By 
Jacques Cousteau je istraživao morske dubine. Pijanistkinja Hiromi Uehara je njegov muzički pandan. Solo album Place To Be je njen zvučni putopis, kojim oslikava svoje tridesetogodišnje životno iskustvo i sedam godina otkako je snimila prvi džez album. Jedan izvođač na jednom instrumentu nalik je muzičkoj monodrami, jedinstvenom komadu sačinjenom od mnoštva emocija, harmonije, tonaliteta, smeštenih u redove i nizove, izdeljenih i sakupljenih ponovo da sačine monumentalni klavirski komad.
U skoro svim biografijama današnjih džez muzičara, pa i Hiromi, nekako se obavezno sapletete o Berklee College i njegove učitelje. Tri imena dobro znana svetskoj javnosti su uticala da se danas govori i piše o Hiromi – Oscar Peterson, Ahmad Jamal i Chick Corea su bili mentori mladoj dami, a rezultati su bili vidljivi već 2003. godine. Hiromi je albumom Another Mind, koji je producirao pijanista Ahmad Jamal, izazvala početnu sumnjičavost, ali i radoznalost budnih pratilaca zbivanja u džezu.
Sićušna i više nalik kakvoj pank pevačici nego džez pijanistkinji, ubrzo je zauzela svoje mesto pored Carle Bley, Myre Melford, Annette Peacock, čineći još raznolikijim ionako sadržajan i kvalitetan ženski pijanistički svet. Njen drugi CD Brain je već imao svoju publiku, koja je sa svakim njenim novim albumom postajala brojnija. Ređaju se nova izdanja i nove kompozicije, bavljenje standardima… Muzika se kreće od baperske, avangardne, do fuzije elemenata klasike i japanske tradicije, ili džeza i rocka. Međukorak do ovog solo albuma je bila njena saradnja sa pijanistom Chick Coreom. Zajedničko učešće na svetskim koncertima i džez festivalima rezultiralo je izdavanjem CD-a Duet, na kome je jedna od numera nosila naziv ovog Hirominog solo albuma.
Place To Be je sazdan od trinaest numera, koje se slušaju u jednom dahu. I kao kada se zavrti globus, obiđu se severna i južna ostrva, Vegas, nasluti Francuska…i na kraju usledi odmor u Hirominoj kući. Naš vodič Hiromi kreće razigrano, želeći na početku da predstavi sve ono što je naučila, poigrava se klavirom i nudi svoja mnogobrojna tehnička umeća.
Za Hiromi, klavir se svira i kao gudački instrument, ali to nije jedini izraz mlade Japanke. Već u narednoj kompoziciji ona svira meko, vođena emocijama, po uzoru na Art Tatuma ili Oscara Petersona. Tokom Choux à La Crème klavir dobija toplinu, a Hiromi na momente uspeva da iz svog instrumenta izvuče potmuli zvuk basa. Koketiranje sa klasičnom muzikom i klavir koji na tren postaje neki od instrumenata ritam sekcije, osnovni su aduti koje Hiromi prezentira ovim izdanjem. Naizmenično se smenjuju stilovi, ritmovi, kompleksne harmonije, a usred slušanja otkrijete i tragove regtajm muzike. U Pachelbel’s Canon se naziru Bahove fuge kao još jedan od mnogobrojnih motiva kojima se mlada pijanistikinja superiorno poigrala. The Gambler je naziv novele Fjodora Dostojevskog, ali i Prokofjeve opere. Hiromin Kockar je više nalik Mocartu, ali slobodno improvizovanom.
Maštovit pristup, mnoštvo prepoznatljivog, i još zanimljivije veze između različitih harmonija i ritmova, od ovog klavirskog materijala čine čudesan muzički splet. Hiromi je na jednom mestu prikazala sve što svet nudi kao inspiraciju za stvaralaštvo. Putovanje se (na japanskoj verziji albuma) završava najliričnije moguce, uz pevušenje Akiko Yano u bonus pesmi Green Tea Farm, originalno odsvirane na albumu Brain.
Hiromi Uehara je izbegla sve uravnilovke klavirskog albuma, pre svega dinamikom neobičnih muzičkih sinteza, neočekivanim prelazima, mnoštvom uticaja i različitim pristupom samom instrumentu. Ovaj album, izbalansiran i doveden do iskričavih bljeskova inventivnosti, rado će odslušati poštovaoci klasike, mejnstrima i modernog džeza. Uticaj koji Chick Corea ima na Hiromi ne može se opovrgnuti, međutim to ne bi trebalo biti osnovno merilo i paralela za procenu i slušanje njene muzike. Uticaji su nužnost, a nadgradnja je posebnost koju cenimo. Hiromi je tu nadgradnju veoma uspešno izvela i učinila ovo izdanje primerom savremenog džez pijanizma koji zaslužuje najvišu ocenu.
Hiromi – klavir
Akiko Yano – vokal (13)
By 
ja bih samo da dodam još jedan sjajan video klip, ovoga puta u nasmejanom izdanju 🙂
http://www.youtube.com/watch?v=TFBY5X4vCbg&feature=related
kako je lijepo citati tekst nekoga ko se kuzi u materiju o kojoj pise, i kome je tema o kojoj pise strast i uzitak. Sladjana, svaka cast, uzitak te je citati!
