Jovićević / Miklós / Wójcinski Trio – Informal Shapes (Samizdat)

Ono što sam prvo uočio prilikom preslušavanja albuma Informal Shapes bilo je vreme trajanja od nešto malo više od 36 minuta. Malo, mnogo ili – dovoljno? Postoji priča vezana za prve albume poznatog američkog avangardnog rok sastava Pere Ubu.  Naime, kada bi dužina snimljenih kompozicija prešla 36 minuta, prestajali bi sa snimanjem. Filozofija je bila da je to dovoljna količina muzike koju treba slušati odjednom. Po svemu zabeleženom na albumu Informal Shapes, ispostavilo se da ova Pere Ubu-filozofija ima dubljeg smisla. Četiri kompozicije u trajanju od nešto više od 36 minuta su savršena mera ovog željno očekivanog i, ispostaviće se, veličanstvenog izdanja.

Jasna Jovićević, Silvester Mikloš i Ksawery Wójciński su po mnogo čemu već prekaljeni muzičari. I, ako za poljskog kontrabasistu možemo reći da možda ima najviše iskustva, jer je snimao sa velikanima fri-džeza kao što su Hamid Drake ili Charles Gayle, ni ovdašnji bačko-banatski dvojac ni po čemu ne zaostaje. Autor ovih redova je imao priliku da ih prošle godine gleda na festivalu u Kanjiži kako ozbiljno praše, a ispostavilo se da je album koji predstavljamo kruna te saradnje. Dok Jasna Jovićević (Subotica) kroz različite muzičke projekte stvara raznovrsnu muziku, Silvester Mikloš (naš momak iz Mužlje kraj Zrenjanina) se u mađarskoj prestonici nametnuo kao jedan od najtraženijih džez muzičara, te izborio i stalno mesto u Grencsó Open Collective, verovatno najprestižnijem mađarskom fri-džez sastavu (predvodi ga harizmatički saksofonista István Grencsó).

No, dosta sa hvalospevima minulog, pređimo na aktuelno ostvarenje. Srpski džez je jako dugo čekao na jedno ovako zrelo i veliko delo. Tačnije, verovatno prvi put na ovim prostorima se pojavljuje jedan fri-džez album u najboljoj  evropskoj, pa i svetskoj tradiciji žanra. Album sam preslušao dovoljno puta, da mogu da napišem da ga najradije slušam kao zaokruženu četvorodelnu fri-džez simfoniju. Ako prva kompozicija ”Limunade for Deleuze” predstavlja ”početak kuvanja”, u drugoj ”Unmannered” bend poručuje: ”Zakuvali smo!” . U trećoj ”Simply Joy” se krčkanje nastavlja ”na tihoj vatri”, a dolazi jasna najava četvrte kompozicije ”Escape from Binary” kao finale i ”radost kuvanja”.

”Limunade for Deleuze” počinje laganom saksofon-pričom. Jasna nas uvodi sve kompulzivnijim grčevima i probojima u ono što se tako često jalovo naziva spiritual, a ovde moćno i izražajno probija kroz zvučne jecaje u sredinu desetominutne kompozicije. U terci ulazi kontrabas, a ubrzo nakon toga i udaraljke, da bi do kraja kompozicije vrlo snažno izgradili nešto što se graniči sa ritualnom muzikom krajnjeg posvećenja. Kompozicija ”Unmannered” je trijumf improvizacije ovog moćnog trija. Tih drugih deset minuta započinje u duhu nove muzike, perkusionističkim čerupanjima i metafizikom zvona, da bi se posle laganog ulaska saksofona i škripanja kontrabasa sve pretvorilo u ”provalu” životnih sokova koji prskaju na sve strane kroz potpuno nesputano svingovanje u poslednje dve trećine kompozicije. ’’Simple Joy’’ je najprijemčivija klasičnoj džez publici; lagani odmor, predah i očaranost već postignutim. Magija pred konačnu realizaciju. Wójciński neverovatno poetično priča jednu priču, ispostaviće se srednjoevropsku, utemeljenu u lokalnim folklornim skicama koje Jasna maestralno ispisuje kada mu se pridruži na bas klarinetu. A iz pozadine, Mikloš kao bećar sa stilom to sve skoro neprimetno prati. Album završava sa ”Escape from Binary” kao kulminacijom postignutim. Bubnjarsko višeminutno ”kuvanje” najavljuje totalni proboj i kipljenje. U kakofoniji drugog dela kompozicije oslobađa se sve ono esencijalno što fri-džez čini muzikom kakva jeste. Začini su odradili svoje i strast improvizacije je proključala, baš kako treba i baš koliko treba. Veličanstveno!

Bila bi velika šteta da se ovaj trio zaustavi na samo ovom izdanju. Iako smo svesni da će to biti vrlo teško dostići , nadamo se da će ovaj trio da nam isporuči još neko delce, barem merljivo sa veličinom  Informal Shapesa. Svedenost omota i fotografije na njemu (rad Darka Vidakovića Papharhajija i Nikole Lučića), ne treba nikoga da zavara. Ovde sve vrca od lepote i života, a Filip Kuranji je to odlično snimio i izmiksovao prošle godine u Novom Sadu. Album se može preslušati i preuzeti ovde.

I na kraju mala opaska. U svojim imaginacijama, našao sam da bi Informal Shapes mogao da bude neočekivani pandan kultnom ostvarenju Alberta Aylera Spiritual Unity iz 1965. godine. Probajte da posle Aylera pustite trio Jovićević / Miklós / Wójcinski, brzo ćete shvatiti o čemu pišem.

 
Muzičari: Jasna Jovićević – saksofoni, bas klarinet; Szilveszter Miklós – bubnjevi; Ksawery Wójcinski – kontrabas

Spisak numera: Limunade for Deleuze, Unmannered, Simple Joy, Escape from Binary