Majamisty Trio: Posvećeni, iskreni i ponosni

Mesto: Velika sala Doma Omladine, Beograd / Datum: 10.10.2012. / Foto: Ivana Čutura

Kada se na koncertu jednog od dva najinteresantnija srpska džez benda (drugi kako čujemo skuplja ovacije na festivalskoj turneji  po Dalekom Istoku) ne pojavi maltene nijedan kolega iz prestoničkog džez miljea, s pravom ćemo se zapitati nad njihovom kolegijalnošću. Ako im unutrašnje pobude i ne dopuštaju da svojim prisustvom daju neophodnu podršku Novosađanima, svakako postoji pregršt koristi koje su mogli ostvariti dolaskom na sinoćni koncert Majamisty Trija. Pre svega moglo se štošta naučiti, a pri tome ne mislim na čisto tehnički aspekt (možda bi se došlo i do njegovog osporavanja), već na način na koji ovo troje muzičara pristupaju sopstvenoj muzici – posvećeno, iskreno i ponosno stajući iza nje, prepuštajući  joj se celim bićem tokom jednoipočasovnog koncerta.

Strah da je velika sala Doma omladine ipak prevelik zalogaj za domaći džez bend koji i i inače relativno retko nastupa uživo, pokazao se tek delimično opravdanim. Uz pomoć sasvim solidne reklame i promocije, kapacitet sale je bio ispunjen nešto preko polovine, što je verovatno i za sam bend bilo prijatno iznenađenje. U pitanju je ipak prvi pravi samostalni nastup Novosađana u Beogradu, nakon uspešnog prošlogodišnjeg u okviru BJF. Od tada je, međutim, prošlo skoro godinu dana.

O Majamisty Triju smo u više navrata pisali, kolega Marković je prvenac proglasio i najboljim domaćim džez izdanjem 2011. godine. Što se muzičkog sadržaja samog koncerta tiče, stilski i zvučno, velika iznenađenja nismo očekivali. Nismo ih ni dobili; jedino je način na koji nas je trio počastio tim istim sadržajem bio doista veličanstven. Ako je prvenac “Mistyland” bio predstavljen odlično probranim materijalom, kuriozitet je bilo izvođenje niza novih kompozicija koje čekaju objavljivanje na drugom studijskom albumu.

Maja je nove kompozicije ponovo brižljivo iskomponovala i aranžirala dajući im introspektivni karakter, no klanjajući se zamke introvertnosti u koju bi ona – više kao klasični nego kao neobuzdani džez muzičar – možda bila sklona da upadne. Zbog toga su i nove kompozicije dinamički prilagođene tako da drže pažnju slušaocu od početka do kraja – barem uživo. Na pr. priča o putešestvijama njihovih diskova ka Japanu “Suddenly Japan” unosi neočekivani momenat izlomljenog fanka. Namerni ili nenamerni uticaji The Bad Plus ili E.S.T. provejavaju kroz nove kompozicije, dajući pretežno akademskoj noti i šarm modernog.

Muzika Majamisty Trija ima potencijal da se dopadne različitim profilima publike, od onih koji jednostavno cene njenu čistu lepotu, pa sve do onih “zahtevnih” koji su skloni da cene i zanatsku umešnost izvedbe. Ako su E.S.T. završili na naslovnici Rolling Stonea, zašto ne očekivati Maju barem na prvoj strani Ilustrovane Politike? Naravno, da klavir u prvoj polovini koncerta nije bio ozvučen pomalo “mutavo” i da su iz kontrabasa lepše izlazile niske frekvencije, slika bi bila nešto kompletnija.

Pridruživanje Aleksandre Drobac Čik triju u nekoliko numera je sjajna odluka. Posebno što upravo u ovim kompozicijama Aleksandrine vokalize, koje se savršeno  stapaju u zvučnu sliku i  imaju organski kvalitet četvrtog instrumentalnog glasa, na pravi način zaokružuju Majin kompozitorski karakter. Ištvan Čik i Ervin Malina, opšte je poznato, čine jednu od najfunkcionalnijih ritam sekcija kod nas. No ne smeju se prevideti ni njihove jake individualne crte, koja aktivno učestvuju u arhitekturi specifičnog  zvuka trija. A Čikova ekscentrična strana, iako dobro zamaskirana serioznošću ove suptilne muzike, zna ponekad da ispliva na površinu, i to na jako zabavan ali umeren način.

Bio je ovo odlično koncipiran koncert bez momenta praznog hoda. Nadamo se da će Majamisty Trio što pre zauzeti mesto koje zaslužuje na ovdašnjoj ionako oskudnoj autorskoj džez sceni.