By 
Kada se pomene Norveška, mnogi će nabrojati bar desetak reprezenata i autentičnih džez predstavnika ove male zemlje sa neobično bogatom muzičkom scenom. Šanse da se među njima nađu Helge Lien Trio su minimalne, iako se radi o relativno iskusnim muzičarima koji u klasičnoj klavir-bas-bubanj postavci rade već desetak godina, na tragu poznatijih kolega iz svoje zemlje, ali sa sopstvenim potpisom i daleko od klasičnog recikliranja.
Sedmim albumom u karijeri, neobičnog naziva Natsukashii, pijanista Helge Lien, basista Frode Berg i bubnjar Knut Aalefjær snimili su pravo malo remek-delo za sve ljubitelje modalnog džeza i lirskog muzičkog izraza, aktivno istražujući bogatu produkciju savremenih muzičara zemlje fjordova.
Već od prvih taktova zapljuskuje nas muzika kristalne produkcije, čije su glavne odlike preciznost, liričnost i ritmička kompleksnost. Muzika je u stalnoj ravnoteži komponovanog i improvizovanog, bez preteranog razmetanja, uzdržana, ali snažna i sa istančanim osećajem za detalje.
Lepršavost u pojedinim momentima je samo prividna. Stalne promene tempa, jaka ritam sekcija koja prati melodiju klavira, seče je i ugrađuje se u nju, ne dopušta da se svirka benda svede samo na prijatnu muziku u pozadini. Helge Lien grade svoju muzičku priču postepeno, od albuma do albuma, od numere do numere, uspevajući da nam konstantno drže pažnju, neretko nas opuste, ali i iznenade svirkom jakog intenziteta.
Teško je izdvojiti favorite od ukupno deset tema, zahvaljujući i sviračkoj i stilskoj ujednačenosti. Album je fina, zaokružena celina i najbolje ga je slušati isključivo u kompletu, jer samo tada dolazi potpuno do izražaja puna snaga, lepota i magija muzike norveških majstora.
Helge Lien – klavir
Frode Berg – bas
Knut Aalefjær – bubnjevi
By 
Poštovani !
Teško se mogu složiti da se u slučaju HLT radio o jazzu za "ljubitelje lirskog muzičkog izražaja". Istina, u muzici ovog sjajnog Tria, ima dosta tipično nordijske fatalne lirike, ali i podosta elemenata kompleksne, pa na momente, i vrlo uznemirujuće poetike. Spomenimo samo album "Hallo Troll". Naslovna tema je upravo ono o čemu pišem. I tzv. slabo poznavanje rada HLT od strane publike, nije na mjestu. Možda je u ovim našim balkanskim krajevima HLT još nepoznata "zvjerka", ali treba istaći da je ovaj trio dobio norvešku nagradu za najbolji jazz album (Hallo Troll), te da je taj CD uvrštavan u više relevatnih izbora za jedan od najbioljih albuma te godine. (2009) Pozdrav i podrška iz Mostara.
Poznata mi je cinjenica vezana za norvešku nagradu za najbolji jazz album (Hallo Troll), ali to je ipak norvaska nagrada, a ja sam na pocetku teksta mislio na nesto siri auditorijum kome ce pre neko drugi biti asocijacija kada se pomene norveski jazz. Sto se tice liricnosti ona je itekako prisutna, ali, slozicu se sa Vama,u njihovoj muzici postoji jos elemenata i opisa koje ste naveli, sto sam nekako i pokusao da prikazem u trecem i cetvrtom pasusu ovog kratkog teksta… U svakom slucaju i ovo je nekakav pokusaj da se kroz tekst i komentare citalaca njihova muzika priblizi ovdasnjoj publici.
Srdacan pozdrav.
Najzad da čujem neku normalnu svirku.