Jazz Festival Saalfelden: Džez talasi na stenovitom moru

Mesto: Saalfelden, Austrija / Datum: 26-29. 08. 2010. / Foto: Danka Elez, Georg Oberweger (www.fotoessenz-oberweger.at), Jakob Flarer

Ove godine smo bili u Saalfeldenu, planinskom gradiću koji već 31. godinu ugošćava internacionalni džez festival posebne vrste. Naime, u ovom mestu punog naziva Saalfelden am steinernen Meer (Saalfelden na stenovitom moru) okuplja se krajem avgusta svake godine krem avangardnog džeza, kao i družina koja u ovim notama uživa, ili drugim rečima, višegodišnja verna publika ovog Festivala.

Teško je zamisliti neobičnije kulise za ovaj festival od zelenih planinskih polja, sa kravama sa omota čokolade koje mirno pasu u zaleđu planinskog venca Alpa čiji se vrhovi podižu preko 3.000 m visoko u nebo, i između kojih se ugnezdio mirni austrijski gradić. Svojevrsna scenografija koja Vas, hteli Vi to ili ne, osvoji na prečac i unese potreban mir u dušu. Najbolja priprema za sve što Vas očekuje na Festivalu.

Dakle, šta nas je sve to čekalo na Festivalu ove godine?

Festival je komponovan u četiri programske celine, na četiri lokacije: Main Stage u zgradi Congress Saalfelden, program Shortcuts u Kunsthaus Nexus, City Stage na glavnom gradskom trgu i popularni Almkonzerte van gradskog jezgra.

Program na glavnoj sceni i program Shortcuts su i ove godine predstavili veliki broj izuzetno kvalitetnih muzičara, od kojih smo neke imali prilike da vidimo u dvostrukoj ulozi: sa individualnim projektima (Shortcuts) a zatim i kao deo većih koncertnih sastava i projekata na glavnoj sceni.

Franz Hautzinger kvintet i njegov projekat Third Eye – umeće trube na otvaranju  festivala. Njegovo Third Eye je ovog puta možda bilo previše introspektivno, i držalo je publiku na suviše velikom odstojanju, te je uživanje izostalo. Projekat je obećavao približavanje esenciji džeza, ali je to putovanje, po oceni mnogih slušalaca, ovog puta bilo isuviše usamljeničko.

Kvintet saksofonistkinje Ingrid Laubrock, Anti-House, doneo je čist i otvoren zvuk, sa briljantnom Mary Halvorson na gitari i tehnički perfektnim izvođenjem, i zaista je prava šteta što je nedostajalo hrabrosti u improvizaciji. Jer, da ju je bilo, imali smo utisak da bi se od ovog sastava mnogo više dobilo. Hrabrosti, koju su svakako pokazali Exploding Star Orchestra sa istinskim zvukom avangardnog Čikaga, koncertom posvećenim uspomeni na Billa Dixona, trubača i člana orkestra, preminulog ove godine.

Septet The Thing XXL, proširena verzija regularnog benda Matsa Gustafssona, doneo je izuzetnu slojevitost muzike koju izvode, radikalne i fundamentalne, moćne i sugestivne. Muziku neobične estetike, ali sa publici dobro razumljivom porukom.

Nastup Bergen Big Banda sa gitaristom Terjeom Rypdalom i njegovim programom Crime scene (s istoimenog ovogodišnjeg albuma) je bio iščekivan s nestrpljenjem. Svojim ambicioznim i uzbudljivim opusom u izvođenju 21-og muzičara predvođenih norveškim frontmenom i trubačem Palleom Mikkelborgom, u potpunosti je opravdao visoka očekivanja publike.

DMG Trio je na scenu doveo tri sjajna muzičara individualista, koji odlično zvuče i lako muziciraju zajedno: gitaristu Raoula Björkenheima, muzičara neobične biografije i sazvežđa zvuka u muzici koju izvodi, od roka i bluza do himničnih improvizacija; basistu Williama Parkera i bubnjara Hamida Drakea, koji ne samo da su bili odlična podrška Björkenheimu, već su i svojim kratkim solo kreacijama doprineli majstorstvu muzičke dramaturgije koja se kretala u okvirima rok, ambijentalne i džez muzike obojene afroameričkim uticajima.

Nastup japanske pijanistkinje Satoko Fujii i američke violinistkinje Carle Kihlstedt sa projektom Minamo je karakterisala prilično velika doza hermetičnosti. Iako ove dve umetnice, obe sa klasičnim muzičkim obrazovanjem, izjavljuju da u zajedničkom sviranju nalaze veliko zadovoljstvo, u to ovog puta nisu uključile i publiku.

To fly to steal – naziv albuma zvuči malo zbunjujuće, dok se u katalogu ne pročita da je u pitanju francuska igra reči. Tako zvuči i muzika kvarteta, u kome su Sylvie Courvoisier, Mark Feldman, Thomas Morgan i Gerry Hemingway. Možda bi ovo muziciranje dobilo i bolju ocenu, ali u poređenju sa sugestivnom ekspresivnošću privatno-profesionalnog dua Courvoisier & Feldman doživljenog na maloj sceni, ostaće u senci kao puka demonstracija parade različitih stilova i očiglednih tehničkih mogućnosti muzičara.

Emotivni vrhunac Festivala je svakako bio nastup istinskih zvezda džeza, sastava The Jazz Passengers Re-United. Saksofon Roya Nathansona i trombon Curtisa Fowlkesa u inspirativnom dijalogu koji poziva na učestvovanje, svesrdno podržani od strane ostalih članova benda. Kakvo divno muzičko putovanje, od džeza do popa, od ironije do frivolnosti srdačnog humora, od improvizacije do zaokruženosti strogih formi, u kojem smo svi zajedno sa najvećim zadovoljstvom učestvovali.

