Jazzin Top 10 – Nikola Marković

Kod ovakvih pregleda najboljih godišnjih izdanja obično u samom startu krene jadikovka kako se za mnoge sjajne albume nije našlo mesta, i kako je bilo teško izdvojiti baš deset najboljih…ni moja retrospektiva diskografske sezone na izmaku neće biti izuzetak. U samom predvorju Desetorice veličanstvenih nalaze se Matthew Shippov Harmonic Disorder, kolaboracija Denisa Gonzáleza i Faruk Z. Baya na albumu Hymn For Tomasz Stanko, naravno i sam Tomasz Stanko s aktuelnim izdanjem, prvi ovogodišnji album The Thing – Bag It!, a odmah za njima i najprijatnije ovogodišnje iznenađenje (hvala Zlatanu Dimitrijeviću na preporuci!) – Irina Karamarković, Rashied Ali, Harris Eisenstadt, Lucien Dubuis Trio & Marc Ribot, Hilmar Jenssonov Tyft…dodajmo svemu ovome i da sam tek pre par dana nabavio najnoviji album Davea Douglasa A Single Sky (o kome ćete moći da čitate u januaru) i da se polako zahuktavam s preslušavanjem aktuelnog izdanja zloglasnog Larry Ochs Sax and Drumming Core. Pošto se svetska premijera novog albuma Hiromi očekuje tek u januaru 2010. godine (na našim stranicama smo recenzirali japansko izdanje u ograničenom tiražu), njeno ime očekujte na listama tek sledeće zime.

Pre nego što pređem na „zvanični“ pregled meni najdražih džez albuma iz 2009. godine, pomenuo bih još tri izdanja koja se, iz raznih razloga koji nemaju veze s nesumnjivim kvalitetom, nisu našla na konačnoj listi. Tyondai Braxtonov monumentalni Central Market egzistira mimo bilo kakvih, pa i najširih mogućih žanrovskih referenci, dok je Carboniferous za frenetične italijanske fri-pank-džezere Zu označio prelazak iz slobodne improvizacije u matematički precizan (ali nimalo manje zabavan, naprotiv!) i pretežno metalski ugođaj. I na kraju, album Dragon’s Head nadolazeće gitarističke zvezde Mary Halvorson maestralno je delo „ženskog“ fri-džeza, u kome se na veoma sofisticiran način prepliću slobodna improvizacija, kolektivna svirka i nežni liricizam mlade bendliderke. Album je izdat 2008. godine, ali sam ga otkrio, zavoleo, i uporno slušao “tek“ tokom poslednjih desetak meseci.

10. Sex Mob – Sex Mob Meets Medeski: Live in Willisau (Thirsty Ear)

Jedan od najzabavnijih sastava s njujorške downtown scene, tri godine nakon pažljivo produciranog studijskog izdanja Sexotica oglasio se koncertnim albumom, predstavljajući se u veoma poletnom, razigranom, i znatno sirovijem izdanju. Lelujavi zvuk slajd trube Stevena Bernsteina i nervozni saksofon Briggana Kraussa, čvrsta ritam sekcija i uvek pouzdani gost John Medeski, imaju potencijal da privuku i mladu publiku kojoj nije blizak tvrdokorni džez, ne praveći pritom nikakve jeftine kompromise.

9. Mulatu Astatke & The Heliocentrics – Insipiration Information Vol. 3 (Strut Records)

Kao i većina ljudi koja je gledala Jim Jarmuschev Broken Flowers, i ja sam se kroz saundtrek za pomenuti film prvi put susreo sa stvaralaštvom kultnog etiopskog vibrafoniste i utemeljivača etio-džeza, čija karijera traje duže od četiri decenije. Na aktuelnom albumu Mulatu se predstavlja kao hitmejker bez premca, koji s lakoćom spaja afričku tradiciju s latino zvukovima i modernim žanrovima, tvoreći lako pamtljive i nadasve zavodljive melodije.

8. Lucky 7’s – Pluto Junkyard (Clean Feed)

Ambiciozno delo najboljih savremenih čikaških džez muzičara i nekolicine njuorleanskih pridošlica, u kome se susreću post-bap avangarda pod uticajem Kena Vandermarka i devijantno-modifikovana muzika tradicionalnih duvačkih ansambala. Nekonstantnost albuma bogato se nadoknađuje razbacanim momentima čiste genijalnosti i nabujalih ideja koje će – nadamo se – tek dobiti konačnu formu na budućim albumima ove postave.

