Ken Thomson: Het-trik

Lik i delo njujorškog saksofoniste/klarinetiste Kena Thomsona nisu nepoznati balkanskoj publici – ovaj je muzičar sa urnebesnom pank-džez postavom Gutbucket već dva puta nastupao u Beogradu, a na mini-turneji pre par godina obišao je čak i Inđiju i Šabac. O Zagrebu i da ne govorimo – još od debitantskog izdanja, Thomson i družina gostuju tamo na redovnoj bazi i osećaju se kao kod svoje kuće.

Sa 12 godina staža i pet studijskih izdanja za sobom, Gutbucket polako ulaze u zrelo doba, a njegovi muzičari polako cementiraju svoj kolektivni identitet kroz pripadnost homogenoj stvaralačkoj zajednici, u kojoj svi komponuju i raspisuju aranžmane. Pa, makar skoro svi…izuzmemo li sve vrednijeg Thomsona i njegovu stvaralačku personu koja teži da izađe iz senke benda – a možda i da se, kroz intenzivan rad, izbori s krizom na surovo-kapitalističkoj američkoj muzičkoj sceni.

Bilo kako bilo, 34-ogodišnji saksofonista je u poslednjih šest meseci, s različitim postavama, objavio čak tri albuma na kojima igra značajnu autorsku ulogu. S postavom Slow/Fast po prvi put je istupio kao suvereni bendlider i autor svih numera, Asphalt Orchestra ga zatiče kao ko-lidera s Jessicom Schmitz (pikolo), dok se sa Gutbucket još jednom iskazuje kao dobar timski igrač i upečatljiv solista.

„Shvatio sam da je teško graditi karijeru kada vas ljudi znaju kao ‘lika iz Gutbucketa’ ili ‘lika iz onog benda’ (koji god da je), tako da sam pokušao da napravim korak napred i da pokažem auditorijumu gde se nalazim kao muzičar“, objašnjava Ken u prepisci koju smo vodili pre izlaska ovog teksta.

Album It Would Be Easier If postave Slow/Fast donosi neke od prepoznatljivih Gutbucket melodija i stvaralačkih postupaka, poput ukrštanja električne gitare i saksofona, ili napetih disharmoničnih unisa. No ovde nećemo sresti haotičnu buku koja pleni pre svega svojom silinom; komponovane teme i vrlo pedantni aranžmani su ti koji vode numere od početka do kraja, a kulminacije su dozirane i rađaju se iz gradacije – ponekad i doslovce opravdavajući naziv benda.

U postavi s dva duvača (Russ Johnson svira trubu) gitara više ne mora da udara iz sve snage, a melodijske linije su dobile na suptilnosti i eleganciji. Tome je značajno doprinelo i Thomsonovo muziciranje na bas klarinetu, gde se više eksploatiše unikatna boja tona nego perkusivni efekti u donjim registrima instrumenta.

Novostečena kompozitorska promišljenost izrodila je par prelepih numera, poput Goddamn You, Ice Cream Truck i naročito Wanderangst, gde Thomson fantastično dozira tempo i ne ispušta tenziju kompozicije kroz skoro deset minuta pisanog materijala. Preostale tri numere, u laganom ili srednjem tempu, donose još odmerenije note i nešto manje intenziteta u svirci, ali potvrđuju Kena Thomsona kao zrelog kompozitora spremnog da se otisne u solo vode.

Balkanski slušalac će na prvencu 12-očlanog Asphalt Orchestra prvo zapaziti kompoziciju Gorana Bregovića, Champagne, koju je mag naše estrade napisao upravo za ovaj neobični ansambl. Kada sam Kenu ukazao na oprečna mišljenja o Bregoviću u zemlji-matici, te često mu pripisivanim „zaslugama“ u razvoju kič tendencija na lokalnoj muzičkoj sceni, dobio sam sledeći odgovor: „Kada ste u drugoj zemlji, dobra stvar je što teže uviđate kompleksnost ovakve teme. Možemo reći ‘Sviđa mi se muzika ovog lika, možda će napisati i nešto za nas’, i da ostavimo na tome…i upravo tako je bilo. Napisao nam je savršen komad, u smislu da je tačno znao šta nam treba. Dao nam je veoma zabavnu i izazovnu pesmu, koja nam je jedna od omiljenih“.

