By 
Još uvek je u svežem sećanju nastup slovenačke pijanistkinje Kaje Draksler i portugalske trubačice Susane Santos Silve održan 2016. godine u čuvenom Studiju 6 Radio Beograda, u okviru Nova Festivala. Tada smo bili svedoci muzičkog dijaloga kakav se retko može čuti kod nas, posebno u zavidnim akustičnim studijskim uslovima. Ove dve mlade umetnice su nam predstavljanjem svog aktuelnog debi albuma “This Love”, zagolicale maštu i dale nagoveštaj šta se može izroditi ukrštanjem njihovih nespornih talenata i potencijala.
Od tada je prošlo punih šest godina, a mi smo u međuvremenu imali prilike da se upoznamo sa raznolikim projektima obe muzičarke, kroz koje nisu bežale od eksperimentisanja i “hodanja po ivici”. Sada, kao već uticajne figure na savremenoj evropskoj sceni posvećenoj džezu, improvizovanoj i srodnoj muzici, konačno su nas počastile svojim drugim duetskim albumom pod nazivom “Grow”. Album je snimljen uživo prošle godine na džez festivalu u Kopenhagenu, a zatim izdat za respektabilnog švajcarskog izdavača Intakt records.
Novi pristup i testiranje sopstvenih potencijala
Paralele sa prvencem se mogu povući po pitanju zastupljenih instrumenata i njihove sinteze, koja je na još zavidnijem nivou u odnosu na duetske početke. Međutim, sam pristup, celokupna atmosfera i krajnji ishod, nešto su drugačiji. Više nego ranije je primetno testiranje sopstvenih, ali i potencijala instrumenata, a samim tim i probijanje granica očekivanog u interakciji klavira i trube. Kaja Draksler i Susana Santos Silva to postižu obilnim korišćenjem proširenih tehnika i preparacija.
Na novom izdanju, pored standardnog, Kaja tretira svoj klavir i kao udarački i žičani instrument, sa dodatim predmetima u unutrašnjosti. Odnosno, kao neku vrstu generatora zvuka kome se može pristupiti sa svih strana – kako spolja, tako i iznutra. Susana svojom trubom “slavi” totalnu muziku, izražavajući široki spektar raspoloženja i ništa manji opseg zvučnih senzacija.
Kompatibilnost i uravnoteženost
Od napete tišine i jedva čujnih dugih tonova, atmosferičnog statičkog treperenja, pa preko odsečnih i oštrih/ugaonih linija i udarnih/ritmičnih efekata, njih dve nas hrabro vode do još “nestabilnijih” teritorija sa ekspanzivnijim zvukom, koji neumoljivo preplavljuje slušalački prostor. Njihova kompatibilnost na visokom nivou, dovela ih je do faze kada je međusobno slušanje i osluškivanje sasvim prirodno, a rezultat krajnje nepredvidiv. To se poistovećuje sa muzikom koja je apstraknija i smelija nego ranije – više istraživački nastrojena.
Sve četiri teme su pristojne dužine trajanja (od 7-12 minuta), u smislu “prostora” za slobodnije istupanje obe muzičarke. I pored težih – svirački i slušalački zahtevnijih deonica, koje neočekivano iskrsavaju i nestaju, pa čak i više puta unutar jedne numere, muzika odiše uravnoteženošću. Tome doprinose i povremene melodične linije u obilju namernih zvučnih “nepravilnosti i grešaka”. Iako njihova muzika zahteva “naviknute uši” i malo veću pažnju, itekako uspeva da iskomunicira sa slušaocima – podstakne ih, uzbudi, iznenadi i naposletku nagradi. Ponovljenim preslušavanjem, nagrada se duplira.
By 
