James Farm – James Farm (Nonesuch/Mascom)

Već sam pogled na spisak muzičara koji čine James Farm budi strahopoštovanje – saksofonski superstar Joshua Redman, nadolazeća pijanistička zvezda Aaron Parks, uz jednu od najubedljivijih ritam sekcija današnjeg džeza – Matt Penman na kontrabasu i Eric Harland na bubnjevima. Ekipa koja se prvobitno skupila 2009. zarad nastupa na džez festivalu u Montrealu polako je prerasla u pravi bend koji radi na ozbiljnom autorskom materijalu, ide na turneje i ima vlastiti sajt.

Dakle, ne radi se samo o još jednoj ol-star postavi u kojoj ćemo se diviti pojedinačnim umećima i „ko će brže, ko će bolje“ konceptu. Umesto toga, u svakom odsviranom taktu čujemo homogen kolektiv čije se razigrane improvizacije rađaju iz pedantnih aranžmana, i kompozicija koje su članovi benda stvarali gotovo na ravne časti.

Stilski zahvati su šaroliki. Ritmovi su moderni, izazovni, i beže od baperskih matrica ka pop/rok senzibilitetu – ali ne i jednostavnosti. Solističke deonice raspoređene su po pravovernom džezerskom principu ređanja između dve teme, veoma pažljivo iznijansirane, sa dramaturškom pedantnošću i smislom za gradaciju.

Kompozicije su inspirisane savremenim post-bapom, a melodijski se često oslanjaju na fank i soul. To se najbolje uočava u Star Crossed, jednoj od vrhunaca albuma – tema i ritmička pratnja su veoma jednostavne i sa blagim spiritualnim nabojem, da bi pred kraj kulminirale sve bržim i bržim tempom i ekstatičnim Redmanovim solima. Cenjeni tenorista nikad ne presvirava, već poentira lepim melodijama i zanimljivim harmonijama.

U sličnom duhu su Bijou i Low Fives, dok u bržem tempu najviše intrigiraju uvodna Coax i devetominutna Chronos. Harland se rado odaje i „plesnim“ ritmovima na tragu drum ‘n’ bassa diskretno ih prevodeći u džez kontekst. Takva je maestralna I-10 gde se u svega četiri i po minuta dešava niz preokreta – furiozne deonice Redmana i Parksa, zanimljivi produkcijski zahvati u kojima bend naizmenično zvuči „potmulo“ i „bistro“, i ponovo kulminacija u kojoj učestvuje kompletna četvorka.

Nema ovde revolucionarnih stilskih inovacija ili antologijskih sola, ali isto tako ćete teško pronaći bilo kakve zamerke albumu. Svi sviraju odlično, slušaju jedni druge i reaguju na pravim mestima; melodije su lepe, a aranžmani fluidni i organski. Sasvim dovoljno za kompletan užitak.

Joshua Redman – tenor saksofon, sopran saksofon (10)

Aaaron Parks – klavir, sintisajzer, orgulje, Fender Rhodes, čelesta

Matt Penman – bas

Eric Harland – bubnjevi