Jazz Goes to Town: Crtice iz češkog džez života

Festival Jazz Goes To Town u češkom gradu Hradec Králové, na oko sat vremena vožnje istočno od Praga, jedan je od skrivenih bisera festivalske ponude u Evropi, koji će nam vrlo lako promaći u moru izuzetnih džez događaja širom kontinenta. Pre svega, do ovog grada nije baš jednostavno (ni jeftino) doći iz Srbije. O festivalu nećete čuti od drugih džez fanatika koji putuju po Austriji, Nemačkoj, Francuskoj ili zemljama Beneluksa, ili makar po susednoj Mađarskoj ili Rumuniji. Čak ni Google nije dao previše impozantnih rezultata o festivalu.

Vaš recenzent se u ovom mirnom, čistom i pristojnom gradu od 90.000 stanovnika obreo na poziv Michala Wróblewskog, češkog saksofoniste avangardne orijentacije koji je pre tri godine imenovan za umetničkog direktora festivala, a koji je sa autorom teksta učestvovao u programu Jazz in Germany o kome smo pisali pre tri godine. Nakon par nesrećnih Covid sezona, stekli su se uslovi da Jazzin konačno prvi put izveštava sa nekog događaja iz Češke!

Ovo je ujedno bila prilika i za delimično upoznavanje sa češkom džez scenom, čije muzičare gotovo nikad nemamo priliku da gledamo na važnijim džez festivalima u Srbiji. Čak sedam od 11 bendova na festivalu bilo je ili u potpunosti iz Češke, ili su u njima participirali češki muzičari zajedno sa inostranim gostima. Festivalski presek tamošnje scene bio je neočekivano raznovrstan – od ranog džeza s početka 20. veka, preko world music uticaja, do modernog mejnstrima, avangarde i freejazzcore masakra.

U krupnom planu bile su i evropske džez vedete “smelije” orijentacije, na raskršću između onoga što nazivamo “modern creative” i slobodnijih džez formata: u Jazzin redakciji omiljeni Ingebrigt Håker Flaten, pa KUU! s našom Jelenom Kuljić, jedan od časnih ECM veterana – Michael Mantler, te mlađe snage Emmeluth’s Amoeba (Danska/Norveška) i Luise Volkmann iz Nemačke, sa svojim velikim orkestrom “s one strane” u Srbiji dobro nam poznate big bend estetike.

Koncept i kontekst

Jazz Goes To Town je jedan od 3-4 najreferentnija džez festivala u Češkoj. Pod time podrazumevamo pristojan budžet u rangu sa recimo Pančevačkim džez festivalom, inostrane goste, tradiciju i renome. Festival traje već 28 godina, ali tokom svoje istorije imao je i jedan značajan konceptualni obrt. Do pre 7-8 godina okupljao je mejnstrim zvezde i punio koncertne dvorane, sve dok nije došlo do promene upravljačke strukture i umetničkog direktora programa. Selektorski posao je preuzeo saksofonista Zdeněk Závodný iz grupe Frisk, koji je napravio zaokret ka fri džezu i modernijem džez zvuku, a od njega potom i još jedan avangardni saksofonista, ranije pomenuti Michal Wróblewski (1988).

Tokom tih godina došlo je do delimičnog osipanja publike, koje je na ovom festivalu bilo između 50 i 150 po koncertu, zavisno od večeri i izvođača, u različitim dvoranama koje primaju od stotinak do 300-350 ljudi. Po tržišnim parametrima ovo bi možda bio znak za uzbunu, ali u češkim nadležnim strukturama dobro su razumeli da džez festivali i kultura u širem smislu – gle čuda – nisu tržišni proizvod koji mora da povrati uloženi novac. Štaviše, po rečima Wróblewskog, ovaj festival se veoma dobro kotira na državnim konkursima za sufinansiranje događaja u kulturi i uživa dobru reputaciju, čak i sa ovako smelim programom.

U čemu je onda tajna, naizgled nedokučiva nama u Srbiji, gde se svaki malo avangardniji festival suočava sa strogim komisijama što podležu tržišno-populističkim konceptima promišljanja i dodeljivanja novca? Na malom uzorku ovogodišnjeg festivalskog izdanja, vaš izveštač bi zaključio da se najpre radi o izuzetnoj posvećenosti ne samo koncertima kao celovečernjim događajima, već i sistematičnom radu na razvoju matične džez scene i domaćih umetnika.

