Moram priznati da me je debitantski album Course of Events našeg mladog bubnjara s internacionalnim stažem, Vlade Kostadinovića, manje-više ostavio ravnodušnim. Možda nije bilo dovoljno strpljenja da se u predvidivoj baperskoj svirci traže suptilni detalji, kada već ima toliko drugih dobrih džez albuma. Kako je postava zavidnog renomea održala mini-turneju po Srbiji (Danny Grissett – klavir, Vicente Archer – bas, Jaka Klopac – alt saksofon), svratio sam u utorak uveče do Doma Kulture Studentski Grad i imao šta da vidim.
Ovo nije klasičan prikaz koncerta, pa se nećemo osvrtati na to šta se i koliko sviralo, ko je bio „najbolji“ i kako je sve to publika prihvatila. Radije bih se pozabavio ulogom bubnjeva u savremenom džezu kroz prizmu Kostadinovićeve svirke. A naročito je bilo zanimljivo videti koliko se finesa može uneti u muziku čija je osnova duboko tradicionalna.
Kako već pomenusmo u podnaslovu, bubnjari vole da se raspištolje u svojim bendovima. Da se vidi ko je gazda, pomalo i razbije koncept ritmičke pratnje i istupi se u prvi plan. Voli i Vlada, ali drugačije nego što bismo možda očekivali. Njegov specijalitet su izletanja iz osnovnog ritma koja traju taman toliko da zaintrigiraju slušaoca, i funkcionišu poput iznenadnog brejka u kome učestvuje čitav bend. Bude tu i neparnih, pa pravolinijskih, fanki i rok ritmova…
Taman kada pomislite „eto avangarde“ sledi vraćanje u bapersku matricu. Ali i tada slušamo veoma zaposlenog bubnjara koji se trudi da osnovni ritam popuni velikim brojem ukrasa i prelaza. Često čujemo sitan, ubrzani rad palicama, koji me je u više navrata podsetio na Erica Harlanda s beogradskog koncerta Charles Lloyd Quarteta. Kao i svaki bendlider koji je valjano shvatio svoju funkciju, Kostadinović je tu ne da bi se „iskazao“, već da bi individualnim doprinosom usmerio čitavu zvučnu sliku.
Još jedan zanimljiv detalj – tokom predstavljanja benda, Vladimir (nadimak: Krcko) je pomenuo kako su u Mariboru nastupili iste večeri kada i Vijay Iyer Trio, te se kratko osvrnuo i na taj koncert u pohvalnom duhu. Nije da je morao, niti je to bilo bogzna kako bitno za njegov projekat. Ali eto – lepo je znati da ga intrigiraju ovakvi (i ovako dobri, uzbudljivi, kreativni) bendovi. Dobar početak karijere, navijamo za buduće zanimljive saradnje s vedetama svetskog džeza.