Jazzin Top 10: Slađana Mitić

Procenjivanje kreativnosti bilo kog umetnika, a da se to ne svodi na prihvatanje mišljenja kritike ili sagledavanje vrednosti kroz marketinški bilans, bazira se na ličnom doživljaju i ukusu. U džez muzici je kvalitet sveprisutan, muzičari su savršeni tehničari, i jedino što odvaja jedne od drugih je način njihovog govora i koliko novih reči osmisle. Praviti godišnju listu džez izdanja je u isto vreme lična karta slušaoca, na koju se može staviti pečat nekog od stilova koji godinama dominiraju savremenom scenom. Možda je najbolji pristup pri pravljenju osvrta držati se projekata koje smo najradije i najviše slušali, i kojima se katkad vratimo da ih iznova otkrijemo.

Ovogodišnju džez sezonu je dobrim delom obeležilo posezanje za inspiracijom u delima klasičnih kompozitora, džez standardima i etno nasleđu. Američka i evropska avangarda nastavlja kontinuiran rad na razvoju slobodnih muzičkih formi. Sveobuhvatno, džez muzika koja se stvara godinama unazad ne predstavlja novi stil, ali jeste tlo koje će biti polažište za nekog budućeg džez mesiju.

10. Jan Lundgren Trio – European Standards (ACT)

Norveški pijanista je džez standarde i popularne melodije odsvirao bez velikih pretenzija i želja da ovaj projekat učini nesvakidašnjim. Jednostavna muzika, puna sentimenta i nežnosti, lako prijemčiva, neopterećujuća i potpuno vanvremenska. Muzika uz koju možete pisati, čitati ili sanjariti, sjajno nadopunjuje kreativnost slušaoca i budi nostalgična sećanja dok prepoznajete Beatlese, muziku Francisa Laia iz crno-belog kultnog francuskog filma Un Homme Et Une Femme, ili Komedinu Rosemary’s Baby.

10. Alex Cline – Continuation (Cryptogramophone)

Muzika za meditaciju, složene strukture, naoko mirna, obojena zvukom gudala, za noć i trenutke kada misli utihnu i kompletna percepcija  se svede na ono što ispušta nosač zvuka. Jedno od onih izdanja koje ne diže veliku medijsku prašinu, ne stiže ni olako do slušaoca… možda je u tome i lepota otkrivanja umetničkih vrednosti koje nudi ova muzika.

9. Geir Lysne Ensemble – The Grieg Code (ACT)

Ova lista je prepuna Norvežana, uključujući i saksofonistu Geir Lysnea, koji svoju muziku bazira na stvaralaštvu kompozitora Edvarda Griega. Sama postavka trinaestočlanog ansambla je već izazov vredan pažnje, a zvuk koji proizvodi je minimalistički i skoro nespojiv sa brojem muzičara i instrumenata. Zvuk norveških šuma koju Arkady Shilkloper oslikava francuskim rogom i dominacija duvača, vode do improvizovane Griegove muzike. Neobičan i izuzetno zanimljiv projekat.

8. Baptiste Trotignon – Share (Sunnyside)

Elegantna i prefinjena muzika, ispunjena francuskim šarmom i utemeljena na klasičnom pijanističkom stilu, sa filingom koji karakteriše kompozitore sa početka dvadesetog veka. Nigde ne figuriše ova paralela, ali u Trotignonovoj muzici se u segmentima iznalazi i moderni Erik Satie, sanjar, romantik i džez poeta.

7. Avishai Cohen – Aurora (EMI France)

Sa ovim diskom je nekako i započela 2009. godina, kao spojem osobenog Cohenovog zvuka i etno muzike. Rezultat su eterična osećanja kojima se treba iznova vraćati. Auroru sam najviše puta odslušala i najčešće je se setim kada želim da spojim snove i muziku.

6. Miguel Zenón – Esta Plena (Marsalis)

Esta Plena je samo nastavak Zenónovog već izdefinisanog spoja modernog džeza, karibskog ritma i etnološkog nasledja. Muzika je snažna, puna kolorita, etno vokali su savršeno uklopljeni. Ako prihvatate kategorizaciju “latino-džez”, ovaj projekat je njegov ovogodišnji predstavnik.

5. Scott LaFaro – Pieces Of Jade (Resonance Records)

Basista koji je promenio način sviranja basa u džezu svojm specifičnim tonom i besprekornom tehnikom. Maestralan svirajući s Bill Evansom, fenomenalan s Ornette Colemanom, bravurozan na ovom svom posthumno izdatom debi albumu. Revitalizacija jednog vremenski kratkog, ali značajnog stvaralaštva, i dokaz da muzika ne može zastareti ni gubiti na vrednosti. Nezaobilazan disk u ovogodišnjoj džez produkciji.

4. Tord Gustavsen Ensemble – Restored, Returned (ECM)

Spoj muzike i poetskog duha W.H. Audena, kritizera uticaja tehnike i tehnologije na čoveka, potpisnika proglasa da se zaustave satovi i telefoni. Kristin Asbjorsen, kao jedan od najboljih ovogodišnjih džez vokala, zajedno s muzikom benda čini savršen sklad, a ovaj projekat nalik je preporuci da svoj životni tempo usporimo i primetimo one male stvari koje smo pogubili u urbanom stampedu.

3. John Zorn – Femina (Tzadik)

Zornova posveta ženama je nadmašila sva očekivanja. Najintrigantnije ovogodišnje ostvarenje, sa maestralnim ženama koje su ovu eksperimentalnu muziku dovele do savršenstva. Fri-džez koji je liričan, mističan, slojevit. Kvalitet ostvarenja anulira napor slušanja i za one koji nisu previše boravili u vodama slobodne improvizacije.

2. James Carter & John Medeski – Heaven On Earth (Half Note Records)

Sešn uživo iz Blue Note Cluba je ovogodišnje otkrovenje i možda najsnažnije i najinventivnije odsviran projekat. Našlo se na drugom mestu, iako oba (prva dva) projekta ravnopravno čine vrh ovogodišnje džez produkcije. U svakom slučaju, ova ploča zaslužuje visok plasman na relevantnim listama, i poneku značajnu muzičku nagradu za ovu avangardnu muziku baziranu na džez standardima pedesetih godina, ali sa stvaralačkim nabojem koji prevazilazi obično izmeštanje postavki klasičnog džeza.

1. Roberto Fonseca – Akokan (Enja)

Originalnost, sklad, virtuoznost, vokali kristalno čisti iako na tome nije poseban akcenat projekta, utkane emocije koje vas prožmu do srži. Fonseca je pijanista posebnog senzibiliteta i talenta, tako da se uspešno izdigao iznad svih klišea afričko-kubanskog džeza i stvorio muziku koja ostavlja bez daha.