Već treću godinu za redom održava se rezidencijalni program The Shape of Jazz to Come u kome učestvuju mladi džez umetnici iz Češke, gde oni nekoliko dana zajedno sviraju i rade na novom programu. Na festivalu je nastupio i septet Uthando u kome su svi odreda mladi muzičari i muzičarke tek izašli sa svojih akademija, a okupljeni su u svojevrsnu muzičku zajednicu naklonjenu eksperimentalnijem pristupu džezu. Konačno, sa Michaelom Mantlerom nastupio je internacionalni sastav u kome su većinu muzičara činili upravo Česi, i to ne članovi državnih orkestara, već umetnici iz veoma raznovrsnih polja delovanja.

“Tajnu” treba tražiti i u nastupima pomenutih popularnijih muzičara sa češke scene, kao što su kontrabasista Tomáš Liška ili gitarista David Dorůžka, u čijem bendu bubnjeve svira američki superstar Jeff Balard.  Koncert grupe Originální pražský synkopický orchestra, koji bismo najlakše uporedili sa našim Belgrade Dixieland Orchestra, bio je propraćen pravom euforijom u publici, kakvu nismo verovatno videli ni na jednom drugom koncertu Jazz Goes to Town Festivala. Svi programi posvećenim češkim muzičarima i sceni napravili su interesantan balans sa stranim džez izvođačima savremene i slobodne orijentacije.

Češka džez scena

U razgovoru sa organizatorskim timom festivala, saznajemo da se u Češkoj godišnje objavi oko 50 (!) džez albuma. Iako na ovoj sceni nema imena koja su šire poznata i proslavljena u globalnim okvirima, radi se o zaista (za srpske prilike) impozantnom broju izdanja. Dobar broj tih albuma su samizdat/online, čemu srpski muzičari još nisu toliko skloni (uz časne izuzetke poput novosadske scene okupljene oko Horz etikete i pokojeg pojedinca). To je i sasvim razumno u okolnostima kada prodaja fizičkih nosača ionako ne donosi bogzna kakav profit, a izrada CD-ova i ploča donosi logistički i finansijski izazov.

