Jaga Jazzist – One-Armed Bandit (Ninja Tune)

Kada je savremena muzika u pitanju, a posebno džez u najširem smislu te reči, Skandinavci su se uvek isticali inovativnim pristupom i redefinisanjem postojećih muzičkih kanona, ali nikako ne negirajući zaostavštinu i ono najbolje što se iz nje može izvući. Kada tome dodamo specifičan severnjački senzibilitet, dobijamo vrlo neobičnu, ali jaku i vitalnu scenu vrednu pažnje. Na tom i takvom muzičkom nebu jedna od najzanimljivih skupina su Norvežani Jaga Jazzist.

Bend su pre petnaestak godina osnovali Martin Horntveth i Ivar Christian Johansen, koji posle šest godina napušta bend. I pored stalnih personalnih promena, grupa je uspevala da izdaje svež i kvalitetan materijal u kontinuitetu i nastupa širom sveta na najrazličitijim mestima – od malih klubova, do hala i velikih festivalskih bina, pred hiljadama ljudi. Tvrdo jezgro Jaga Jazzist čine vrsni multiinstrumentalisti, braća Lars i Martin Horntveth (zapaženi i po solo radovima, kao i grupi The National Bank), a uz njih treba pomenuti i Mathiasa Eicka, trubača, vibrafonistu, basistu… poznatog ljubiteljima savremenog dzeža po solo karijeri, gde pokazuje mirniju i intimniju stranu svoje muzičke ličnosti.

Pet godina od objavljivanja poslednjeg CD-a What We Must, Jaga Jazzist se vraćaju na scenu u devetočlanoj postavi i predstavljaju nikada snažniji i dinamičniji album, koji ponovo nalazi utočište na čuvenoj Ninja Tune etiketi. Čikaški muzičar John McEntire (prvi čovek jednog od najuticajnijih post-rok bendova, Tortoise) im je radio miks i deo produkcije, i njegov uticaj se oseća u najpozitivnijem smislu te reči.

Jagga Jazzist ostaju verni kombinovanju džeza, elektronike, progresivnog roka, post-roka, eksperimentalne muzike i drugih formi. I na novom izdanju su zastupljene manipulacije zvucima i muzičkim segmentima, kako organskim, tako i elektronskim. Zvučne slike se neprestano smenjuju, melodije se provlače vijugavo kroz gustu šumu ubitačnih ritmova i najrazličitijih zvukova. Slojevitost muzike na novom albumu je veoma izražena, a da bi došla u potpunosti do izražaja u svojoj punoj lepoti i snazi, zahteva više pažljivih preslušavanja. Sve joj to nikako ne umanjuje zabavni karakter i mogućnost opuštenog slušanja u sobi ili na koncertima.

Nakon kratkog uvoda sledi naslovna numera koja svojom prijemčivošću, postignutom kombinacijom zarazne melodije, zapaljivog ritma i stalne promene tempa, opravdava mesto prvog singla i nečega po čemu će šira publika prepoznavati album. U nastavku muzičari povremeno spuštaju loptu umilnim melodijama i sporim ritmovima, a onda opet dižu tenziju do tačke usijanja. U svakom trenutku je prisutan kontrast melodije i dozirane buke, ritam je nekada pravolinijski, a nekada potpuno izlomljen, stalno u pokušaju da nadjača zvuke tube, trube, trombona, bas klarineta, tenor saksofona, vibrafona…. Veštom produkcijom je postignut balans između instrumenata, tako da nijedan muzičar ne ostane zapostavljen.

Posebno bih izdvojio hipnotičko-repetitivnu numeru Tocatta, u kojoj Jaga Jazzist jasno stavljaju do znanja da ne beže od tradicije, u ovom slucaju nasleđa minimalizma koji majstorski kombinuju sa džezom. Bend na momente pokazuje energičnost i beskompromisnost karakterističnu za progresivne rok bendove. Međutim, džez elementi u celom tom zvučnom haosu nikako ne izostaju. Nekada ih ima više, nekada manje, gotovo u tragovima, ali su uvek prisutni kao osnova i polazište od koga je bend krenuo pre petnaest godina, naročito dolazeći do izražaja u duvačkim deonicama.

Siguran sam da bi džez tradicionalisti rekli kako ovde džeza ima samo u nazivu grupe. Mnogi rok konzervativci će samo odmahnuti rukom, a elektro frikovi pljunuti na sve. Jaga Jazzist su tu da pokušaju da im prošire muzičke vidike, da ih omekšaju i pokažu im da muzika ne bi trebalo da ima nikakva ograničenja, i da je najmanje bitno kako se šta zove.

Mathias Eick – truba, kontrabas, klavijature, vibrafon

Marcus Forsgren – gitara

Even Ormestad – bas, klavijature

Andreas Mjøs – vibrafon, gitara, bubnjevi, elektronika

Line Horntveth – tuba, perkusije

Martin Horntveth – bubnjevi, ritam mašina

Lars Horntveth – tenor saksofon, bas klarinet, gitara, klavijature

Øystein Moen – klavijature

Erik Johannessen – trombon, perkusije