Fish in Oil: Drnch (Mascom)

Ovlašan pogled na omot drugog albuma sastava Fish in Oil sugeriše da se radi o nekakvom jugonostalgičarskom zlodelu – prva kompozicija „FNR-Y?“ asocira na prvu posleratnu Jugoslaviju koja još nije u svoje ime stavila epitet „socijalistička“, a i sam naziv albuma će skoro svakom muškarcu starijem od 40 godina u sećanje prizvati dane služenja u narodnoj vojsci, i beskonačnog čišćenja oružja koje na kraju nije sačuvalo ono što se za zelenim stolom neumitno gubilo.

Deterdžentski Rastvarač Naslaga Čađi nije bio samo deo obaveznog rituala održavanja naoružanja, već je isti akronim korišćen i da opiše obroke sastavljene od ostataka obeda od prethodnog dana u vojnim kuhinjama, svedočeći da (samoproglašena) četvrta po snazi armija u Evropi nije imala bogznačime da se pohvali u domenu kulinarskih kvaliteta. Ipak, kad dovoljno vremena prođe i ono ružno u uspomenama ume da poprimi nostalgične kvalitete, pa se tako slušalac opravdano zapita pokušavaju li Fish in Oil da, ovim albumom, svoje mesto u nekoj kulturi glavnog toka savremene Srbije isposluju oslanjanjem na sveprisutno fetišizovanje stare Jugoslavije u kojoj je sve, pa i pop-muzika, bilo lepše i nevinije.

Ovo nije tako nerazumna nedoumica. Fish in Oil su sigurnim prvencem „Poluostrvo“ i aktivnim koncertnim programom obezbedili sebi mesto u očima publike što se kreće na relaciji između džeza i avangardnijih formi popularne muzike, no njihovi svirački i kompozitorski kvaliteti su uvek sugerisali da bi Braca Radovanović i ekipa mogli da idu i u ambicioznijem smeru, i da se nametnu mejnstrim sceni – ma gde ona danas bila. Bend koji gotovo bez napora spaja ekspresivan džez i razigrane varijante rok muzike sa sigurnim interpretacijama klasičnih plesnih žanrova bi, potencijalno, mogao da bude atrakcija koja će krasiti glavne bine Exita, Nišvilla ali i Beogradskog Džez Festivala, prihvaćena od strane svih generacija.

No, Fish in Oil zapravo ne deluju kao da imaju ovu ambiciju. „Drnch“ je ploča koja, kao i prethodna, tematski nema neki prepoznatljiv fokus. Pesme, instrumentalne sve do jedne, naslovljene su gotovo uzgredno, reklo bi se tako što su radni nazivi (Pijeta, Melanholija, Jel’ Surfuješ?) kojim su se različite teme razlikovale na probama na kraju samo apgrejdovani u zvanične. Takođe, sa muzičke strane, „Drnch“ se i dalje drži eklekticizma koji najmanje duguje balkanskom nasleđu, birajući umesto toga njujorški Downtown kao referentnu tačku iz koje se kreće u još jedno istraživanje istorije popularne muzike.

„Drnch“ je, naravno onaj proverbijalni problematični-drugi-album koji dolazi nakon što uspešni debi poput raskošne vizit karte utemelji identitet i filozofiju benda. Ostati isti a evoluirati, ne ponoviti se ali se nastaviti na prepoznatljivu temu, ovo su izazovi pred kojima su pokleknuli mnogi veliki bendovi. Fish in Oil ima tu prednost da Braca Radovanović muziku pod ovim imenom i u različitim postavama stvara gotovo dve pune decenije, pa je drugi album više produžetak već odavno uspostavljenog narativa, a manje grčevit napor da se ponovi uspela formula spontano uspostavljena prvim.

I zapravo, ako možemo da biramo koju bismo kritiku uputili „Drnchu“, to je da na njemu možda najpre nedostaje malo grčevitosti. Ovo je dugačka ploča temeljito razrađenih tema koje sastav sigurno aranžira i istražuje bez žurbe, i kao takav u pojedinim momentima rizikuje da stupi na teren gotovo akademskog razvijanja kompozicije, sa svim konsekvencama teme ispitanim dosledno, odmerenim korakom. Bend koji na koncertima ume itekako da zakuva situaciju tako da se znoje i muzičari i publika, ovde je možda propustio nekoliko prilika da smelim skretanjima pod pravim uglom i žanrovskim diverzijama pre svega sebi postavi izazove iz kojih bi izašao preplašen ali oplemenjen, sa pesmama koje bi bile životnije na ime svoje formalne nesavršenosti.