<blockquote class="instagram-media" data-instgrm-captioned data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/reel/CjpZ1ZWONUl/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14" style=" background:#FFF; border:0; border-radius:3px; box-shadow:0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width:540px; min-width:326px; padding:0; width:99.375%; width:-webkit-calc(100% - 2px); width:calc(100% - 2px);"><div style="padding:16px;"> <a href="https://www.instagram.com/reel/CjpZ1ZWONUl/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" style=" background:#FFFFFF; line-height:0; padding:0 0; text-align:center; text-decoration:none; width:100%;" target="_blank"> <div style=" display: flex; flex-direction: row; align-items: center;"> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div> <div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div></div></div><div style="padding: 19% 0;"></div> <div style="display:block; height:50px; margin:0 auto 12px; width:50px;"><svg width="50px" height="50px" viewBox="0 0 60 60" version="1.1" xmlns="https://www.w3.org/2000/svg" xmlns:xlink="https://www.w3.org/1999/xlink"><g stroke="none" stroke-width="1" fill="none" fill-rule="evenodd"><g transform="translate(-511.000000, -20.000000)" fill="#000000"><g><path d="M556.869,30.41 C554.814,30.41 553.148,32.076 553.148,34.131 C553.148,36.186 554.814,37.852 556.869,37.852 C558.924,37.852 560.59,36.186 560.59,34.131 C560.59,32.076 558.924,30.41 556.869,30.41 M541,60.657 C535.114,60.657 530.342,55.887 530.342,50 C530.342,44.114 535.114,39.342 541,39.342 C546.887,39.342 551.658,44.114 551.658,50 C551.658,55.887 546.887,60.657 541,60.657 M541,33.886 C532.1,33.886 524.886,41.1 524.886,50 C524.886,58.899 532.1,66.113 541,66.113 C549.9,66.113 557.115,58.899 557.115,50 C557.115,41.1 549.9,33.886 541,33.886 M565.378,62.101 C565.244,65.022 564.756,66.606 564.346,67.663 C563.803,69.06 563.154,70.057 562.106,71.106 C561.058,72.155 560.06,72.803 558.662,73.347 C557.607,73.757 556.021,74.244 553.102,74.378 C549.944,74.521 548.997,74.552 541,74.552 C533.003,74.552 532.056,74.521 528.898,74.378 C525.979,74.244 524.393,73.757 523.338,73.347 C521.94,72.803 520.942,72.155 519.894,71.106 C518.846,70.057 518.197,69.06 517.654,67.663 C517.244,66.606 516.755,65.022 516.623,62.101 C516.479,58.943 516.448,57.996 516.448,50 C516.448,42.003 516.479,41.056 516.623,37.899 C516.755,34.978 517.244,33.391 517.654,32.338 C518.197,30.938 518.846,29.942 519.894,28.894 C520.942,27.846 521.94,27.196 523.338,26.654 C524.393,26.244 525.979,25.756 528.898,25.623 C532.057,25.479 533.004,25.448 541,25.448 C548.997,25.448 549.943,25.479 553.102,25.623 C556.021,25.756 557.607,26.244 558.662,26.654 C560.06,27.196 561.058,27.846 562.106,28.894 C563.154,29.942 563.803,30.938 564.346,32.338 C564.756,33.391 565.244,34.978 565.378,37.899 C565.522,41.056 565.552,42.003 565.552,50 C565.552,57.996 565.522,58.943 565.378,62.101 M570.82,37.631 C570.674,34.438 570.167,32.258 569.425,30.349 C568.659,28.377 567.633,26.702 565.965,25.035 C564.297,23.368 562.623,22.342 560.652,21.575 C558.743,20.834 556.562,20.326 553.369,20.18 C550.169,20.033 549.148,20 541,20 C532.853,20 531.831,20.033 528.631,20.18 C525.438,20.326 523.257,20.834 521.349,21.575 C519.376,22.342 517.703,23.368 516.035,25.035 C514.368,26.702 513.342,28.377 512.574,30.349 C511.834,32.258 511.326,34.438 511.181,37.631 C511.035,40.831 511,41.851 511,50 C511,58.147 511.035,59.17 511.181,62.369 C511.326,65.562 511.834,67.743 512.574,69.651 C513.342,71.625 514.368,73.296 516.035,74.965 C517.703,76.634 519.376,77.658 521.349,78.425 C523.257,79.167 525.438,79.673 528.631,79.82 C531.831,79.965 532.853,80.001 541,80.001 C549.148,80.001 550.169,79.965 553.369,79.82 C556.562,79.673 558.743,79.167 560.652,78.425 C562.623,77.658 564.297,76.634 565.965,74.965 C567.633,73.296 568.659,71.625 569.425,69.651 C570.167,67.743 570.674,65.562 570.82,62.369 C570.966,59.17 571,58.147 571,50 C571,41.851 570.966,40.831 570.82,37.631"></path></g></g></g></svg></div><div style="padding-top: 8px;"> <div style=" color:#3897f0; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; font-style:normal; font-weight:550; line-height:18px;">Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram</div></div><div style="padding: 12.5% 0;"></div> <div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;"><div> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div> <div style="background-color: #F4F4F4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div></div><div style="margin-left: 8px;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div> <div style=" width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg)"></div></div><div style="margin-left: auto;"> <div style=" width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div> <div style=" width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div></div></div> <div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div></div></a><p style=" color:#c9c8cd; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; line-height:17px; margin-bottom:0; margin-top:8px; overflow:hidden; padding:8px 0 7px; text-align:center; text-overflow:ellipsis; white-space:nowrap;"><a href="https://www.instagram.com/reel/CjpZ1ZWONUl/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" style=" color:#c9c8cd; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; font-style:normal; font-weight:normal; line-height:17px; text-decoration:none;" target="_blank">Objava koju deli jazzin.rs (@jazzinrs)</a></p></div></blockquote> <script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script>

Premda njihov nastup ne bismo mogli nazvati najutegnutijim, veoma interesantan utisak ostavio je mladi bend Uthando sa tek prvim izdanjem iza sebe, sa dva ženska vokala, violinom, saksofonom, klavirom, i “klasičnom” ritam sekcijom kontrabasa i bubnjeva. Na planu referenci mogli bismo barem formacijski istaći Fire! Orchestra kao poveznicu zbog dva vokala u atipičnom avangardnom džez kontekstu, ali Uthando mnogo više vremena provodi na ivici tišine u finijim međuigrama, te više pripada impro kontekstu nego razuzdanom džez-roku. Ili je barem tako bilo na ovom koncertu, gde se bend tek u drugoj polovini nastupa razmahao do ekstatičnih krešenda s nadahnutim pijanistom Janom Pudlákom i kontrabasistkinjom Klárom Pudlákovom.

