By 
Posle tragične smrti cenjenog pijaniste Esbjörna Svenssona 2008. godine, usledilo je muzičko zatišje među kolegama iz trija. Nenadoknadiv gubitak prijatelja i vrsnog muzičara od koga se imalo šta naučiti ostavio je veliku prazninu, prvenstveno u njihovim životima, ali i u svetu modernog džeza. Nakon teškog perioda došlo je vreme da se nastavi dalje. Kontrabasista Dan Berglund je prvi probio led i prošle godine izdao album sa sopstvenim bendom Tonbruket. Sada je došao red i da Magnus Öström pokaže šta zna kao bendlider.
Ponovo u jatu nemačke etikete ACT, za koju je Esbjörn Svensson Trio izdavao albume, bubnjar svojim debijem ulazi na velika vrata savremene džez scene. Oko sebe je okupio perspektivne muzičare koji su, osim sviračkog zanata, pokazali i da su dorasli zahtevima iskusnog kolege, tako da su ceo projekat izneli kao da već dugi niz godina sarađuju.
Thread Of Life traje nešto manje od osamdeset minuta, ali neka vas to ne odbije, jer nema suvišnih delova albuma. Ovde se pokazuje Magnusova moć organizacije i disciplina svojstvena skandinavskim muzičarima. Svaki zvuk ima precizno određeno mesto na ovom raskošnom izdanju, a opšti utisak je da celokupna priča i nije mogla kraće da traje.
Album je muzička reminiscencija na vremena provedena u zajedničkom druženju i radu sa tragično nastradalim prijateljem, uz neizbežnu tugu koja je nastupila posle njegove smrti. Melanholične melodije klavijatura i nežni zvuci klavira spojeni su sa nadahnuto odsviranim ritmovima koji su na tragu kraut-roka i repetitivnog minimalizma.
Povremena ritmička frenetičnost uz prisustvo električne gitare i klavijatura stavlja nas u oblast prog-roka, što širi krug potencijalnih slušalaca koji nisu striktno u vodama džeza. Pored bubnjeva i perkusija, Magnus vlada i elektronikom kojom nenametljivo boji odsvirane deonice na albumu. Detalji, koji se ne mogu odmah uočiti u punom obimu, daju mogućnost konzumentima da muziku istražuju i iznova pronalaze njene skrivene lepote.
Centralna numera i jezgro oko koga se sve vrti je Song for E na kojoj su učešće uzeli Dan Berglund i poznati džez gitarista Pat Metheny, koji je inače pružao podršku E.S.T-u tokom srećnih dana zajedničkih festivalskih svirki. Radi se o izuzetnoj posveti Svenssonu od strane iskrenih prijatelja i poštovalaca njegovog lika i dela. Berglund na kontrabasu i Metheny na akustičnoj gitari stvorili su magiju koju je teško opisati rečima.
Posebno treba istaći šesnaestominutnu “himnu” koja veličanstveno zatvara album. Bend okončava svoju epopeju u punoj snazi, karakterističnom post-rokerskom zvučnom katarzom.
Magnus je muzici na ovom izdanju pristupio maksimalno predano i studiozno u želji da iskaže iskrene emocije koje su ga obuzimale u proteklih nekoliko godina. Koliko god se vraćao prošlim vremenima, debi albumom je zasigurno dotakao i budućnost, otvorivši put nekom narednom izdanju kojim će nam predstaviti novi nivo sopstvene muzičke evolucije.
Magnus Öström – bubnjevi, perkusije, elektronika, klavijature, vokal
Andreas Hourdakis – električna i akustična gitara
Gustaf Karlöf – klavir, klavijature, vokoder
Thobias Gabrielson – električni bas, bas klavijature, klavijature, truba
Pat Metheny – akustična gitara (6)
Dan Berglund – kontrabas (6)
By 
U toku jučerašnjeg dana sajt je pao, a sa njim su i nestali neki tekstovi – između ostalih i ova recenzija. Tekst je ponovo postavljen, ali nismo mogli da spasimo komentare. Izvinjavam se svima koji su komentarisali ovaj tekst.
Odlična recezija…Samo napred, vidi se da nisi površni konzument jazz muzike …
evo ih svi komentari, ostala mi strana otvorena na jednom browseru…pa sad gos'n moderatoru vi vidite šta i kako..
2.4.2011 19:31:16 #
still couldn't give a fuck…
jeste li vi ozbiljni kad pratite trend bez da realno saslušate čoveka?
Po čemu on ima išta sa džezom ili još šire sa kreativnom muzikom?
EST je bio trendovni band koji je imao svoj smisao kao jedinka, a kao individualni muzičari, nijedan, pa ni Esbjorn nisu bili interesantni, čak vrlo neinteresantni, znači, mislim, drugovi, braćo, stvarno Frown
optometar | Odgovori
3.4.2011 17:00:16 #
nisu interesantni kao individualci? pa bez toga EST ne bi ni uspeo kao celina.
Inace, ovaj album ima sjajnih momenata, obiluje sirokim dijapazonom zvukova, ritmicna i energicna muzika, ali idalje u pojedinim momentima zadrzava taj "spaciness" i liricnost koji ima EST. Sve u svemu vrlo ukusno napisana i odsvirana muzika bez trune pretencioznosti i ako se jazz "odrice" ovog albuma i njemu slicnima onda je jazz odavno mrtav.
mr. L | Odgovori
4.4.2011 22:44:57 #
Stvarno ne mogu da verujem sta si rekao!! Jedino si dokazao da nikad nisi slusao EST. Mislim mozes reci da ti se ne svidja,realno nije za svakoga,al da ne kreativan bend,ni slucajno.Svaki individualac u triju je vrhunski muzicar.
