Jazz Future Sessions: Jasna Jovićević Improv Kolektiv

Mesto: KC Grad, Beograd / Datum: 03.11. 2010 / Foto: Ivana Čutura

Kada neki muzičar nazove svoj ansambl „Improv Kolektiv“, to je obično pokazatelj da ćemo imati posla s avangardnim tendencijama i muzikom u kojoj sloboda sviranja nadilazi strukturu kompozicije. Stoga je bilo zanimljivo već i pročitati najavu koncerta saksofonistkinje Jasne Jovićević, u kojoj se pominje (za ovo podneblje) neobična postava s gudačkim trijom, harmonikom, elektronskim duvačima, staklima i smećem (?!) koje „svira“ perkusionista Bojan Ivković.

Jasnu smo u poslednjih godinu dana zapamtili po saradnji s Vasilom Hadžimanovim na njegovom aktuelnom albumu Života Mi i gostovanjima na promotivnim koncertima. O njenim pređašnjim aktivnostima van Srbije dovde nije dopiralo previše vesti, pa je ovakva postavka predstavljala i svojevrsno (prijatno) iznenađenje.

Pred oko 100 ljudi u Kulturnom centru Grad, u terminu rezervisanom za nastupe iz prigodno naslovljenog serijala „Jazz Future Sessions“, Jasna je otvorila koncert bez pratnje, svirajući vinske čaše. Ugođaj nalik večerima na Ring Ring festivalu polako se menja uključivanjem dve violine i čela, čime prelazimo u „chamber music“ zonu. Zvukovi gudačkih instrumenata provučeni su kroz efekte i zvuče futuristički, ali i pomalo hladno i ogoljeno. U narednoj kompoziciji šefica svira sopran saksofon i donosi preko potrebnu širinu zvučnoj slici. Ipak, ostaje utisak da su numere iz kamernog serijala ostale nedorečene, iako se nazire delo koje bi u budućnosti moglo biti zanimljivo.

Najbolji su momenti koncerta oni u kojima Jasna svira sopran i alt u nešto klasičnijoj   džezerskoj postavci – kada uz saksofone dominiraju bas i bubanj, a ostali instrumenti se uključuju tek kao prigodan bonus zvučnoj slici. Jovićevićeva je odlična instrumentalistkinja i to se čuje u svakom njenom tonu. Nije to agresivna svirka u kojoj se ređaju brza sola, već pre introspektivno obigravanje oko osnovne melodije, pažljivo razrađivanje i bojenje osnovnih tema, u kojem nema suvišnih momenata. Još bi bolje bilo kada bi Ivković isporučivao makar malo manje agresije za svojim setom perkusija, kako bi odlične duvačke deonice lakše do izražaja. Makar smo ostali uskraćeni za smećarska sola!

Predstavljena je i još jedna, nevesela strana rada Improv Kolektiva – ona u kojoj se momentalno javljaju asocijacije na Sanju Ilića i Slobodana Trkulju. Flertovanje s etno nasleđem, živahni ritmovi i melodije na fruli, odrađeni su uglavnom predvidivo i populistički, odudarajući od načelnog koncepta svirke. Nešto su bolja bila zahuktavanja na tragu elektro-džeza, gde bi čvrst ritam davao podlogu procesuiranim gudačkim solima, no ti su momenti ostali u zapećku sveopšte balkanijade.

Dakle, sinoć smo videli (barem) tri različite strane Improv Kolektiva, od kojih bi se komotno mogla napraviti tri različita muzička projekta. Previše stilskog vrludanja za ukus pisca ovih redova, no mora se pohvaliti autorska ambicija Jasne Jovićević i sposobnost da neke od ideja na originalan način sprovede u delo. Domaća džez scena je u konstantnom deficitu kompozitora koji se okreću savremenom izrazu, pa ćemo Jasni svakako držati palčeve da istraje u svojim naumima.