Početkom šezdesetih godina prošlog veka, PGP RTB objavljuje prvi album iz ciklusa Sastanak u studiju, kojim simbolično stupa na jugoslovensko i svetsko džez tržište izdanjem visokih umetničkih dometa. Treba pomenuti da tadašnju scenu karakteriše prožimanje takozvane lake muzike i umetnosti improvizacije, te je i strategija na tržištu planirana tako da se granice između žanrova čine što propusnijim, kako bi se ostvario veći promet. Kasnije, sa formiranjem Big benda naše kuće, jedne od prvih državnih džez institucija u Srbiji, dolazi do profesionalizacije produkcije, što se odražava na porast tiraža, ali nedovoljno da bi se pariralo najkomercijalnijim izdanjima. I pored toga je moguće uočiti kontinuitet u umetničkoj džez produkciji, koja je, iako u senci velikih projekata, zadržala prepoznatljiv stručni nivo sve do početka devedesetih godina.

Jedno od uzornih domaćih džez izdanja je ploča sa snimcima Stjepka Guta i članova Big benda RTB-a. Ovi zapisi su nastali u vreme dok je Gut bio član našeg orkestra, ali prateći komentar ne daje precizne podatke o njima. Izbor snimaka odražava programsku politiku priređivača Miše Blama, koji je u ovaj album uključio one numere na kojima su veština i virtuoznost ansambla tog vremena veoma transparentni. Zbog nedostatka podataka nije moguće izvesti obuhvatniji zaključak o eventualnim promenama u interpretaciji tokom godina, ali se na osnovu slušanja među kompozicijama ne mogu uočiti veća odstupanja u izvođačkom i produkcijskom smislu. Orkestar je veoma precizan u akcentima, a dinamički balans implicira dobru komunikaciju kako među članovima, tako i sa vođom orkestra. Može se uočiti da u segmentima kada je ansambl sveden na manji kamerni sastav izvođači deluju ležernije i da u takvim situacijama u njihovom nastupu nema „slabih tačaka”.

Iako produkcija na ovom albumu svakako nije anahrona, ne može se reći ni da prati tadašnja svetska stremljenja. Ove osobenosti se uočavaju najpre na polju tembralne definicije. Boja duvača je intenzivna, osvetljena u srednjem i visokom registru, dok je atak perkusivne ovojnice baterije udaraljki, basa i klavira umešno redukovan i distribuiran. Međutim, duvački korpus u zvučnoj slici zbog raskoši svog tembra zauzima previše prostora, te tako prekriva ostale učesnike, što rezultira, shodno situaciji, ili srazmerno jačim basom, odnosno prezasićenjem ili njegovim izostankom, te prazninom u zvučnoj slici. Reverberacija igra značajnu ulogu, naročito u projekciji Gutove trube, čija je prodornost gotovo rokerska, dok složeni segmenti ispresecani kratkim akcentima orkestra upravo njoj duguju svoju efektnost.

Autor emisije je Milan Milojković.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.