Matthew Halsall – Colour Yes (Gondwana Records)

Ako je neki radijski DJ uspeo da doprinese rastu popularnosti džeza u 21. veku, onda je to BBC-jeva vedeta Gilles Peterson. Interesantno je da, u velikom broju slučajeva, bendovi koje bi promovisao i afirmisao nisu težili modernim fuzijama džeza i elektronike, već upravo suprotno – revitalizaciji bosa nove i prašnjavog hard-bapa sa Blue Note izdanja iz šezdesetih godina prošlog veka.

U novonastali trend odlično su se uklopili brojni DJ-evi i producenti, koji su počeli da okupljaju oko sebe džez muzičare kako bi oživeli zvuk sa svojih omiljenih ploča, i sami se dohvatajući raznih instrumenata (vrlo često bi se odlučivali za gitaru, poput Nicole Contea ili Benedica Lamdina, frontmena benda Nostalgia 77, uživo prizivajući asocijacije na „nadahnute“ sviračke avanture Gorana Bregovića). Rezultat bi mahom bio prijemčiva plesna varijanta hard-bapa, ritmički intenzivirana i očišćena od harmonski složenih sola, ili bilo kakve druge „komplikovanosti“ karakteristične za najbolje džez albume sličnog senzibiliteta.

Matthew Halsall, dvadesetšestogodišnji DJ/producent/trubač iz Mančestera, nova je zvezda na Gilles Petersonovom radijskom nebu. Njegov debi album Sending My Love ušao je u izbor 40 omiljenih izdanja slavnog DJ-a u 2008. godini, dok je kritika Halsallov stil upoređivala sa Milesom Davisom iz Kind Of Blue faze, triom Billa Evansa, kao i najmelodičnijim radovima Johna Coltranea, Pharoaha Sandersa ili Alice Coltrane. Colour Yes se pojavio na tržištu krajem prošle godine, a na nedavno održanoj dodeli Gilles Petersonovih godišnjih nagrada plasirao se na visoko drugo mesto u kategoriji najboljih džez albuma.

Na svom drugom studijskom izdanju Halsall se kreće u proverenim koordinatama sa prvenca, do te mere da je moguće povući i direktne paralele sa pojedinim pesmama ili albumima slavnih uzora. Naslovna Colour Yes i naročito I’ve Found Joy jasno se nadovezuju na estetiku Coltranove verzije My Favourite Things, Mudita pleše na temeljima Sandersovog hita You’ve Got To Have Freedom, dok je Together inspirisana Milesovim Kind Of Blue. I preostale dve numere na albumu, I’ve Been Here Before i Me And You, plove u sličnim vodama.

Ukratko, Halsall je pokupio najbolje što čitava istorija džeza nudi, rearanžirao i objavio pod svojim imenom. Možemo samo da nagađamo da li se radi o kalkulantskom ili spontanom potezu, besramnom plagijatu ili iskrenom omažu velikanima muzike 20. veka. Svako će pronaći neki svoj odgovor na ova pitanja, zavisno od toga da li je tvrdokorni tradicionalista, petersonovac, ili jednostavno ljubitelj dobre muzike koga ne zanimaju muzičarsko-teoretske zavrzlame i previranja.

Jedno je izvesno – muzičari na ovom albumu ne mogu niti žele da se nadmeću sa legendama džeza. Nat Birchall je veoma iskusni britanski tenor/sopran saksofonista prijatnog tona, ali nas neće počastiti ničim do jednostavnim i na momente pomalo kitnjastim frazama, daleko od Coltraneovih vratolomija ili Sandersovih karmičko-kosmičkih vriskova. Pijanista Adam Fairhall je pouzdan, ali ne naročito upadljiv muzičar, baš kao i harfista Rachael Gladwin. Ni Halsall ne nudi nezaboravan performans na trubi, no ipak se odmakao od mogućih poređenja sa Milesom – sve vreme svira bez prigušivača, veoma otvoreno i lepršavo.

S druge strane, zaista biste morali biti preveliki mrgud pa da kažete kako vam ova muzika nimalo ne prija. Istina je da povremeno zafali neki malo ambiciozniji solo, ali ako joj se prepustimo otvorenog srca, a poređenja sa uzorima i teoretske analize ostavimo po strani, dobijamo album čiste lepote i veoma prijatnih melodija. Album koji možete pustiti prijateljima bez bojazni da ćete ih ugnjaviti jer inače ne slušaju džez (nekoga ćete možda i preobratiti), iskoristiti ga kao idealnu podlogu za romantično veče s prigušenim svetlima, muzičku pratnju dok sedite za kompjuterom ili čitate knjigu, ili za sanjivo kontempliranje u samoći. Izbor je vaš.

Matthew Halsall – truba

Nat Birchall – sopran i tenor saksofon

Adam Fairhall – klavir

Gavin Barras – bas

Gaz Hughes – bubnjevi (3-6)

Marek Dorcik – bubnjevi (1, 2)

Rachael Gladwin – harfa (2, 5, 6)