S druge strane, ako je „savršenost“ najozbiljniji prigovor koji se da uputiti albumu, bezbedno je reći da pričamo o veoma dobroj ploči. Fish in Oil ovde demonstriraju zrelost koja uveliko nadilazi njihove (još uvek) lokalne okvire prepoznatljivosti i koja im omogućava da igraju i za rezultat i za publiku. Već prva pesma, pomenuta „FNR-Y?“ je moćna surf tema koja mudrim kombinovanjem melanholije i poleta pogađa u tanke žice, ali bez emotivnih ucena i snishodljivosti pred slušaocem. Gosti na duvačkim instrumentima (koje sigurnom rukom aranžira Dule Petrović), te sjajno pogođena uloga za prastari analogni Rolandov sintisajzer Juno-60 pokazuju da se sržna Fish in Oil postava lako može proširiti na maštovite načine, a da se ne izgubi osnovna ideja benda.

Program se dalje nastavlja izletima u očekivane strane – „Hugo“ je sentimentalni ali dostojanstveni tango, a „Jel’ surfuješ?“ i  „A la Hendrix“ prilaze istoriji rok muzike sa dve različite strane i serviraju tvrde ritmove i gitarsku pirotehniku koja još jednom potvrđuje Radovanovićev visoki pedigre. Ovo je gitarista kome veoma mali broj balkanskih kolega može da stane na crtu pa i kada svira pesme u kojima ima nominalno prateću ulogu – recimo bibaperski „Hej, hej“ – Braca zvuči izuzetno lično, sveže, promišljeno ali i spontano u isto vreme. Ukratko, gitaru na ovom albumu svira čovek koji sa gitarom spava, jede, razmišlja i radi tokom čitavog dana, i to se izvrsno čuje.

Naravno, ritam sekcija u sastavu Franklin, Nik i Radojković pravi čuda svojim preletanjima iz džez poliritmije u suptilne korake tanga ili valcera, ali nesumnjivo je najupečatljiviji glas – pored Radovanovićevog – onaj koji dolazi kroz saksofon iz pluća Dušana Petrovića. Petroviću je ovo jedan od najboljih snimaka u životu, sa raskošnim dijapazonom ideja od melanholičnih razvijanja teme u tročetvrtinskom plesu „Fragola“, pa do falseta koji stižu u finalu fri-džezerske „Pijete“.

Džez pesme su na ovoj ploči i najinteresantniji eksperimenti, jer su njihovi aranžmani najosetnije napregnuti da se temama omogući evoluiranje do krajnjih granica; utisak je da ove složene kompozicije demonstriraju gde se nalazi stvarni kreativni interes benda. Gotovo agresivna „Kleveta“ i sanjiva, u dim zavijena „Bella“ dva su kraja džez spektra koje Fish in Oil istražuje sa podjednakom strašću. Iako ove pesme ne odlikuje instant hitoidnost kakvu imaju surf ili tango komadi, čini se da se bend najviše zanima za njihovu kombinaciju slobode i discipline. Možda već znamo kako će zvučati treći album…

„Drnch“ je ploča čiji je identitet ponovo zanimljiva i napeta kombinacija sasvim globalnih interesovanja i sasvim lokalnog interpretiranja svetske muzičke istorije (i geografije). U Srbiji niko ne zvuči kao Fish in Oil, i mada je jasno koji su njujorški autori zaslužni za ljubopitljivost što odlikuje Bracu Radovanovića i ekipu kada komponuju, jasno je i da strast kojom se ova muzika porađa na ploči ili koncertnoj bini nema ničeg zajedničkog sa imitatorskim ambicijama niščih srpskih tezgaroša i tribjut sastava. Fish in Oil i na drugom albumu čine globalnu muziku sopstvenom, a ako to samo za sebe nije dovoljno za prodor u mejnstrim, onda nam treba bolji mejnstrim.

Spisak numera: FNR-Y; Hugo; Jel surfuješ?; Bella; AlaHendrix; Melanholija; Hej Hej!; Kleveta; Fragola; Pijeta.

Muzičari: Bratislav Radovanović – gitara; Dušan Petrović – saksofoni; Branislav Radojković – bas; Feđa Franklin – bubnjevi; Papa Nik – udaraljke; Miloš Nikolić – truba (1, 4, 5), Vukašin Marković – trombon (1, 4, 5), Džijan Emin – horna, klavijature (1, 4).