Da ne navodimo na pogrešan put – ovo nije još jedan bras ansambl koji će profitirati na balkanskoj aromi. Nije blizak ni njuorleanskoj bras sceni, već je tipično post-moderno njujorški. Na repertoaru se nalaze numere autora veoma šarolikog spektra – album otvara Zappin Zombie Woof, a u nastavku se – pored Bregovića – mogu čuti Mingus (The Shoes of the Fisherman’s Wife Are Some Jive Ass Slippers), među džezerima sve popularniji metalci Meshuggah (verovatno vrhunac albuma – Electric Red), Björk (Hyper-Ballad), Stew and Heidi Rodewald (Carlton) i Tyondai Braxton (Pulse March).

Kako saznajemo iz brojnih prekookeanskih izveštaja, nastupi su im konceptualni i veoma zabavni – samo zamislite uniformisani bras bend koji svira uvrnutu muziku i maršira njujorškim ulicama na očigled zbunjenih šetača… a čak i ako se pomirimo s gotovo nikakvom mogućnošću njihovog nastupa u ovim predelima, ostaje nam veoma dinamična i umešno aranžirana studijska svirka.

Konačno, početkom ove godine objavljen je i novi Gutbucket album – Flock. Na omotnici vidimo ovcu koja plete kravatu od vlastitog runa, u unutrašnjosti bukleta još referenci na ovaj odevni momenat, dok uvodna numera u svom naslovu eksplicira misao – Fuck You and Your Hipster Tie. Hipsteraj i polemike o njegovim aktuelnim inkarnacijama šire se kulturnom zajednicom – kako američkom tako i ovdašnjom – brzinom svetlosti i snagom najjačih emocija.

Naravno, pored oštrog humora, kojim će obrušiti i na religijske teme kroz trodelnu Born Again Atheist Suite, Gutbucket i dalje plene pre svega vrcavim temama i aranžmanima. Promena bubnjara pre par godina (Adam Gold umesto Paula Chuffoa) donela je nešto rokerskiji ugođaj i dosta poigravanja sa brejkovima, te naglašenu interakciju bubnjeva i saksofona u numerama poput dOg Help Us. Gitarista Ty Citerman je još istureniji u zvučnoj slici nego ranije, čujemo nekoliko različitih klavijatura i čitav set nasnimavanih duvača…ukratko, Gutbucket pucaju iz svih oružja.

Flock se nastavlja na melodičnog prethodnika A Modest Proposal kombinujući njegovu estetiku s pankerski agresivnim Sludge Testom – rezultat je stilski ne toliko ujednačena ploča, koja donosi i par osrednjih tema, ali i nekoliko majstorskih „hitova“ na kakve su nas Gutbucket već navikli. Fanovi benda svakako neće biti nezadovoljni, a sveže inicirani slušaoci i dalje imaju dobru osnovu da budu zbunjeni i ošamućeni suludim zvukovima sa plejera. Još jednom, sve je na svom mestu…

Ken Thomson and Slow Fast – It Would Be Easier If:

Ken Thomson – bas klarinet, alt saksofon; Russ Johnson – truba; Nir Felder – gitara; Adam Armstrong – bas; Fred Kennedy – bubnjevi, elektronika; Melanie T Sehman – glokenšpil (4)

Asphalt Orchestra:

Jessica Schmitz – pikolo; Alex Hamlin, Peter Hess i Ken Thomson – saksofoni; Shane Endsley i Stephanie Richards – trube, Jen Baker i Alan Ferber – tromboni; Kenny Bentley – suzafon; Sunny Jain, Nick Jenkins i Yuri Yamashita – udaraljke

Gutbucket – Flock:

Ken Thomson – alt, bariton i sopran saksofon, klarinet, bas i kontrabas klarinet; Ty Citerman – gitara, elektronika; Eric Rockwin – električni i akustični bas, čelo, Wurlitzer, bas sintisajzer; Adam Gold – bubnjevi, udaraljke, Wurlitzer