Kelan Philip Cohran And The Hypnotic Brass Ensemble: S/T (Honest Jon’s)

Prva asocijacija na brass bendove su uniformisani marširajući orkestri zaduženi za parade i slične prilike. Mogućnosti stilskog proširenja ovog stereotipa ipak postoje i nisu neobična pojava. Mnozil Brass Bend  u svom repertoaru pored  brass  standarda ima šlagere, kao i hitove klasične i rok muzike, uz humoristički scenski nastup. Mlađe snage možemo čuti u Youngblood Brass Bendu koji se oslanja i na hip-hop elemente; The Dirty Dozen Brass Band i Hot 8 Brass Band iz Nju Orleansa nam donose dosta fanka, bi-bapa i hip-hopa; Mardi Gras B.B. je pored brass instrumenata akcenat stavio i na gitaru kako bi lakše pokrio opseg od bluza i big benda do pop-roka i modernog kantrija, itd.

Aktuelni album Hypnotic Brass Ensemblea predstavlja saradnju oca, multiinstrumentaliste Philipa Cohrana, sa njegovim sinovima (osmorica ih je u bendu). Sada 85-ogodišnji Cohran, svojevremeno član Sun Ra Arkestra i jedan od inicijatora AACM-a, svoju decu je podvrgavao veoma ozbiljnom režimu muzičkog obrazovanja. Vežbalo se pre i posle škole, dok bi se uveče slušale očeve probe. Reklo bi se da je ovaj metod dao rezultate, jer je reč o veoma sposobnim muzičarima. Kako bi sam Cohran opisao ovaj album, reč je o “njegovoj muzici i njihovom bendu”.

Uvodna numera “Cuernavaca”, počinje marijači tangom brass sekcije, ali dodavanjem slojeva finih melodija taj ukus ostaje u drugom planu. Nepretenciozne ali kvalitetno aranžirane duge teme biće, uz stabilnu ritam sekciju i provejavanje afričkog nasleđa, karakteristika celog albuma.. Bend ne želi da se previše odvaja od brass tradicije. Čak i numere poput “Cabin tale”, koja neodoljivo podseća na Diznijev film “Song of the South”, i soul-folk “Roust About” predstavljaju očekivani stilski zahvat.

Ritam sekcija na numeri “Statesville” prati moderne džez trendove ali se bend i dalje ne upušta u klasične džezerske improvizacije, već drži jasan i siguran kurs. Sa druge strane gotovo svaki član ansambla ima svojih pet minuta. Solistima je ostavljeno dosta prostora gde oni, uz ljubav prema modalnosti, ne “rastežu” previše ritam sekciju – najlepši primeri ovih soloa se mogu naći na “Zincali”.

Ipak, da stvari ne budu baš ovoliko jednostavne pobrinuo se autor muzike Philip Cohran. Njegovo sviranje harfe, citre, a posebno frankifona (električni instrument koji je sam dizajnirao i koji se svira palčevima kao upravljač za konzole) insistira na izlaženju van hromatske lestvice (i time nas podseća na njegove Sun Ra godine). Ovo je karakteristično za drugu polovinu albuma i numere “Ancestral”, “Spin” i “Zincali”. Na taj način Cohran pravi ambijentalnu podlogu numerama, ali i često izlazi u prvi plan. Nekome se ovo može učiniti kao usiljena kombinacija slobodno-ambijentalnog sviranja Philipa Cohrana i preciznog, konkretnog sviranja njegovih sinova, ali verujem da su obe strane zadovoljne albumom.

Spisak numera: Cuernavaca, Stateville, Frankincense And Myrrh, Aspara, Ancestral, Spin, Zincali, Cabin Tale, Pontiac, Roust About.

Muzičari: Tarik Graves, Amal Hubert, Gabriel Hubert, Jafar Graves- trube; Seba Graves, Saiph Graves-tromboni; Tycho Graves-tuba; Uttama Hubert- eufonium; Kelan Philip Cohran- harfa, citra, francuska horna, frankifon, kornet, vokal; Atiba Johnson – udaraljke; Tunji Williams – bas gitara; Terry Hartnett, Emanuel Harold – bubnjevi.