Sto se tice gore pomenutog albuma,skroz je dobar,i bilo bi dobro da ga prvo poslusas,pa komentarises.
P.S.
Molim te reci mi sta je za tebe kreativna muzika?
barabcina | Odgovori
3.4.2011 18:14:50 #
"EST je bio trendovni band …"
abso-fakin-lutely… limunadice na sce strane…banalno pitko, mlako, klimavo, mlitavo…
a inache, nisam slusao ovaj solo… iam neka druga posla…
but,ovaj trek sto je okachen zvuci bash onako kako ne treba… ko kaver za slajd sou pejzazha u onim radnjama sto valjaju tv-e po trzhnjacima… ili one krsh ibiza lounge kompilacije, tipa budha bar i to ;))))
jelen | Odgovori
5.4.2011 13:08:38 #
a u dobroj muzici treba bar malo pretencioznosti ako ne i jače
optometar | Odgovori
5.4.2011 14:20:55 #
gos-n barabcino- nadam se da si uspeo da ih vidiš barem dvaputa uživo, evo zašto:
EST sam prvi put čuo 99 kad su svirali Monka i od tada sam ih slušao i uživo pet (5) puta, i na raznim radijima i medijima do samoga kraja, čisto kako bih razumeo fenomen, i čisto zato što sam bio na festivalima gde su se zadesili, (usput, u Bgu se za EST čulo tek pred beogradski nastup 2006-e…) i smatram da ako si jednom čuo EST uživo, to je to, drugi put si sve znao unapred. Za ploče naravno je malo drugačije jer su nalazili interesantne ideje, ali su ih uvek usupili i napravili tako da i moja zaova i jetrva i šta ti ja znam ko ih zavoli jer je tako pitko i monotono da prolazi kod široke publike, e dobro! Ali sad ovo – i posle Tita – Tito – malo teže prolazi jer stvarno – manje interesantnog bubnjara (a da se o njemu piše kao da je nešto bitno) nije bilo u istoriji džeza kao umetničke forme.Isto je bilo i sa kolegom basistom koji izdade solo ploču pre godinu dana, svuda pisalo – pa splasnulo… Ako Jazz Thing i poneki ostali pišu o njemu, to je nadajući se, da će im EST hajp još uvek eventualno prodati par primeraka više, i to razumem. E, a pošto ovaj portal i sajt nema baš tu komercijalnu pretenziju, već više informativnu ulogu, smatram da ima nebrojeno puno bitnijih informacija u aktuelnom džezu nego da se prate izbledeli hajpovi, i to, kao po običaju, sa zakašnjenjem.
optometar | Odgovori
6.4.2011 14:16:54 #
eto sad. ja sam bubnjar i magnus je po meni jedan od interesantnijih bubnjara na današnjoj modernoj sceni. Nije prosipač "mad skilla" nego svira sa ukusom, obraća pažnju na zvuk i tretira bubanj somewhat drugačije nego većina.A da može da zagruva, može, poslušaj samo drugu stvar na gorepomenutom albumu, takav gruv sa metlicama je retko ko odsvirao.
Druga stvar, pričaš o svojoj jetrvi i zaovi i pitkosti koja prolazi kod publike kao da je to loša stvar. EST nisu "lake note" i ako misliš da je njihova muzika zbog te preterane tonalnosti, repetitivnosti i lirike loša muzika onda si pogrešno shvatio muziku. Razlog tome što su ih ljudi zavoleli je u komunikaciji, energiji koju su prenosili.
mr. L | Odgovori
6.4.2011 15:39:56 #
ma da, kriterijum ne postoji, sve je dobro, sjajno, svako ko ume da drzi sax je novi koltrejn, svaki bubnjar koji ume da zategne cinelu je novi rouch, svako ko se usudi na solo na trombonu je odmah rame uz rame sa mengelsdorfom, itd…
svi smo mi sareni delfini koji rone u okeanu koji se zove ljubav….
daj, mojne, pliiiiiiz
;)))))))
p.s. btw, djido na rng-rng kad bude svirao johanson, ili ako ipak bude lajton svirao, pa da vidis sta je bubanj sa zilama i mesom u sebi, a ne ovaj "leb i sol" lik…. ili benink koji ipak nije bukiran…
jelen | Odgovori
6.4.2011 16:18:36 #
cu djemdo na ring ring pa cu cuti.
novi koltrejn bi bio bullshit, vec jedan postoji. Nadji mi EST pre EST-a
mr. L | Odgovori
6.4.2011 17:52:41 #
ne znam da li nam treba 2 est-a, i ovaj jedan je skroz dosta… 😉
bobo je, recimo, pored dosta drugih skandinavosa, mnogo pre est-a bio na toj teritoriji na kojoj su oni bacili sidro i kampovali celu karijeru…. i to mnogo uspesnije, sretnije i izrazajnije… stim da je on (bobo)mnogo raznovrsniji i kompletniji tip…
recimo
;)))))
pozz
jelen | Odgovori
6.4.2011 19:12:26 #
je l to Bobo pre nego se bacio na pravljenje onijeh šešira?
mr. L želim Vam dugu i uspešnu karijeru bubnjara (jazz i ostale uzbudljive discipline, (čini mi se da u Srbiji baš fali bubnjara…?) i ako vas Magnus Oström puni inspiracijom – savršeno
Da bog da potrajalo.
Ja stvarno imam preče muzike da se napajam..
što reče Miles: "Music,it's like food, take what you like, don't take what you don't…"
Ali ukusi su različiti, na sreću, ali nećemo daleko stiči u ovoj diskusiji, jer kad neko voli – tu se ne zna za boli
Moja opaska je bila za redaktora koji smatra da je to bitna vest među svim ostalim informacijama sa svetske jazz scene
optometar | Odgovori