By 
Kada Mats Gustafsson ne proizvodi visokooktanski fri džez ili elektronsku buku, interesovanja su mu (neiznenađujuće) vezana za neku vrstu – roka. Uostalom i njegov najpoznatiji projekat, The Thing, može se pohvaliti priličnim brojem obrada rok pesma, no Fire!, trio u kome pored njega sviraju i basista Johan Berthling, te bubnjar Andreas Werliin je na svom prvencu od pre dve godine, pomalo kontraintuitivno s obzirom na ime, pružio sporu, metodičnu svirku, u kojoj je Gustafsson improvizovao preko stamenog gruva.
Novi album Fire!, sa uvek pouzdanim Jimom O’Rourkeom na poziciji džokera je bolje i usmerenije realizovana svirka. Problem sa ovim Gustafssonovim projektom je najpre u tome što njihova kombinacija hipnotičkog ritma, sa saksofonom koji odozgo sipa moćne solaže, naprosto ume da zazvuči prilično šematski. Čak i Unreleased? ostavlja utisak da su muzičari album od 40 minuta snimili za pola sata i ponešto od ritualnog, magijskog elementa koji bi ovakva ploča morala da ima – izostaje.
Ali ne i sve. Unreleased? je fri džez zavaren preko tvrde karoserije kraut-roka i dok Werliin i Berthling zapliću svoje jednostavne linije, terajući muziku da prodiše minimalnim varijacijama volumena i intenziteta i slušaoca transponuje na drugu ravan svesnosti, Gustafsson i O’Rourke se izdižu na horizontu poput para Levijatana sa površine mora. Ono što se albumu da zameriti na polju izostanka magije – na kraju krajeva i naslovi pesama ukazuju da je ova muzika pomalo preapstraktna čak i za autore, koji ne znaju kako da jezikom artikulišu njenu nesumnjivu snagu – nadoknađuje se sigurnim, ubedljivim komuniciranjem dvojice solista.
Gustafsson je – kako je i red – jak, voluminozan, kadar da ponavljanja varijacijama pretvori u moćan solo koji, iako uzdržaniji od njegovih razularenih linija u The Thing, ne ostavlja sumnju u to da slušamo jednog od najuzbudljivijih tenorista u Evropi. Čak i kada svira bariton saksofon. O’Rourke, nominalno gitarista, ovde se savršeno uključuje promišljenim spuštanjem dugačkih, diskretnih tonova gitare, sintisajzera ili usne harmonike u proključalu kraut-čorbu. Ni Gustafsson ni O’Rourke ne pokušavaju da se nadmeću u brzini ili virtuoznosti; umesto toga odbijaju jedan od drugog tonove i jednostavne teme, koje inercija i masa pretvaraju u zadovoljavajuće, snažne tektonske pokrete.
Razume se, od muzičara ovog formata drugo se i ne očekuje. Unreleased? nije ploča koja radikalno menja filozofiju kombinovanja slobodne improvizacije sa čvrstim rok gruvom, niti otvara nove horizonte, ali ovo je više problem za istoričare i hroničare. Pošten slušalac će znati da ceni njenu neumoljivu disciplinu i slobodu koju ova disciplina omogućava.
Mats Gustafsson – bariton saksofon, Fender Rhodes, elektronika
Johan Berthling – električni bas
Andreas Werliin – bubnjevi, udaraljke
Jim O’Rourke – električna gitara, sintisajzer, usna harmonika
By 
neam pojma, meni je njihova "u liked me…" ploca od pre 2 dine bila mozda i najbolje izdanje te godine… apsolutno savrsheno i bez greshke…!!
ovaj unreleased sam skinuo ali nisam preslushao… sudeci po tjubu, dosta drugacije nego u liked me, izgleda da je o'rurk ovde prevagnuo… vise zvuci ko neki post-rok nojz, ili japanski high rise na -8, nego kao kraut ali preslusacemo def…
;)))
;(((
Ovo može da se sluša samo ako si na teškim drogama, katastrofa.
Dragane, sasvim je u redu da ti se nesto ne svidja, ne lezi ti i tome slicno, ali tvoja povrsna konstatacija da nesto moze da se slusa samo ako si na [b]teskim drogama[/b] deluje u najmanju ruku klinacki i neznalacki. Izgleda mi kao jeftin komentar ljudi kojima je muzika potpuno nebitna stavka u zivotu i obicno je poistovecuju sa lakom zabavom, a pri tome su skloni da pljuju, omalovazavaju i satanizuju odredjenu muziku, odredjene zanrove… muzicare ili slusaoce iste, a pojma nemaju da smisleno i opravdano argumentuju to svoje misljenje. E to je vec katastrofa!