Izraelska trilogija (1) : Yaron Herman – Muse (Laborie Records)

Yaron Herman je, nakon što je bio prisiljen da zbog povrede kolena prekine košarkašku karijeru, od svog prvog učitelja klavira Ophera Brayera naučio da svira na poseban način. Osim talenta, muzičke pismenosti i savladavanja tehnike sviranja, biti pijanista podrazumevalo je filozofski, matematički i psihološki pristup muzici. Ovakvo učenje je verovatno uslovilo da Herman samo protrči kroz Berklee univerzitet i napusti ga nezadovoljan onim što su mu ponudili kao nadgradnju. Na povratku za Tel Aviv, Herman jedne večeri u Parizu slučajno upoznaje nekolicinu tamošnjih muzičara, uzima učešće na džem sešnu i odlučuje da inspiraciju i svoje mesto na džez sceni potraži u gradu svetlosti. Pariz postaje njegova meka odakle odašilje svoju muziku u svet.

Diskografsku karijeru Yaron Herman započinje 2003. godine. Sa bubnjarem Sylvain Ghiom snima debi album Takes 2 to Know, ali dospeva u fokus džez javnosti tek 2006. godine, po objavljivanju solo projekta Variations. Kritika ga poredi sa Keithom Jarrettom, a njegova muzika biva etiketirana kao spoj jevrejske tradicije, džez standarda i ličnih emocija. Herman započinje Varijacijama i svoje turneje po Evropi, Americi, Kini…

Iskustvo koje je prikupio sa brojnih gostovanja, iskazuje 2007. godine snimajući A Time for Everything za Laborie Records. Trio koji čine Yaron Herman, kontrabasista Matt Brewer (saradjivao sa Gonzalom Rubalcapom) i bubnjar Gerald Cleaver (svirao sa Miroslavom Vitousom i Jacky Terrassonom), pokazao je svoju inovativnost prerađujući do neprepoznatljivosti hit Britney Spirs Toxic i Message in a Bottle od Police. Hermanov projekat, kao spoj originalne muzike i poigravanja sa pop muzikom, pobrao je dobre kritike, a samog Yarona Hermana francuski Victoires du Jazz proglašava za najboljeg novog instrumentalistu 2008. godine.

Pažnju široke džezerske javnosti Yaron Herman dobija ovogodišnjim CD-om Muse, ponovo u izdanju Laborie Records, a kritika ga još jednom dočekuje dobrim ocenama. Osim što je ostao veran izdavačkoj kući, Herman nastavlja rad u triju sa Brewerom i Cleaverom. Kompatabilna Hermanova trojka obogaćena string kvartetom Quatuora Ébènea (dve violine, viola i čelo), daje empatiju na koju se morate bar na kratko osvrnuti.

Uvodna Hermanova kompozicija Muse nas uvodi elegično i razigrano u svet koji sublimira virtuoznost klasičnog izvodjenja, slobodu koju nudi džez, evropsku i jevrejsku tradiciju, džez standarde i lepršavost pop nota. Herman kao u predstavi, nakon najave, pokazuje izvore s kojih crpi inspiraciju za svoje stvaralaštvo. U tome je nezaobilazan Dizzy Gillespijev standard Con Alma (Sa dušom), u kojoj muzičari iskazuju svu svoju virtuoznost, ali i suptilnost dostojnu jedne Alme. Kada se muzici prilazi sa dušom, prirodno sleduje iznalaženje novog i redifinisanog zvuka. Herman nam to pokazuje komponujući Vertigo kao posledicu Alme, kao svoju viziju Hitchcocka ili samo kao uvod u numeru Lambidbar, čiji se tonovi nižu poput starinske, rustične čipke, kako zamišljam da je želeo da ih stvori ruski kompozitor Alexander Argov.

Posebno razumevanje Herman, kao i na prethodnom projektu, iskazuje prema izraelskoj kompozitorki, pevačici i tekstopiscu Naomi Shemer, interpretacijom njene pesme Lu Yehi. Shemerova je ovu muziku komponovala kao adaptaciju dve pesme Bitlsa Hey Jude i Let it Be, stvarajući novu muziku, na koju se Herman dodatno nadovezao čineći je neprepoznatljivom. Ovaj pristup nas vraća vremenu u kome su velikani džeza stvarali umetnost iz par tonova slučajno odslušane popularne pesme.

Na ostatku albuma najveću pažnju privlače metafizička Perpetua, Twins u kojoj kontrabasista  Brewer dominira, da bi zauzvrat ponudio svoje autorske kompozije Joya i And the Rain, kao nadogradnju Hermanovog kompozitorskog umeća. Središnji deo projekta Herman posvećuje muzici Bjork i njenoj Isobel:

My Name Isobel
Married to Myself
My Love Isobel
Living by Herself…

Bjork je ovu pesmu komponovala i objavila 1995. godine na albumu Post. Njena Isobel se vozom vraća u grad da bi se suočila sa ljubavlju, ali i da suoči one koji za to nemaju hrabrosti. Nalik Hermanom povratku iz Amerike i njegovom emotivnom suočavanju sa muzikom. Bubnjar Gerald Cleaver nas uvodi u voz, Herman je u ulozi naratora, a gudači dodaju ekspresivnost putovanja ka primarnom.

Dvadesetosmogodišnji Yaron Herman već se predstavio ovdašnjim ljubiteljima džeza. Beogradska publika ga je imala prilike čuti prethodne godine, dok je ove gostovao sa svojim trijom u Zagrebu promovišući novi album. Malobrojni su natpisi o njegovim nastupima, bilo da se očitavaju u pozitivnim ili negativnim ocenama – kao da svi iščekujemo njegov sledeći projekat da bismo dali konačan sud o odslušanom. Vodeći se sopstvenim sluhom, ukusom i intuicijom, preporučujem da već sada dodate Yarona Hermana svojoj džez kolekciji.

Yaron Herman – klavir
Matt Brewer – kontrabas
Gerald Cleaver – bubnjevi