Guapo: History of the Visitation (Cuneiform)

Najpre  su se potrudili da budu sledeće ime koje će jedinstvenom pojavom razjariti muzičku javnost, tradicionalnu zgroženu svime što iole podseća na omraženi progresivni rok. Imali su odvažnost i vrcavost duha Rock in opposition/avant-prog perjanica, rešenost Zeuhl pionira u istraživanju autentičnih struktura, i neskrivenu ljubav prema graničnoj oblasti progresivnog roka i fjužn-džeza, ali ne i  „bore da to i dokažu“.

Budući da su na sceni još od devedesetih, Guapo su imali prilike da  prisustvuju vaskrsnuću svih stilova žanra tokom 90-tih, kao i idejnom i izražajnom posrnuću njegove glavne struje (Dream Theater, Queensryche…), te  da iskustvu izvođača i  muzičara dodaju mudrost koju su stekli nastupajući (i na druge načine sarađujući) sa avanturistički nastrojenim autorima i bendovima. Fantomas, The Melvins, Dalek, Earth, Neurosis, Isis, Sunn o)), Khanate, The Muffins, Meshuggah, Ruins, Swans, Hella, Lightning Bolt, Ulver, The Mars Volta  i druge jedinstvene pojave na rok tržištu, s kojima je Guapo ostvarivao kontakt, zbog svojih metal i prog korena su gotovo u potpunosti ignorisane od strane „ozbiljne“ muzičke štampe vazda nespremne da prigrle inovacije.

Guapo ne beže od žanrovskih odrednica i svojim radom ne ostavljaju utisak preterane brige da li će ih mediji oceniti kao progresivne, regresivne, anti-tradicionalne tradicionaliste ili tradicionalne anti-tradicionaliste. Svoj zvuk su pažljivo gradili i oplemenjivali osluškujući sebe, saborce i vreme, ostvarujući visoke domete remek-delima poput „ Five Suns“ i „Black Oni“. Ovom trasom kreću se i na novom albumu „History of The Visitation“- koriste izražajni spektar RiO stila koji može da obuhvati sve od Sun Ra, Stravinskog, drugog vala Bečke škole, svih džez derivata i formata popularnih pesama.  Zvuk je u isto vreme i „cheesy“ i izvoran, i prihvatljiv i neuhvatljiv, ritmički i strukturno užlebljen u avant-prog korito i pomeren van prog terena.

“The Pilman Radiant“ je perkusivna prog-neman zasnovana na konvencionalnoj strukturi pop-rok pesme, koja se zajedničkim zalaganjem kolektiva otima šablonu žanra, u isto vreme ga i glorifikujući, poigravajući se horizontom očekivanja slušaoca i sve maskirajući narastajućom tenzijom, koja će se tek u poslednjoj sekundi pesme razrešiti (ili će nam barem takav utisak ostaviti). Apstraktno i gotovo elektro-akustično ispričana „Complex #7“ i oscilatorska magija uvoda u  „Tremors From The Future“, u stilu Keitha Fullerton-Whitmana, vode nas u potpuno drugačije muzičke terene, da bi nas opet vratili do dveri omraženog nam prog-roka.

Šalu na stranu, kreativni dosluh između članova benda je neverovatan – iako je materijal komponovan i strogo uokviren, takav je postao kroz zajedničko psych/prog džem pregalaštvo  personalno osveženog sastava. Maestralno živo izvođenje “Five Suns“, kako dodatak albumu, stilski i idejno nadovezuje se na novi materijal i učvršćuje celovitost „History of The Visitation“ izdanja.

Ako verujete u „dobar“ prog i nekad ste ga slušali (ili idete toliko daleko da i drugima priznate da ga još uvek slušate i priznajete kao žanr), a niste imali prilike da čujete Guapo, ovaj album je krajnje reprezentativni prikaz grupe koja „ima šta da kaže“. Ako su ,sa druge strane, vaše tinejdžerske godine obojene pank, indi i drugom „street-wise“ estetikom i grozite se „rok dinosaurusa“ zaobiđite ovaj album u što širem luku, zato što postoji realna mogućnost da vam se svidi.

Spisak numera: The Pillman Radiant – i. Visitation, ii. The Divine Vessel, iii. Wriggling Magne, iv. Mosquito Mange, v. Divine Vessel’s Reprise; Complex #7; Tremors from the Future. Bonus Live DVD: Five Suns; King Lindmore.

Muzičari: Emmet Elvin – Fender rhodes, orgulje, sintisajzer, harmonijum, gitara; James Sedwards – bas; Kavus Torabi – gitara, santoor; David J. Smith  – bubnjevi, udaraljke, klavijature, Drum kit, percussion, additional keyboard, santoor. Gosti: Thomas Frasier Scott – sopran i alt saksofon, flauta, klarinet, oboa, fagot; Dave Newhouse – baritone i tenor saksofon, bas klarinet, alt flauta; Chloe Heringon – fagot; Sarah Anderson – violina, viola; Geri McEwan – violina; Sam Morris – francuska horna; Emma Sullivan – truba; Antti Uusimaki  – klavijature i efekti.