Jacob Anderskov – Agnostic Revelations (ILK)

Danski pijanista i klavijaturista Jacob Anderskov jedan je od skrivenih dragulja evropskog džeza. Dobitnik je brojnih prestižnih džezerskih nagrada i stipendija u svojoj zemlji, kao bendlider sarađivao je sa muzičarima poput preiskusnog Airta Moreire ili njujoškog bubnjara Jima Blacka, ali još uvek čeka na pravi proboj kako na evropskoj, tako i američkoj sceni.

Godinu koju je proveo u Njujorku (1999-2000) s pravom možemo smatrati kao veoma značajnu – ako ne i presudnu – za njegov kompozitorski izraz. Muzika Anderskov Accidenta, fjužn postave s kojom je snimio tri albuma, neobična je kombinacija tipičnog skandinavsko-elegičnog senzibiliteta i tvrdo kuvanog njujorškog dauntaun džez-roka. Za razliku od ovog benda, u kome Jacob mahom svira Fender Rhodes i poigrava se teksturom i snažnim modulacijama zvuka prepuštajući šou duvačima, u trio formaciji otkriva svoju nežniju klavirsku personu, koja unekoliko podseća na ECM školu, ali crpi inspiraciju i sa klasičarskih izvora i od pastoralno-bajkovitog danskog melosa.

Agnostic Revelations predstavlja potpuno novi kvartet Jacoba Anderskova. Uz standardnog saradnika iz trija, kontrabasistu Michaela Formaneka, preostala dvojica su ni manje ni više nego dve vedete njujorškog dauntauna – klarinetista i saksofonista Chris Speed i bubnjar Gerald Cleaver. No, nije ovde samo postava nova: Jacobov pristup kompoziciji i aranžmanima, premda se bazira na prethodnim radovima sa triom, još je slojevitiji i ambiciozniji nego što je do sada bio slučaj.

Ovo je album koji će vas uporno mamiti na pogrešan trag ako poželite da ga definišete i uživate u skladu s pretpostavljenim očekivanjima. Da, ovo bi mogao biti album za ljubitelje ECM produkcije – elegičan je i sola funkcionišu po prepoznatljivom principu „što manje tonova po jedinici vremena – to bolje“, ali je na momente i „previše“ slobodan, ritmički nestabilan, naklonjen disharmoniji i kontrapunktu. S druge strane, uprkos prilično otvorenoj strukturi pojedinih pesama, teško da bi se mogao smatrati fri-džez albumom, budući da se razasuti delići sola i kompozicija dovoljno često sklapaju u skladnu celinu s glavom i repom, nagoveštavajući da iza povremenog privida haosa stoji čvrsta aranžerska palica. Tragove Jacobove inspiracije (kako kompozitorske, tako i sviračke) treba tražiti i u ranim radovima Herbieja Hancocka, odnosno „mračnim“ stranama njegovih albuma Empyrean Isles ili Maiden Voyage, na kojima bi se uz melodične hitove kakav je Cantaloupe Island našao i pokoji avangardni uradak u stilu The Egg.

Međutim, iako je album u kompozitorskom i aranžerskom smislu veoma ambiciozan (ne gušeći se pritom u svojoj pretencioznosti) a svi muzičari sviraju odlično, ovo izdanje ne bi bilo to što jeste da nema čudesnog Chrisa Speeda. Ovaj klarinetista i tenor saksofonista je sušta suprotnost duvačkim superherojima džeza, budući da retko kad svira brza i harmonski složena sola (kao jedan od pozitivnih izuzetaka ističe se njegov album Iffy sa Jamiejem Saftom i Benom Perowskym). Speedov adut je veoma specifična intonacija, toliko prepoznatljiva, snažna i ogoljena do srži, da ga teško možete pomešati s bilo kojim drugim muzičarem na sceni. Opisujući svoj stil sviranja, Chris Speed je u jednom intervjuu objasnio kako način fraziranja na klarinetu prenosi i na saksofon, razvijajući tako u svakoj situaciji veoma masivan i topao ton. Na ovom albumu će, blagodareći melodijskog svedenosti i čestom sviranju jednostavnih molskih fraza, podsetiti i na sentiš sola Jana Garbareka, ali samo dok ne krene da varira u intonaciji, iskrza ton ili ga dotera na ivicu falseta, čineći ga bolno ranjivim i upečatljivim u svojoj istančanoj emotivnosti.

Jacob Anderskov i Chris Speed dva su savršeno uparena muzičara, i bila bi prava šteta ako ne nastave saradnju i na nekim budućim izdanjima. Ako se to i ne dogodi, dovoljno je srećna zgoda što su nam podarili Agnostic Revelations, za koji već sada mogu da naslutim da će mi biti jedan od omiljenih džez albuma u 2010. godini.

Jacob Anderskov – klavir

Chris Speed – klarinet, tenor saksofon

Michael Formanek – kontrabas

Gerald Cleaver – bubnjevi