Gramofonija: Četiri lica džeza

Ovaj album svedoči o značaju institucionalne podrške za razvoj džez kulture u jednom društvu. Podrška šireg društvenog miljea u bivšoj Jugoslaviji značila je i odgovornost prema zajednici, a institucije su pružale podršku onim umetnostima koje su to društvo mogle dostojno reprezentovati, kao stabilno i produktivno. Na primeru ploče “4 lica džeza” ova pozitivna praksa pokazuje se u svom najboljem svetlu, budući da je uspela da stvori uslove da se domaći džezeri sa izgrađenim međunarodnim karijerama vrate u zemlju, ne zbog nostalgije, već da bi ostvarili vrhunac svoje kreativnosti u prijateljskom, matičnom okruženju.

Tako su se na istom mestu obreli Duško Gojković iz Minhena, Bora Roković iz Kelna, Jovan Miković iz Frankfurta sa još nekoliko domaćih umetnika, predvođeni pevačicom Nadom Knežević. Ideja za ovaj projekat potekla je iz Zagreba, iz tamošnjeg Centra za kulturnu djelatnost omladine, Radio-televizije i Koncertne direkcije, a pomogli su im članovi Jazovskog društva iz Ljubljane.

Održano je nekoliko koncerata, kako u prostorima visoke kulture kao što je zagrebački Lisinski, tako i u omladinskim klubovima, poput Lapidarija u Ljubljani. Dostignuti nivo na ovim koncertima rezultirao je dvostrukim albumom, koji je za naše tržište džeza značio naročito priznanje. Na albumu dominiraju numere članova Yu all stars 1977. sastava kao što su Duško Gojković, Boško Petrović, Bora Roković, Damir Dičić, uz nekoliko standarda u kojima je briljirala Nada Knežević.

Snimci na ovom vinilu su svakako dostojni sviračkog kvaliteta koji su predstavile domaće zvezde. Posebno je zanimljiv svojevrsni „rad” snimatelja sa prostorom i u postprodukciji. Pozicije instrumenata se menjaju kako snimci prolaze u zavisnosti od karaktera kompozicije i strukture solista, a u pojedinim deonicama se javljaju prodori zvuka koji na tren potpuno poništavaju prethodno slušalačko iskustvo.

Međutim, taj šok je zapravo samo dodatni stimulans i vešti trik majstora, budući da je ni na jednom od zapisa ne postavlja pitanje balansa i okvirnih pozicija izvora zvuka. Veza sa tadašnjim svetskim stremljenjima najuočljivija je upravo u kompoziciji domaćeg muzičara, gitariste Damira Dičića, koji je inventivnim solom sa dodatim „korusom” tembru gitare, pokazao zbog čega je tadašnja džez scena u Jugoslaviji privlačila naše internacionalne zvezde.

Autor emisije je Milan Milojković.