By 
Kada se ukaže prilika da čujemo nekog talentovanog saksofonistu, a uz to dovoljno mladog da je sav muzički prostor pred njim i u njegovim rukama, počnemo ga svojatati i pratiti budnim roditeljskim okom. O Francescu Cafisu se manje-više pisalo kao o italijanskom čudu od deteta. Objavljivanje albuma-omaža Charlieju Parkeru i poznanstvo/saradnja sa Wyntonom Marsalisom još na samom početku karijere, učinili su da njegova muzika dopre i do kolevke džeza.
Ako je mišljenje saksofoniste Leeja Konitza merodavno, a i više je od toga, Parkerova muzika je bila prevelika cipela za Cafisa. Muziku sa prošlogodišnjeg albuma Angelica Konitz je smatrao Francescovim napretkom, a njegova saksofonska umeća poredio je sa Phil Woodsovim, ali samo kao nekog ko je Philov „učenik”. Cafiso se sada, „poput zločinca vratio na mesto zločina“, da ispravi ono što je i Konitz smatrao slabom tačkom mladog džezera – improvizaciju.
Italijanski saksofonista je prošle godine sa Island Blue Quartetom snimio A New Trip i tu se već uočila sadašnja i osnovna muzička ideja – hvatanje u koštac sa slobodnijim pristupom klasičnim džez formama uz ravnopravno autorstvo trubača i pijaniste Dina Rubina, pijaniste Giovannija Mazzarina i basiste Nella Toscana. Nakon ovoga je došla Angelica, sa drugom ekipom muzičara i zvučno manje raskošna, umerenija i stidljivija: čine je delom džez standardi, a delom Cafisove numere koje su, grubo rečeno, redizajnirani bap.
4 Out je koncipiran na prethodnom albumu u pogledu izbora numera. Ovog puta imamo muziku Portera, Gershwina, znane melodije poput Just in time, ali i Cafisove kompozicije sa prethodnih projekata. U kvartetu je i Dino Rubino, ovog puta u ulozi pijaniste, iskusni basista Paolilno Dalla Porta, i bubnjar Stefano Bagnoli.
I odmah nakon prve kompozicije, postavlja se pitanje da li je Dino Rubino bolji trubač ili pijanista. Ovaj tridesetogodišnjak kome je uzor Tom Harrell (zbog koga je počeo da svira i trubu), manje je znan od Cafisa i pomalo u njegovoj senci. Tek prošle godine objavljuje svoj debi album Mi Sono Innmorato Di Te, a jedan od učitelja mu je bio trubač Enrico Rava. Rubinova i Cafisova saradnja započela je na albumu Portrait in Black and White snimljenom 2008. godine, tako da kod 4 Out, kao njihovog trećeg zajedničkog projekta, možemo govoriti o sličnom viđenju džeza, ali i raziličitom odnosu prema slobodi koju on omogućava.
Dve Cafisove kompozicije sa ranijih albuma, Enigmatic Night i King Arthur, odsvirane su i ovde, ali na mnogo zanimljiviji način i sa većom dozom sigurnosti u improvizaciji. Zasluga za složeniji i zanimljiviji materijal se ne može pripisati samo Francescu, ovde je čitav kvartet igrača o kojima se ima šta reći. Bubnjar Stefano Bagnoli ”Brushman” je Cafisov saradnik na nekolicini projekata, a njegova muzička hiperaktivnost rezultira neverovatnim brojem albuma snimljenih sa italijanskim ili svetskim muzičarima kao što su trubač Paolo Fresu ili saksofonista Lee Konitz (Infant Eyes). Basista Paolilno Dalla Porta je zaista širokog spektra interesovanja, sarađivao je sa brojnim muzičarima, radi kao predavač, svira i gitaru sa kojom je i počeo muzičko obrazovanje.
Četvorica individualaca na 4 Out nisu napravili veliki iskorak u odnosu na svoj dosadašnji rad, ali su realizovali kvalitetan materijal. Cafiso je svoje kompozicije obogatio, zvuk učinio slobodnijim, iako ga i dalje karakterišu ”seckajuće” improvizacije. Dino Rubino i ostatak ekipe su mnogo sigurniji i njihove solaže teku spontanije. Sama muzika je ono što zovemo modernim bapom, odsvirana u istom maniru. Numere teku svojim tokom, nema posebnih pojedinačnih priča i pohvala, ali ni pokuda. Stav basiste Paolilna Dalla Porte da u džez muzici nema mesta hijerarhiji među instrumentalistima, odraz je onog što čini muziku i muzičare na 4 Out.
Francesco Cafiso – alt i sopran saksofon, flauta
Dino Rubino – klavir
Paolino Dalla Porta – bas
Stefano Bagnoli – bubnjevi
By 