"U Pachelbel’s Canon se naziru Bahove fuge kao još jedan od mnogobrojnih motiva kojima se mlada pijanistikinja superiorno poigrala." Slađo, ja ti se ne bih nabacivao kao dotična dvojica kolega, slažem se da je recenzija super, samo me čudi da kakve veze Pachelbelov Kanon u D-duru ima s Bachom???
🙂 Ok, dok sam pisala recenziju kod ove numere sam na momente cula Bacha. Malo googlanja me je dovelo do informacije da je Pachelbel’s Canon napisao Bahov ucitelj Johann Pachelbel. Na plejer sam lepo naredjala Canon, jednu od Bachovih fuga i Hiromi. Na kraju sam odustala od pokusaja da u onom sto Hiromi spoji u jednu numeru otkrivam bilo sta drugo osim licne impresije. Mozda je bilo smislenije vezati se samo za njenu inspirisanost baroknom muzikom, ali napisano, kritike, pohvale, kao i udvaranja 🙂 su dobrodosli. Ovde smo uostalom da razgovaramo o muzici, o onome sta smo culi i koliko smatramo valjanim odslusano.
[quote]…kritike, pohvale, kao i udvaranja su dobrodosli.[/quote]
Trećiiiiiiii…za udvaranje. A jel’ moram naučim sve o jazzu da bi zadržao treću poziciju, koja mi u budućnosti daje nadu da će neko od dva prethodnika odustati, što će dovesti do radikalnog pomeranja na top-listi?
Uh,krenuo sam naopako. Trebao podjem od kritika preko pohvala pa na kraju ovo.
Rekao bih da spisateljica recenzije ima potencijala da me pouči o jazzu što bi,samim tim, rezultiralo i promenom moga nicka. Dal je to kritika ili pohvala nek odluči sama.
Svakoga dana u svakom pogledu…
Hm, prihvatam. Udacu se za tebe, iako si potpunilaikzajazz!
Opa!
Ali ja sam tek treći na top-listi udvarača.
Ako ispuniš mraz-listu, razmislim:
1. Sva jazz audio arhiva kojom raspolažeš ide u paketu sa tobom i ista se predaje meni na čuvanje.
2. Moraš posedovati uredjaj za reprodukciju zvuka sa slušalicama (vrsta i marka nisu bitni).
3. Moraš imati objavljen makar jedan interviju sa nekom jazz zvezdom (može i sa živim savremenikom).
4. Moraš posedovati makar tri albuma Josipe Lisac.
5. Ne smeš pevati u kupatilu i dok spremaš ručak.
6. Tuširanje se vrši donekle i odnekle. Nekle se ne dira.
Otkud znaš da hoću da se ženim?
Šalim se. Recenzija je odlična i samo tako nastavi. Naučiću od tebe (i ostalih) ovde nešto o jazzu. Zato i gvirim ovde.
Udvaranje je bilo usputno, tek da se stavim na ček-listu.
jazzoterijice, ajde ovih dana baci oko na moj tekst o muzici zadnjih 10 godina, koja mi život znači; meni se ne da da ispadam šonjo u konkurenciji s takvima illustrissimima s beogradskog asfalta, ak me razmeš? a kako si prva (i zasad jedina) dama ove vrle redakcije, zadnji sam koji bih ti dijelio lekcije o baroknoj glazbi i molim te da to ne uzimaš za zlo. ja nisam potpuni laik za jazz, i imam najbolje namjere u smislu da uzburkam tvoje poimanje dzeza na najspotaniji mogući način! o udvaranju i rhubattu uvijek možemo ‘ad lib’…
@sluško kid
Pa sad ako ja jesam potpuni laik za jazz i ako to otvoreno kažem ja nemam najbolje namere?
To si hto da kažeš sluško?
O najspontanijem mogućem načinu uzburkavanja koječega takodje možemo "Ad libitum".
Ako je ovo sajt samo za vas, vrsne poznavaoce (tako reći experte)jazza, gde mi potpuni laici možemo da saznamo nešto o jazzu?
Ima neki "jazz za decu"? Da ne ometam expertske rasprave.
Jazzoterija lepo reče šta je sve dobrodošlo ovde pa i udvaranje. O jazzu ovde učim, da kritikujem ne mogu jer sam laik, da hvalim takodje. Ostaje mi da čitam i učim. Od najboljih. I o jazzu i o udvaranju.
Ako je to greh, onda ništa.
Ne bih voleo bilo kome da sugerišem šta će ovde da piše, ili da moderišem komentare, ali apelujem na sve komentatore da spuste loptu, manje se bave ličnim razmiricama, a više pišu o muzici. I naravno, da slušaju Hiromi 🙂
Svi čitaoci i komentatori su dobrodošli na sajtu, bez obzira na to da li se smatraju znalcima ili laicima 🙂
Riječ je mač, ali neka riječ u koricama i ostane… A ja ne bih nikome držao lekcije, toga sam se nauživao za života i općenito ne vidim razloga da ne čujemo što kolegica Slađana još ima za napisati. Po vome što smo čitali do sada, i ja imam puno za naučiti. 😉 Pozdrav mušketirima, svi za jednog, jedan za sve!
hiromi je fenomenalna ….