Sa te strane džez spektra su bili i znatno iskusniji Frisk u triju koji raspaljuje iz sve snage tragom starijih Zornovih metal-džez sastava, njujorških Gutbucket ili italijana Zu, u tesnom memljivom podrumu jedne pivnice u starom gradskom jezgru. Sinergija ambijenta na tragu neke od manjih prostorija pokojne beogradske Akademije i glasne, ekstremne muzike, bila je pun pogodak za ovaj tip koncerta koji bi manje pogodovao finijim pozorišnim i bioskopskim dvoranama u gradu.

<iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=317&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fjazzin.rs%2Fvideos%2F989861169075412%2F&show_text=true&width=560&t=0" width="560" height="432" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe>

U kratkom brifingu o okolnostima češke džez scene, informisan sam da gitarista David Dorůžka na njoj ima značajno mesto, što se i moglo videti po veoma dobroj poseti koncertu i nedvojbeno pozitivnim reakcijama publike. U ovom slučaju došlo je do značajnog nesklada između afiniteta vašeg izveštača (nezainteresovanosti za savremeni gitarski mejnstrim) i veoma visoke izvođačke kompetencije njegovog benda u kome je Jeff Balard stalni član, a ne tek puki celebrity gost za potrebe festivala. Nešto interesantniji bio je uvodni koncert Tomáša Liške, koga bismo mogli okarakterisati kao češkog Nenada Vasilića. U njegovom bendu naročito je zabriljirao naše gore list Nikola Zarić, austrijski harmonikaš srpskih korena, ali je Liškin bend ipak glavnu snagu crpeo iz interaktivnog shvatanja muzike te lepih tema iz korpusa našeg kolektivnog doživljaja lepog.

U rezidencijalnom sastavu The Shape of Jazz to Come sreli smo još jednog muzičara koji govori srpski. Mladi pijanista Miloš Kunc, za koga će se u neformalnom razgovoru ispostaviti da je odlično upućen u dešavanja na beogradskoj klupskoj džez sceni, rođen je u mešovitom braku (majka iz Srbije) a živi u Češkoj. U kvintetu muzičara participirao je i frenetični bubnjar Jakub Švejnar koga smo prethodno gledali s postavom Uthando, gošća iz Nemačke Luise Volkmann na saksofonu, violinista Milan Jakeš i Kateřina Vacková na kontrabasu i vokalu, takođe iz benda Uthando. Ovaj šarolik sastav kao da se nije razmahao i uigrao do kraja, što je donekle i bilo za očekivati od tek prvih nekoliko dana zajedničkog rada, ne toliko iskusnih muzičara sa različitih muzičkih scena.

<iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=317&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fjazzin.rs%2Fvideos%2F1257961731444306%2F&show_text=true&width=560&t=0" width="560" height="432" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe>

Hedlajneri

U najavi programa samih organizatora, najveći fokus je bio na projektu Michael Mantler: Songs, gde je ovaj trubač i kompozitor okupio većinski češki ansambl sa čak sedam vokala i (relativno) konvencionalnim big bendom. Treba reći da ovo nije prvi put da Mantler pravi muziku tematizovanu oko “songova”, koji često imaju teatarski prizvuk, ali za ovu priliku jeste pripremio premijerni novi materijal, ranije komponovan i potom uvežbavan sa muzičarima tokom nekoliko dana u Češkoj. Ovo je bio najambiciozniji koncert na festivalu u svakom smislu – od kompleksnih kompozicija i aranžmana do broja ljudi na bini.

Utoliko nije bilo lako ući u specifičan, pomalo hermetičan, a svakako izuzetno elaboriran muzički univerzum Michaela Mantlera, pa ja čak i naslušanom posetiocu trebalo barem 10-15 minuta da “pohvata” sve muzičke ideje utkane u mračne kompozicije, podcrtane turobnim tekstovima o čovečanstvu koje ide dođavola, ratovima koji idu ruku pod ruku s kapitalističkom trgovinom, i većinski temama. Ovaj materijal je u svom tekstualnom konceptu (barem kod onih tekstova koje je pisao Mantler) blizak možda čak i Rodgeru Watersu, dok na muzičkom planu uklapa koncepte big benda, kamerne klasične muzike, tragove ECM-ovske elegičnosti, avangardno-teatarskog pristupa, kroz nizanje velikog broja pojedinačnih vokalnih songova. Možda bi bilo potrebno još koje slušanje ne bi li okakva muzika na pravi način ušla u uši, ali je i ovako Mantler ostavio utisak ozbiljnog kompozitora i koncept-majstora.

