Mark De Clive-Lowe & the Rotterdam Jazz Orchestra: Take The Space Trane (Tru Thoughts)

Kada čujete da je Novozelanđanin Mark de Clive-Lowe izdao novi, 15. album, koji je mešavina klasičnih džez aranžmana za big bendove sa elektronskim, r’n’b/hip-hop bitom i klupskim zvukom (šta god to značilo) – na prvi pogled bi se reklo da je u pitanju još jedno moderno, lakoslušajuće ostvarenje koje je kao stvoreno da se pušta u “urbanim” beogradskim restoranima u vreme ručka. Ta konstatacija nije daleko od istine – jer je Markov album “Take The Space Trane” zaista lakoslušajuća kompilacija svega što je on kao DJ naučio i onoga što Roterdamski džez orkestar uglavnom svira. Ali nije samo to!

Naziv albuma, kao i naslovna numera, asociraju na standard Dukea Ellingtona, tačnije njegovog pijaniste Billyja Strayhorna – “Take the ‘A’ train” i govore nam da je to ostvarenje malo putovanje u prošlost. Ipak, kako sam Clive-Lowe kaže, inspiracija za “duet” sa Roterdamskim orkestrom bila je zapravo zaostavština Johna Coltranea i McCoya Tynera. I zaista, čitav album zvuči kao da je izašao iz nekog vremenskog teleporta, iz sredine prošlog veka, ne računajući elektronske dodatke. I to ne samo po stilu, već i po kvalitetu orkestarskih aranžmana. Zbog toga ovaj album nije samo puko kopanje još jednog di-džeja po muzičkoj istoriji, a ekipa iz Roterdama nije prisutna samo da bi na kratko “uletela” u savremene elektronske numere.

Više je razloga zbog čega se za “Take the space trane” može reći da je zanimljivo ostvarenje. Album je nastao još 2009. kao rezultat zajedničkih svirki u Holandiji Lowea i orkestra iz Roterdama, a energija živih nastupa se oseća se i na njihovom CD-u. Iako bi se isprva reklo da je ovaj album kućna elektro obrada starinskih big bend kompozicija, istina je da su čak pet od osam numera Markovi stari klupski hitovi kojima je džez notu dodao Johan Plomp, kompozitor i basista Roterdamskog džez orkestra. Zasluge svakako idu i dirkama “Steinway and Sons” klavira koji Mark de Clive-Lowe svira od četvrte godine i zbog kojih on nije običan DJ i producent XXI veka.

Da album nije pravljen da bi se podišlo srednjem ukusu, pokazuju zanimljive duvačke sekcije iz Roterdama u svim pesmama, što se naročito čuje u numer “Filthy fingers” u solou trubača Roba van de Wouwa. “Demode” slušaocima ovog “demode” albuma će u uho prvo ući najtradicionalnija pesma “Blues for six” u sving bitu, koja kako se bliži kraju sve više podseća da je voz svemirski i da je vek XXI. Suprotstavljena im je naslovna, modernija “Take the space trane” sa više psihodeličnih elemenata u kojoj se “nadigravaju” članovi roterdamske duvačke sekcije.

Jedina numera koja nije Markovo autorsko delo je obrada Elingtonovog neprolaznog hita “Caravan” (komponovao ju je Dukeov trombonista Juan Tizol 1936. godine). U novom aranžmanu ovaj džez standard podseća na melodiju iz nekog savremenog, ludog akcionog trilera, a i ceo album bi mogao da bude zanimljiva baza za muziku nekog novog holivudskog hit filma – na primer za nastavak sage o agentu 007! A kad smo već kod Jamesa Bonda, vredi pomenuti jednu od najupečatljivijih tema albuma iz numere “El dia perfecto”, koja bi bila idealna da prikaže sve vanserijske osobine tajnog agenta – od onih ljubavničkih, sve do vratolomno-ubilačkih. I ovde se “zaigrala” truba Roba van de Wouwa.

Album “Take the space trane” osvežio je džez scenu uspešnom saradnjom muzičara različitih žanrova. Šteta što Miles Davis nije živ – ono što bi s njim napravio Mark de Clive-Lowe svakako ne bi moglo da se pušta u restoranima za vreme ručka!

Spisak numera: Relax… Unwind; Blues for Six; Filthy Fingers; Caravan; Money (Don’t Let It Catch Ya); El Dia Perfecto; Heaven; Take the Space Trane.

Postava: Mark de Clive-Lowe – klavijature, elektronski bubnjevi; Marco Kegel, Bart Wirtz, Rik Van Den Bergh, Simon Rigter, Cyrille Oswald  – saksofoni; Rik Mol, Martijn DeLaat, Rob Van de Wouw, Ray Bruinsma – trube; Louk Boudesteijn, Martin van den Berg, Vincent Veneman, Ron Oligschläger -tromboni; Martijn Vink – bubnjevi(drums).