Muzička tradicija je važno polazište za stvaraoce, ali je ona katkad i supstanca njegovog rada, nukleus oko koje se razvija drvo kreacije. Naime, biografija Ivana Švagera sadrži dva bitna momenta. Jedan od njih je učenje klarineta kod profesora Antona Ebersta, koji je svirao u uniformi Muzike kraljeve garde, ali i osnivača muzičkog života u Novom Sadu posle Drugog svetskog rata.
Iz ovog podatka dolazimo do pojašnjenja lakoće muziciranja, čistote tona i preciznosti, ali i lakog snalaženja i u različitim muzičkim žanrovima (jedan od muzičara koga je profesor Eberst posebno uvažavao bio je tamburaš Janika Balaš), koje je svojstveno Ivanu Švageru.
Uostalom, ova predanost tehnici je i neminovnost, ako se kao početak njegove karijere beleže šezdesete godine, koje su i period kada se džez stilovi menjaju vratolomnom brzinom, a to su mogli da isprate samo vrsni svirači. Ipak, odnos učitelj-učenik je kao najznačaniji rezultat (kasnije potvrđen na Berkliju) dao Ivana Švagera – aranžera. Njegovo ime će biti jedno od vodećih na listi aranžera domaćeg džeza.
Ali, da bi sve to imalo smisla, ne smemo prenebregnuti drugi važan podatak – iskustvo u velikim bendovima, poput novosadskog ili beogradskog. Ovom iskustvu muzičara obično se u oceni njihovog dela najmanje poklanja pažnja, no ono objašnjava suštinu projekata u kojima je Švager učestvovao ili sam kreirao od devedesetih naovamo.
Osnivanjem kvinteta Jazztet, potpomognutim gostujućim muzičarima u pojedinim numerama, ali i Big Bendom RTB-a, Ivan Švager 1991. izdaje album Plus Ultra. Odabir muzičara je istovremeno slika tadašnje domaće džez scene. Korak napred je šesnaestočlani Jazztet i album The Power of Diversity iz 1995. godine. Sledi album Cujo (1997), sa devetočlanom ekipom, a 2000. objavljuje izuzetno ostvarenje, možda i najbolji muzički izraz – Ivan Švager: Saxophone Quartet.
Saksofonisti, uz klavir i bubnjeve, izveli su muziku koja je na ravnoj nozi sa bilo kojim svetskim modernim duvačkim kvartetom. Svima koji žele da zavire u svet Ivana Švagera preporučujemo baš ovo poigravanje, koje je neverovatna simbioza klasičnog i modernog, ali i prikaz moći saksofona u numerama koje “mirišu na Balkan”. Ovaj projekat može se smatrati jednim od boljih i avangardnijih džez izdanja snimljenih u Srbiji.
Prošla godina je za Ivana Švagera bila prepuna događanja. Učešće i naravno maestralno aranžiranje spoja gospela, spirituala i diksilenda na albumu What A Dixie We Have In Gospel The Belgrade Dixieland Orchestra, koncert povodom jubileja (novinari kažu pedeset pet godina, dok matematika to opovrgava) muziciranja, izdavanje knjige nota autorskih kompozicija pod naslovom Za svakog (po nekog) po nešto i CD Born Again u koautorstvu sa gitaristom Zvonimirom Totom, uz učešće basiste Branka Markovića i bubnjara Dušana Ivaniševića. Tu su i tri dame: na alt saksofonu Maja Hajduković, vokali Agota Vitkai Kučera i Tatjana Stojkov.
Born Again je pre svega susret dva kompletna muzička stvaraoca. Njihove autorske numere se ređaju naizmenično, dok su sola raspoređena tako da svako od muzičara dobije vreme da se iskaže. Veština nosilaca projekta učinila je da sav materijal bude ujednačen i odsviran u istom maniru.
Kompozitora, aranžera i džez gitaristu Zvonimira Tota smo već upoznali kroz prikaz njegovog albuma Eloquent Silence, a istoimena numera se našla i na ovom albumu. Muzika koju stvara, ali i njegova gitara kojom doista veze “sitan vez”, doveli su Švagera do jedine prave instrumentalne opcije – tenor saksofona.
I to je ono što krasi klasičan džez izraz na ovom projektu, sprega gitarske virtuoznosti i predivan zvuk tenor saksofona, koji gospodin Švager svira u maniru starih majstora: nepogrešivo, katkad baladerski, dozvoljavajući nam da čujemo svaki odsvirani ton na pravi način. A među 11 numera na Born Again, najmaestralnije zvuči Totova Jurre.
Born Again osim Jurre ima još sjajno izvedenih kompozicija, poput lirične Maracle ili one koja prati i naslov albuma, a praćena je alt saksofonom Maje Hajduković i vokalom Agote Vitkai, koja poput Tatjane Stojkov na drugim numerama na pravi način nadograđuje ono što muzičari sviraju. I to je Born Again Zvonimira Tota i Ivana Švagera – dva različita muzička senzibiliteta uspešno spojena u jedinstvenu priču.
Ivan Švager – tenor saksofon
Zvonimir Tot – gitara
Branko Marković – bas
Dušan Ivanišević – bubnjevi
Maja Hajduković – alt saksofon
Agota Vitkai Kučera i Tatjana Stojkov – vokali
Bravo Sladjana!, prijatno sam iznenadjen kritikom, komentarom naravno i recenzijom, vrlo studiozno i sa dosta dodatnih podataka. Jako lepo, steta sto nema vise takvih novinara,i kriticara. Ako ti treba jos neki CD od izdanja Vertical Jazza,(nekih, nazalost vise nema, koji su davno izasli, mali su tirazi 500 primeraka), bilo za pisanje ili za tvoju kolekciju, slobodno se javi.
srdacan pozdrav, Daca
Gde se moze nabaviti ovaj CD? Isto me interesuje za jos par recenzija, npr. knjiga "Jazz u Srbiji", nemam uopste predstavu gde se kod nas moze naci jazz muziku (konkretno u Novom Sadu), pa bih bio zahvalan, ako bi me neko uputio.
Mozete otici na sajt http://www.verticaljazz.com i u odeljku "Kontakt" se nalaze telefon i mail, pa se javite i sve sto vas interesuje dobicete informacije.