Najveći deo ovog izveštaja posvećen je fotografu Ivanu Grliću kao svojevrsnoj instant zvezdi domaće džez scene, koja je zapravo uletela u čitavu priču iz nekog drugačijeg kulturnog/muzičkog miljea. Nakon što sam propratio beogradsku promociju njegove foto-monografije i podrobnije se upoznao sa čitavim projektom, imam utisak da mu je upravo ta pozicija autsajdera donela popularnost u džez zajednici i šire.
Pri tome, ne mislim na posredno značenje reči autsajder u negativnom smislu (neko ko “nema pojma”) već na bukvalno – neko ko dolazi “sa strane”, i posledično nije opterećen vrednosnim sistemom i konvencijama zajednice u koju uleće svom silinom. Najiskrenije pohvaljujem njegov smisao za marketing i prezentaciju autorskog dela, kao i sposobnost da nešto što se obično doživljava suvoparno-intelektualnom delatnošću (džez) učini pristupačnim “običnom” svetu a da to ne bude plod trulih kompromisa. Opširnije o svemu ovome nekom drugom prilikom i na drugom mestu.
Pored kratkih koncertnih snimaka, tu je i razgovor s Vojislavom Pantićem, koji je opet posvećen džez fotografiji u nešto širem kontekstu, a na kraju imamo i intervju sa Sofijom Knežević. Izvol’te:
.