Lena Circus & Itaru Oki: Zanshin (Improvising Beings)

Električni impro-nojz trio Lena Circus i fri–džez trubač Itaru Oki svoj zajednički debi isporučuju direktno iz laboratorije „zvučnog opitnog centra“ francuske izdavačke kuće Improvising Beings. To je za početak vrlo bitna smernica, jer se radi o uticajnoj etiketi čija izdanja zadnjih godina izazivaju veliko interesovanje publike naklonjene savremenoj improvizaciji i avangardi u korelaciji sa džezom. Ništa drugačije nije ni sa albumom koji je tema ovog teksta.

U njegovom stvaranju učešće su uzeli muzičari kojima ne nedostaje iskustva u izvođenju i snimanju radikalne muzike. Tako francuski bend Lena Circus već punih sedamnaest godina eksperimentiše sa bukom, psihodelijom, slobodnom improvizacijom i ambijentalnim zvukom, ne libeći se da u svoje redove povremeno uključi i gostujuća imena. Ovoga puta je izbor pao na uticajnog japanskog trubača, improvizatora, eksperimentatora i konstruktora duvačkih instrumenata koji je svoju karijeru, sa manjim ili većim pauzama, gradio još od šesdesetih godina prošlog veka.

Mnogo toga zanimljivog se može čuti na ovom CD–u sazdanom od zvučnih slojeva pažljivo „struganih“ sa palete tamnih i zagasitih boja. Ovde su podjednako zastupljene grube električne gitare, uzbudljive, pretežno trubačke improvizacije, zanimljiva ritmička rešenja sa svrhom povezivanja kontrastnih elemenata ili usaglašavanja sa istim i gitarsko–duvački dronovi koji podcrtavaju turobnu atmosferu albuma. Takvo okruženje može stvoriti odbojnost kod nepripremljenog slušaoca. Iz tog razloga je „Zanshin“ donekle težak i zahtevan album, ne baš pogodan za svačije uho, svaku priliku i raspoloženje. Za njegovo pravilno konzumiranje i potpuni doživljaj neophodni su maksimalna budnost i koncentracija, dok se slušalačka otvorenost i afinitet prema mračnijem zvuku svakako podrazumevaju.

Četrnaestominutna epopeja Doomo Doomo koja otvara album predstavlja zvučni pandan slici postapokaliptičnog sveta. Nju čine dugi pozadinski tonovi električnih gitara, sa nadgradnjom koja nastaje sporadičnim trubačkim i intervencijama na činelama. Kako tema odmiče zvuk postaje bogatiji i sadržajniji – ritam konkretniji aktiviranjem ostalih delova arsenala bubnjeva, truba angažovanija i raznovrsnijeg kolorita, a ukupna atmosfera gušća i napetija. Pri samom kraju se japanski trubač prihvata flaute, praveći njenim cvrkutavim tonom zaokret ka nešto životnijim i živopisnijim predelima. U Ou Est Moi muzičari bivaju agresivniji i nervozniji, a ukupna slika primetno dramatičnija, da bi se strasti ponovo smirile u numerama Misu No Kokoro i naročito Caravane koja dužinom trajanja, prostornošću, sporim i postepenim razvijanjem, parira uvodnoj temi.

Like Someone In Love od ostatka albuma izdvaja klasičnija, ujedno i minimalnija instrumentalna postavka u najboljoj tradiciji truba–bubanj dueta, sve do sledeće izuzetno bučne numere Dusty, ispunjene gitarskim distorzijama koje u svom divljem orgijanju, uz otpor opore Okijeve trube, nadjačavaju ostale instrumente. Eau Rouge zvuči kao uspešna vežba pred nastup, vodeći nas svojim teturavim zvucima ka upečatljivoj završnici i nesvakidašnjoj, nazovimo interpretaciji Cole Porterovog  standarda Love For Sale koji je uz Jimmy Van Heusenov i Johnny Burkeov Like Someone In Love, drugi klasik na ovom izdanju u neprepoznatljivoj verziji francusko-japanskog kvarteta. Njen početak je obeležen „truba ala Toshinori Kondo“- bubanj duetom, da bi u nastavku, uz neizostavnu gitar-dron-nojz podlogu, usledila aktivnija svirka svih aktera, do iznenađujuće naglog završetka koji ostavlja prostora za razradu i mogući nastavak.

Kada se sagleda kompletna slika, može se zaključiti da su francuski trio i japanski trubač ovim, u osnovi mračnim, ali istovremeno intrigantnim i raznovrsnim albumom, uspešno prevazišli međusobni generacijski jaz i zajedničkim snagama uspeli da prokrče sebi put ka samom vrhu ovogodišnje produkcije imrovizovane i srodne muzike. Velika bi šteta bila da se njihova saradnja ne nastavi u budućnosti, za početak bar koncertnim aktivnostima iz kojih bi se možda izrodio i naredni album.

Bandcamp link

Muzičari: LENA CIRCUS: Antoine Letellier – električna gitara, saksofon, truba, Nicolas Moulin – električna gitara, Guillame Moulin – bubnjevi + Itaru Oki – truba, fliglhorna, flauta

Spisak numera: 1. Doomo Doomo, 2. Ou Est Moi, 3. Misu No Kokoro, 4. Caravane, 5. Like Someone In Love, 6. Dusty, 7. Eau Rouge, 8. Love For Sale.