Hashima – Tideland (Samizdat)

Muzika mladog beogradskog kvarteta predvođena gitaristom i kompozitorom Igorom Miškovićem izmiče jasnoj klasifikaciji, što u današnje vreme na scenama, koje razmatraju i redefinišu džez nasleđe, predstavlja prednost. Bend navodi Waynea Shortera, Stravinskog i Vasilija Mokranjca, te muziku improvizacije, filma, roka i balkanskog folklora kao neposredne izvore inspiracije. Svaki od tih uticaja i pristupa mladog autora mogu da skrenu na put doslovnog slavljenja uzora i stilova. Ovakvim elementima Hashima se služi suptilno i slobodno u isti mah, i oni u dijalogu muzičara različitih afiniteta i naravi  daju muzički amalgam, koji je u isto vreme i spontan i promišljen.

Hashima hoda raskršćima tradicije i antitradicije , popularne i umetničke muzike, ali to ne čini kako bi svesno postavila novi standard, koji bi trebalo da posluži kao nekakav ugledni obrazac. Poput gore navedenih uzora i Hashima uspostavlja sopstveni odnos prema tradicijama, okrenut nadogradnji kao priznavanju kontinuiteta, a manje negiranju istih. Kao takav okreće se „univerzalnom“ u muzičaru i muzičkim obrascima  pretvarajući taj kontinuitet u razlog za putovanje. Sami rezultati su impresivni – pred nama je album izuzetne snage i svežine  koji  jednako poštuje i put (vodjenu improvizaciju) i odredište (uokvirenu kompoziciju). U funkciji putovanja su i sugestivni naslovi i raspored kompozicija na albumu, a sam naziv kvarteta, budući da predstavlja napušteno i udaljeno japansko ostrvo-logor, opasano zidinama, pridružuje različite asocijacije  i moguća tumačenja. Bilo da se radi o „Drugoj klavirskoj igri“ Vasilija Mokranjca,  koja postaje polazna tačka u uobličavanju sopstvene i radikalno drugačije  interpretacije, ili o predivno liričnoj minijaturi do koje  „2 PM“ dolazi, ili, pak, o fantastičnim gitaskim fraziranjima i dijalozima sa kontabasom, na kojima je zasnovana „Muted“, ili, opet, o zauzdavanju prog-rok i evergrin referenci u kompoziciji „Harness“ (što Hashima čini mnogo elegantnije nego. recimo, Guapo) – ceo album naglašava ideju putovanja punog sinematičnih elemenata,  gde muzika ima naglašeno programski karakter (što i sam bend navodi u opisu svoje muzike).

Preslušavanje ovog albuma sam smestio izmedju novih izdanja bendova Bang on a Can All Stars i Fire!, gde mi „Tideland“ nije bio ništa manje impresivan – ni koncepcijski , ni izvođački, ni u pogledu kvaliteta. Bend je dostojan domaći predstavnik savremene muzike, koji  je prerastao nacionalne okvire, čak i pre nego što smo stigli da mu se divimo kao „našem“.

Spisak numera: Dance No. 2, 2 PM, Tideland, Muted,Release, Harness

Personal: Igor Mišković – gitara, Aleksandar Hristić – bubnjevi, Vanja Todorović – kontrabas, Srđan Mijalković – tenor saksofon