Led Bib – Bring Your Own (Cuneiform)

Ima dosta simbolike u tome što se aktuelni album grupe Led Bib pojavio na tržištu odmah nakon novog izdanja Gutbucketa, pa još na istoj etiketi (Cuneiform). Njujorčani su početkom milenijuma uspešno uobličili stilove kojima su stremili Lounge Lizards s jedne, te John Zorn u raznim inkarnacijama s druge strane. Frenetični i eklektični džez-rok s puno humora, premda u nešto mekšem pakovanju, uspešno se primio i na Ostrvu i izrodio sada već čitavu scenu na ovim temeljima (Acoustic Ladyland, Polar Bear…).

Nisu slučajne paralele sa Zornom, jer će Mark Holub (bubnjar, frontmen i autor većine pesama Led Biba) upravo njega rado isticati kao jednog od najbitnijih uzora. A bio je čak i direktna inspiracija za neobičnu postavku sa dva alt saksofona u prednjoj liniji – i to zahvaljujući svirci s Timom Berneom na albumu Spy Vs. Spy.

Zanimljiv je i Holubov odnos prema večitim previranjima „jeste džez/nije džez“, koja prate svaki žanrovski progres i koketiranje s drugim muzičkim pravcima. Za razliku od mnogih modernista koji su skloni distanciranju od bilo kakvih klasifikacija, frontmen Led Biba ponosito ističe da njegova grupa svira džez, pa makar on zvučao poprilično drugačije od svingersko-baperske tradicije.

Bring Your Own je peto izdanje benda i stilski se nadovezuje na Sensible Shoes, koji im je doneo prestižnu Mercury nominaciju i medijsku eksponiranost izvan užestručnih žanrovskih emisija. Ako bismo morali da premeravamo na tasu, ovde je rokerska vibracija nešto dominantija od džezerske, te je oličena u kompaktnim ritmovima i gruvu koji proizvode bas gitara i Fender Rhodes klavijature.

Na drugoj strani su već pomenuti alt saksofonisti Pete Grogan i Chris Williams, kojima pripada većina solističkih deonica. Neko će se (s pravom) zapitati kakva je čar slušanja dva identična instrumenta čije se improvizacije ređaju jedna za drugom? Na to pitanje je Holub i direktno odgovorio, stavljajući u prvi plan snagu svirke u trenucima kada saksofonisti sviraju unisono.

No čini se da Grogan i Williams najbolje funkcionišu kada se dopunjuju i prepliću, stvarajući slojevitu zvučnu sliku. U nekim trenucima ona podseća čak i na studijsko nasnimavanje, ali u najvećem broju slučajeva interakcija zvuči poprilično živo i kao da funkcioniše po principu „pitanje-odgovor“.

Uvodna Moth Dilemma je verovatno i najubedljivija pesma na albumu, gde čujemo sve kvalitete dvojice saksofonista, ali i modulacije na Rhodesu koje asociraju na downtown maga Jamieja Safta. Snažan gruv i psihodelične klavijature dobijamo i u Power Walking, nešto oštriju svirku u Engine Room, a najviše humora u Walnuts.

Preovlađujući je utisak o stilskoj homogenosti i kvalitativnoj ujednačenosti materijala. Stoga su gore navedene pesme tek reprezenti albuma odabrani po ličnom ukusu, a ne one koje se ubedljivo izdvajaju ili ističu neubedljivost drugih tema. U odnosu na hvaljeni Sensible Shoes ne uviđamo značajan kvalitativni pomak, ali se polako i sigurno uspostavlja kontinuitet solidnih pank/džez/rok albuma kako za Led Bib, tako i za perspektivnu britansku scenu.

Mark Holub – bubnjevi

Liran Donin – bas gitara

Toby McLaren – Fender Rhodes

Pete Grogan – alt saksofon

Chris Williams – alt saksofon