Kammerflimmer Kollektief su od svog nastanka bili vrlo zapaženi u okvirima scene bliske ambijentalnom džezu, a beogradska publika imala je priliku da ih upozna na prošlogodišnjem Ring Ring festivalu, gde su izveli pesme i sa ovog (tad jos neobjavljenog) albuma.
Tokom godina ovaj sastav je stalno eksperimentisao, unoseći novine u svoj zvuk. Ali nikada se nije radilo o “suvom” ekperimentisanju radi pukog isprobavanja novih mogućnosti. Svako posezanje za manje konvencionalnim tehnikama kod ovog benda je bilo vrlo ogransko i posledica jasne artikulacije njihovih kreativnih zamisli. Na taj način uspešno premošćavaju jaz između “klasičnih pesama” i eksperimenata.
Kao i na većini Kammerflimmer albuma do sad, muzika se sastoji od kombinacije elektronike, džeza, eksperimentalno-psihodeličnog krautrok nasleđa, kao i upotrebe najrazličitijih ne-muzičkih zvukova.
Heikin vokal je za ovu vrstu muzike vešto uklopljen i umiksovan tako da ne naruši njen instrumentalni karakter, već da muzici doda sanjivu dimenziju. Veliki deo albuma je blago melanholičnog, a na momemnte gotovo i pop senzibiliteta. Usled dugotrajnog džemovanja tokom snimanja albuma, pesme su dobile poprilično spontan i opušten vajb.
Uprkos tome, sada se (prvenstveno u gitarskim deonicama) mnogo češće pojavljuju konkretne teme na tragu vestern muzike ( na pr. nalik na mračnijeg Enija Morriconea). Ovo najviše dolazi do izražaja u Teufelskamin jam #1, gde su pomenute gitarske deonice vešto dopunjene zvučnim kolažom škripe, grebanja i zujanja. Jedina relativno slabija pesma na albumu je New Ghosts, koja za svojih devet minuta ne uspeva da se razvije u nešto konkretno i celovito, već deluje kao set započetih a nedovršenih ideja.
Teufelskamin je logičan nastavak na pređašnje radove, ali kao takav nikako nije puko ponavljanje, već prirodan evolutivni korak benda.
.
Heike Aumüller – vokal, sintisajzer, harmonijum & zvona
Johannes Frisch – kontrabas, električni bas
Thomas Weber – električna gitara, elektronika
Sam Beowerth – klarinet ( 8,9)
Christopher Giga Brunner – bubnjevi, vibrafon (3,7,8,10)
Volker Zander – električni bas (2,6)
Svaka cast beogradskoj publici !!! 🙂
je l' to ja prepoznah muziku iz 'otpisanih'?
Iz albuma u album, sve slabiji i slabiji utisak ostavljaju, kombinacija Frischa i djevojke na harmoniju ipak je bila najupečatljivija… Pršte otprilike sličnom količinom bezidejnosti kao i braća Aicher i njihovi "umpa-umpa-jazz" projekti.