Linda Oh: Initial Here (Greenleaf)

Sve nas je, verujem, preplavio osećaj blaženstva nakon vesti o učešću novog kvinteta Joea Lovana i Davea Douglasa na ovogodišnjem BJF. Svi su svesni snage i uticaja dvojice lidera sastava; međutim kuriozitet je izbor ritam sekcije koja bi trebalo da muzički drži na okupu bend sa jasnim dekonstruktivnim tendencijama, u zahvatima baziranim na ionako ambicioznom nasleđu Waynea Shortera.

S obzirom da bi za uzgrednog posmatrača izbor mlade Linde Oh na mesto basiste mogao da bude i pomalo iznenađujući, rešili smo da famu razbijemo predstavljanjem njenog novog diska, izdatog upravo za Douglasovu nezavisnu (ali vrlo dobro distributerski pokrivenu i organizovanu) etiketu Greenleaf Music.

Već je studijski prvenac od pre tri godine, u smeloj ogoljenoj postavi sa bubnjevima i trubom, predstavio ovu Australijanku kineskog porekla kao nemirnu i radoznalu individuu u svetu nove kreativne muzike (od mladih kreativaca koji su učestvovali u njegovoj realizaciji na ovogodišnjem BJF imaćemo priliku da čujemo i trubača Ambrosea Akinmusirea). Drugi album donosi standardni džez kombo satkan od mladih muzičara već uveliko izgrađene reputacije.

Tako smo 27-godišnjeg Fabiana Almazana slušali još 2009. u Beogradu sa Terenceom Blanchardom, kao člana trubačevog pratećeg sastava sa albuma “Choices”. Bubnjar Rudy Royston je godinama u bendu basiste Bena Allisona, a trenutno mu je glavni poslodavac Bill Frisell. Dayna Stephens jedan je od najraznovrsnijih i najuzbudljivijih saksofonista koji su se pojavili u poslednjih desetak godina. Almazan i Stephens pored toga imaju samostalna ovogodišnja izdanja definitivno vredna pomena.

I konačno, dolazimo do Linde koja je kontrabas prvi put uzela u ruke tek na prvoj godini fakulteta. Iskustvo u rok i fank tinejdžerskim i klupskim bendovima u dalekom Pertu, u kojima je svirala bas gitaru (vredno pokušavajući da zvuči kao Flea) svakako je ubrzalo njen razvoj do statusa renomirane i etablirane džez kontrabasistkinje sa njujorške scene. Međutim, na “Initial here” čuje se mnogo više od pukih zanatskih manifestacija nadmoćnosti pojedinaca, počevši od harmonske linije koje je na prvencu “Entry” bila u drugom planu, do ekstremne ritmičke kompleksnosti koja prati skoro punih sat vremena trajanja albuma.

Već uvodna “Ultimate Persona” nagoveštava da ćemo u narednih sat vremena biti izloženi neprekidnim poliritmijama. Prava žurka, međutim, počinje tek sa brilijantnim medlijem Bernsteinove popularne “Something’s Coming” iz mjuzikla “West Side Story” (u jako užurbanoj nitro-glicerinskoj verziji) i Debussyeve “Les Cinq Doigts”, gde se, usled sličnosti, melodije maltene neprimetno stapaju jedna u drugu.  Na baladi  “Mr. M” Oh autoritativno i samouvereno odaje počast Charlesu Mingusu.

Pevačica Jen Shyu (koju smo slušali pre nekoliko godina u Novom Sadu, na beskrajno dosadnom koncertu Steve Colemana u postavi The Mystic Rhythm Society) u komadu “Thicker than Water” peva na mandarinskom i engleskom jeziku u pratnji Ohove na njenom inicijalnom instrumentu – fagotu.

Srećom ovakvih momenata na ploči nema mnogo, te nas već sledeća “Little House” vraća u euforiju. Ova kompozicija i “Deeper Than Happy” su i najzabavniji deo albuma – sa Almazanom na Rhodesu, Lindom na bas gitari, i monstruoznim Stephensovim tonom tenora. A kada se zaviri u kutiju sa natpisom “ubacite ritam ovde” teško je u celoj toj mućkalici i razlikovati stopljena latino sinkopiranja, fank gruv, tvrdo svingovanje i drum’n’bass momente. Sve to ovde zvuči i deluje jako kompaktno, a svaka ritmička promenljiva je na svom mestu.

Ekspresionistička verzija Ellingtonove “Come Sunday” prikazuje konačno i suptilniju stranu razaračkog kvarteta, ali se sigurno u skorije vreme ne nadamo kamernom izdanju neke od postavki ove bendliderke.

Linda Oh (nije ni u kakvom srodstvu sa glumicom Sandrom istog prezimena koje bi, mnogi su primetili, imalo bolju prođu u pornografskoj nego muzičkoj industriji) verovatno neće na kojekakvim dodelama Gremi nagrada izlaziti na megdan veličinama poput Justina Biebera, kao što je to uradila njena drugarica po instrumentu Esperanza Spalding, ali sam siguran da će “Initial Here” osvanuti u brojnim džez nominacijama kada dođe vreme da se sumiraju dešavanja u 2012. godini.

Spisak numera: Ultimate Persona; Something’s Coming/Les Cinq Doigts; Mr. M; No. 1 Hit; Thicker Than Water; Little House; Deeper Than Happy; Desert Island Dream; Come Sunday; Deeper Than Sad.

Muzičari: Linda Oh – bas, fagot; Dayna Stephens – tenor saksofon; Fabian Almazan – klavir, Rhodes, melodika; Rudy Royston – bubnjevi; Jen Shyu – vokal (5).