By 
Nije lako (pod)žanrovski pozicionirati diskografski debi trija pijanistkinje Maje Alvanović, niti mu pronaći mesto na srpskoj džez sceni. Već od uvodne numere Mistylanda sve je toliko drugačije od onoga na šta smo ovde navikli, a opet toliko prirodno, pitko i logično i u svom unutarnjem ustrojstvu. Paradigmatični Landscape se zapliće i raspliće u stalnoj igri troje uigranih muzičara, gde kontrabasista Ervin Malina i bubnjar Ištvan Čik učestvuju u stvaranju muzičke magije koliko i Maja.
Na klaviru se ukrštaju melodijske linije leve i desne ruke, a kompozicija se razvija stalno grabeći napred umesto da evocira i razrađuje već postojeće ideje. Kada se spusti pijanistička dinamika, Malina uleće s upečatljivim kratkim frazama čija muzikalnost daleko nadilazi nominalnu ulogu ritam sekcije, da bi se već u sledećem trenutku bend vratio zajedničkom pulsiranju i putovanju kroz predele Mistylanda.
Očekivano poređenje s ECM produkcijom nije sasvim merodavno, jer delikatnost ovde ne znači nužno utapanje u granične predele zvuka i tišine, slikovite asocijacije na puste i zavejane (nordijske) predele, usamljeničke kontemplacije o smislu života. Muzika Majamisty Trija je elegična, ali vrlo često i poletna, rasplamsana.
Barquinho je potencijalni „hit“ čiji uvod na klaviru priziva strastvene emocije tanga, šeta kroz razigrana sola i dostiže pseudo-bapersku kulminaciju. Pompezno-dramatični Tuesday donosi i jedan od najlepših bubnjarskih sola nove domaće džez produkcije, baš kakav i treba da bude: ritmičan, nikad preglasan, i u harmoniji s muzikom iz koje se prirodno rađa.
Gostujući vokal Aleksandre Drobac-Čik u tri numere ima osobenu aromu – fraze su otegnute i raspevane, ali ne i napadne; dinamiku dostižu varijacijama u jačini glasa, dok je vibrato diskretan, nalik finom i funkcionalnom ukrasu. Tek u Lullaby for Iva zazvučaće možda i odveć sladunjavo; no takva je i čitava kompozicija.
Posmatrano tradicionalnim džezerskim aršinima, Ervin Malina je „zvezda“ albuma i najupečatljiviji solista. Dok je Maja fokusirana na kompoziciju i melodiju, a Ištvan Čik na „dijalog“ s članovima benda, novosadski kontrabasista plete solo deonice bezmalo kao da su pesme za sebe; uglavnom se opredeljuje za čiste molske kaskade, rado odlazeći u visoke registre. No znatna čar njegovog muziciranja krije se već u načinu oblikovanja tona – elegantnom stisku leve ruke i naglašavanju pojedinačnih nota, dubokom i blago perkusivnom zahvatu u ritmičkim partiturama, na tragu Mingusovog nasleđa, a neretko i suptilnim gudačkim pasažima.
Pomalo iznenadno pojavljivanje Maje Alvanović na džez sceni samo joj ide u prilog – njeno delo snažno je nadahnuto klasičarskim pristupom komponovanju i aranžiranju, i bez upadljivog poriva pijanistkinje da se „dokaže“ u novom žanrovskom miljeu. Rezultat takvog pristupa je muzika koje ne robuje klišeima ni sa jedne strane artističkog spektra, i koherentan stilski izraz koji odiše spontanošću. Uz nezaobilazni, ali i nenadmašni duet Čik-Malina, Maja nam daruje bez premca najbolji domaći džez album u protekloj godini.
.
Maja Alvanović – klavir
Ervin Malina – kontrabas
Ištvan Čik – bubnjevi
Aleksandra Drobac-Čik – vokal
Intervju: Majamisty Trio
.
By 
By 
By 
By 
Gdje si samo pokupio taj muzikološki rječnik, prepečenice ti ljute???!!
Da li neko može da mi kaže gde mogu da kupim ovaj disk?
Disk za sada može da se kupi u radnji "Mungos" u Novom Sadu (Njegoševa 14).
Ne znam kakva je situacija sa eventualnim slanjem poštom, ali najbolje je obratiti se direktno bendu:
majamisty@gmail.com
Hvala na brzom odgovoru….. 🙂
Evo trebalo mi je nekoliko dana da nešto napišem pre svega iz razloga što sam čekao da mi stigne CD. Mogu vam reći da je ovo posle duže vremena disk koji sam kupio. Naime sve što me interesuje od muzike lako mogu da skinem sa neta, a i nažalost orginali nemaju da se kupe kod nas, ali kada sam čuo CD Majamisty tria zaista nisam zažalio što sam ga kupio. Malo je reći sjajan CD, jer u Srbiji odavno se nešto nije bolje pojavilo. Do duše jazz je prilično raznovrsan, pa možda se nekom neće dopasti, ove prelepe melodije i harmonije koje je Maja sklopila,a Malina , Čik i Aleksandra sve to izvrsno začinili, ali meni to jako prija. Po mojim aršinima Maja je sigurno najveća zvezda, jer napraviti ovakve predivne melodične i harmonske sklopove nije nimalo lako. Osim vrhunskog obrazovanja koja Maja poseduje, ima nekih stvari koje se ne mogu naučiti, već jednostavno Bog vam da ili ne. A to je osećaj za stvaranje predivnih tema, Maja to sigurno poseduje. Malina je sigurno sjajan basista, u ostalom u tandemu sa Čikom to zaista odlično zvuči. Aleksandra ima predivan glas. Sve to doprinosi da je Majamisty trio odličan bend. Čini mi se da kvalitet kompozicija i u opšte ideje ne zaostaju za vrhunskim svetskim jazz imenima tog opredeljenja. Jedino razlika je možda u boljoj produkciji i virtuoznosti pojedinaca. Jedino što bih želeo da na sledećem projektu bude više Majinih solo partija, jer ona za to sigurno ima kapaciteta, što je na trenutke nekako stidljivo nagoveštavala u kompozicijama Barquinho i Tuesday. I na kraju mogu reći da je ovo jedan vrhunski ambijentalni jazz album, koji po meni prevazilazi granice Srbije.