Nasuprot njemu, ostali koncerti inostranih izvođača delovali su prilično razdragano, a naročito nemačka saksofonistkinja Luise Volkmann i njen veliki bend Été Large, koji izvire negde iz rok bunta poznih šezdesetih i sedamdesetih, te donosi raspojasani rok-big-bendovski pristup sa muškim i ženskim vokalom i dinamičnim temama u srednjem i bržem tempu. Još jedan u svojoj biti rok koncert odsvirali su KUU!, nemački all-star bend u kome uz Jelenu Kuljić na vokalu i elektronici, učestvuju i gitaristi Kalle Kalima i Frank Möbus, odnosno mladi superstar Christian Lillinger na bubnjevima. Svi odreda sa sjajnim džez karijerama, ovde su delovali prilično fokusirano na aranžmane i teme, orijentisani ka pesmama te soloima dobro uklopljenim u energični rok format.

Konačno, najbolji koncert odsvirao je Ingebrigt Håker Flaten sa svojim septetom koji je promovisao vanserijski prošlogodišnji album “(Exit) Knarr”. Ko je ovaj album slušao, uživo nije doživeo previše iznenađenja i koncertnih de(re)konstrukcija, što se može razumeti zbog veoma pažljivo raspisanih tema i kompozicija, skandinavski elegičnih, rokerski razmahanih, pank i fri džezerskih. Doslednost albumu je bila berićetna i zbog specifičnih produženih klimaksa kompozicija, naročito u numerama “H​å​kk​å​ran (For Oppdal)” i “Museumplein (For Amsterdam)”, koji su na koncertu po prirodi stvari bili još duži i ekstatičniji.

U nešto drugačijoj formaciji nego na albumu naročito se dobro snašao gitarista Jonathan Horne, Flatenov saradnik iz benda The Young Mothers, sa svojom rokerskom energijom i slobodnijim, ekspresivnim stilom sviranja. Ali ovo je postava kolektivnog razmišljanja, gde soloi gotovo neprimetno izviru iz kompozicija i u njih se isto tako vraćaju, tvoreći “totalnu muziku” koja koristi sva moguća muzička sredstva. Ingebrigt Håker Flaten uspešno kreira i naraciju i emociju, neuhvatljive kvalitete koji dolaze iz iskustva i “hiljadugodišnjeg” sviranja u ovakvim sastavima, ali i razumevanja da muzika najbolje pronalazi slušaoca kada uz složenu muzičku ideju gađa i pravo u srce.

Jedino (delimično) razočaranje iz inostranog programa bio je sastav Emmeluth’s Amoeba, koji je predstavio manje-više generičko viđenje fri džeza i avangardnijih strujanja na skandinavskoj džez sceni. Što naravno nije loše funkcionisalo u “raspaljivačkim” deonicama i naročito onim koje je odsvirao talentovani gitarista Karl Bjorå, ali u kontekstu ostalih koncerata su ipak ostali pomalo zaboravljeni na kraju.

<iframe src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=317&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fjazzin.rs%2Fvideos%2F862256551848499%2F&show_text=true&width=560&t=0" width="560" height="432" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowFullScreen="true"></iframe>

Epilog

Razvoj neke scene ili festivala je dugotrajan i mukotrpan proces bez predvidivih ishoda. Utoliko ni ne možemo reći da će Jazz Goes to Town nužno dostići mesto u vrhu evropske džez ponude, ili barem centralnoevropske, kakvo bi imao da se održava u bilo kom austrijskom gradiću. Pa, ipak, kao zemlja koja se graniči sa Nemačkom, i čiji je glavni grad Prag na samo 4 sata vožnje brzim vozom do Berlina, Češka i njena džez scena imaju dosta solidan logistički potencijal za umrežavanje i povezivanje s ovim većim regionalnim centrima, kao i dalji razvoj muzičara kroz svirke na obližnjim scenama.

Jazz Goes to Town pak, iz ovdašnje, srpske perspektive, može biti interesantan kako onima koji posećuju festival u Skopju, tako i onima koji prate austrijske festivale kao što su Konfrontationen, Artacts, Music Unlimited ili Jazz Festival Saalfelden. To je lepo i referentno festivalsko društvo, a novih iskustava nikad dosta.