Led Bib (Engleska) i muzika sa albuma Sensible Shoes (2009). Chris Williams, Pete Grogan, Toby McLaren, Liran Donin i Mark Holub. Pazite na ove mlade Britance! Iz kombinacije dva alt saksofona, basa, bubnjeva i klavirskih dirki izlazi sveža, bezobrazna i samosvojna “eksperimentalna crunk jazz muzika” dobrano obojena pankom! Muzika koju ne vredi nadalje opisivati, morate je sopstvenim ušima doživeti.

Taylor Ho Bynum Sextet. Taylor. Momak podjednako talentovan na trubi, kornetu i u ophođenju sa novinarima. I u svemu jednako nepredvidiv i neizbežan. Teško je reći da li više opčinjavaju njegove note, ili njegove reči. Momak koji izmiče klišeima, ali se istovremeno kreće vrlo čvrsto u stvarnosti. Momak koji uspešno izbegava definicije, kao i njegova muzika. Neuhvatljiv i nezamenjiv. Pa vi vidite.

Odean Pope & Odean’s List bili su siguran pogodak za sjajnu završnicu Festivala. Odean  Pope, 71-godišnji saksofonista sa energijom tridesetogodišnjaka, predvodio je grupu izvrsnih muzičara koji su sa lakoćom izvodili kompleksne aranžmane, nastale kao rezultat preciznog zapažanja mogućnosti svakog pojedinačnog muzičara. Publika je uživala u preseku žanrova sa naglaskom na džez scenu Filadelfije iz 60-tih, uz naravno vrlo česte solo deonice, budući da je reč o istaknutim muzičarima koji sviraju u okviru ove grupe.

Treba posebno istaći odličnu i nenametljivu organizaciju domaćina, koji očigledno vole da rade za Festival jer rade za one koji vole Festival. I to se uočava na svakom koraku. Ceo gradić u vreme Festivala živi za ovaj događaj. Ovogodišnja festivalska ikonografija, sa veselom menažerijom koju su činili mačka, pas, kit, ptičica i slon, posebno se dopala lokalnom stanovništvu, koje je u priličnom broju (za prohladno vreme) ispunjavalo prostor za besplatne open space koncerte u programima CityStage i Almkonzerte. Bravo!

Program Shortcuts je u intimi sale Nexus zdanja, koja ponajviše atmosferom podseća na beogradski Bitef teatar, ugostio individualne projekte muzičara koje smo nakon toga imali prilike da vidimo na glavnoj sceni kao učesnike većih (grupnih) projekata.

Program je ove godine ponudio altmanovski brze promene ritma iz koncerta u koncert, od smirenog iskustva godina zajedničkog muziciranja dua Mark Feldman (violina)/Sylvie Courvoisier (klavir), sa projektom Oblivia, preko iznijansiranog bogatog muzičkog putovanja koje je priredila energična, talentovana i tehnički suverena gitaristkinja Mary Halvorson sa svojim triom i muzikom sa njihovog debitantskog albuma Dragon’s Head, do možda i previše temperamentnih Italijana Zu, čiji ponoćni termin možda nije bio najsrećnije rešenje za njihov hardcore zvuk. Pod devizom “Ništa glasno nije nam strano”, ova izuzetno intenzivna, na momente delirična muzika trija u kombinaciji bariton saksofona, basa i bubnjeva je pokazala beskompromisnost i hrabrost bezmalo dovoljnu da se dosegne Mesec nad Saaalfeldenom.

Projekat Roya Nathansona Subway Moon je rasuo jedan lični univerzum na pozornici,  univerzum satkan od šapata, zvuka, vibracija i prigušenih strasti običnih dana koji se žive nad šinama Bruklina, univerzum koji vas začara tiho i nenametljivo i koji ni po koju cenu ne biste da napuštate. Tako čara Roy Nathanson u intimnoj atmosferi Nexusa, sa svojim muzičkim kamaradima na sceni. Curtis Fowlkes, Sam Bardfeld, Napoleon Maddox, Bill Ware, Tom Kiah. Samo za Vas, Sotto voce.

Magijom kontrasta, švedski trio zapaljivog imena – Fire!, saksofoniste Matsa Gustafssona, demonstrirao je vatrometnu erupciju zvuka progresivnog roka i fri-džeza, u kojoj je Gustafssonov individualizam najbolje došao do izražaja.

Shortcuts je doneo i izvrsni solo koncert gitariste Marca Ribota, koji je električnu gitaru u ruke uzeo tek na bis. Fokusirana intimnost zvuka akustične gitare neopaženo je uvukla slušaoce u njegov meditativn i svet, u kojem je pokazao svu raznovrsnost i majstorstvo na instrumentu. Ribora smo kasnije imali prilike da slušamo i kao jednu od zvezda sastava The Jazz Passengers Reunited, kao očigledan primer vrhunskog muzičara koji nema nikakav problem da svoje muziciranje podredi “timskom radu”, na oduševljenje publike koja je Jazz Passengers ispratila sa scene ovacijama i uz dva bisa, do ponovnog susreta sledeće godine.

Jer svi, i muzičari i publika, požele da ponovo dođu. Ne iz kurtoazije. I, treba dodati, najviše se zavidi onima koji dođu prvi put. Zašto sledeće godine ne biste došli i vi? I prepustili se talasima džeza. Na stenovitom moru.