7. Dave Douglas & Brass Ecstasy – Spirit Moves (Greenleaf Music)

Dave Douglas je toliko upečatljiv trubač, aranžer i kompozitor da mi je zaista teško da ga ne uvrstim svake godine na listu najboljih izdanja. Relativno nisko sedmo mesto više je posledica jake konkurencije nego opadanja kvaliteta i kreativnosti, a koketiranje sa zvucima Nju Orleansa i zvukom „klasičnih“ duvačkih ansambala sprovedeno je kako se od Douglasa uvek i očekuje – veoma pedantno, sofisticirano, strukturirano i slobodno, cerebralno i emotivno u isti mah.

6. Archie Shepp – Phat Jam In Milano (Dawn of Freedom)

Možda i najzanimljiviji spoj džeza i hip-hopa koji sam ikada slušao. Album na kome se velikani saksofona Archie Shepp i Oliver Lake susreću sa progresivnim hip-hop bendom iz Sinsinatija Iswhat?! (na čelu sa fenomenalnim Napoleonom Maddoxom) ispunjen je neukrotivom energijom, zapaljivim ritmovima i sjajnim solima.

5. Medeski, Martin and Wood – Radiolarians III (Indirecto)

Renomirana njujorška avant-fank-gruv-džez trojka, nakon nekoliko osrednjih izdanja, vraća se u punu formu Radiolarians trilogijom. Eklektičan pristup Medeskijeve družine se podrazumeva, a na ovim snimcima najviše pleni opuštenost i nepretencioznost kakva bi se mogla očekivati od sešn svirki. Ne zaboravimo ni sjajan klavirski performans samog Johna Medeskija, koji je ovde i zanimljiviji od njegovog uobičajenog nastupa na Hammond orguljama.

4. Roy Nathanson’s Sotto Voce – Subway Moon (Enja Records)

Nekadašnji član John Lurijevog kultnog sastava The Lounge Lizards i osnivač popularnih The Jazz Passengers, s aktuelnom postavom Sotto Voce doživljava kreativni vrhunac. Vokalni džez je retko kada zvučao ovako uzbudljivo, neobično i zabavno, ostavljajući više nego dovoljno prostora da se svako od muzičara u bendu iskaže i kao solista i kao deo kompaktne, živopisne celine.

3. Vandermark 5 – Annular Gift (Not Two)

Svirka najpoznatije moderne čikaške postave sušta je suprotnost umiljatom konceptu Roya Nathansona. Muzika Vandermark 5 je opasna, preteća, dramatična, krcata saksofonskim solima i režećim zvucima violončela koji probijaju zvučnike i paraju bubne opne. Kao i obično kada se radi o ovom bendu, i pored sjajnih sola akcenat je na superiornim aranžmanima i temama. Koncertna energija benda je maestralno preneta na nosač zvuka, pa se stiče utisak kao da se nalazite u istoj prostoriji s ovim vrhunskim muzičarima.

2. Vijay Iyer – Historicity (ACT)

Ne dešava se često da čujem džez album koji se kreće u relativno konvencionalnim žanrovskim koordinatama, a da je toliko svež, inovativan i muzički uzbudljiv, pitak i komunikativan. Tome je, pored sjajne interakcije trija i neverovatno uzbudljivih ritmova, sigurno doprinela i činjenica da se na albumu nalazi čak šest obrada. Iyerova raskošna interpetacija pesme Somewhere iz filma West Side Story jedna je od najlepših ovogodišnjih numera bilo kog žanra, dok je izvedba hita Galang britanke M.I.A. možda i najzapaljivija džez obrada neke pop pesme u 21. veku.

1. Gutbucket – A Modest Proposal (Cuneiform)

Čim sam čuo za ovaj bend i počeo da ih slušam, bio sam potpuno uveren da se radi o najzanimljivijoj pojavi na NYC downtown sceni u poslednjih desetak godina. Ni danas, nekoliko godina kasnije, ne napušta me ta misao. Gutbucket varijanta etno-pank-džez-roka je poletna, neposredna, izuzetno duhovita i zabavna, ali u isto vreme i veoma originalna, kompleksna i emotivno sadržajna. A Modest Proposal nije najbolji album ovog benda, ali je i dalje dovoljno dobar da – makar na mojoj listi – s lakoćom pregazi kudikamo slavniju konkurenciju. Kombinacije milozvučnih pasaža, sumanutih stilskih prelaza i kontrolisanog divljanja u pesmama poput A Little Anarchy Never Hurt Anyone, Lucy Ferment? ili Side Effects May Include, najupečatljiviji su momenti četvrtog studijskog izdanja maestralne bruklinske četvorke. Sudeći po novim pesmama koje su izveli na nedavnom beogradskom koncertu, od Gutbucket treba očekivati sve uzbudljivije radove.