Projekat MSM&W započeo je susretom Johna Scofielda i popularnog trija na Scofieldovom „A Go Go“ albumu, da bi potom izrastao u nešto daleko veće od zanimljivog sešna albumom „Out Louder“. Druga studijska saradnja iznedrila je materijal i komunikaciju koja je potpuno opravdala promenu naziva projekta u MSM&W.
Zapravo, projekat se svojom suštinom i onim što daje njegovim učesnicima opasno približava bendovskoj formaciji. Scofield je poznat po nadnaravnoj osobini da se prepusti muzičkim afinitetima saradnika, i da dozvoli da postanu deo njegovog izvođačkog repertoara i kompozicione palete, ali se u slučaju saradnje sa MM&W čini da je izbor bio krajnje nameran i svestan odraz unutrašnje potrebe za smelijim i sirovijim izrazom.
Dvostruki disk sugestivnog naziva „In Case The World Changes Its Mind“ snimljen na turneji 2006. godine mnogo je više od proste zbirke odabranih izvedbi sa dva studijska albuma. Budući da su MM&W poznati po tome što umeju da stvore nove pesme iz improvizacija na neku prethodno napisanu pesmu, oni ovde proširuju dijapazon izraza izvedbom sopstvenog kataloga, što opet daje Scofieldu prostora za preispitivanje sopstvenog izvođačkog i autorskog potencijala.
Ovo izdanje sa jednakim interesovanjem i radošću tretira i „A Go Go“ i „Out Louder“ materijal i odličan je putokaz samim članovima sastava MM&W ka mogućim pravcima razvoja. I dalje su tu karakteristična tretiranja materijala i skretanja na teren aritmičnog i disonantnog „razbijanja gruva“ i vraćanja iskomponovanom. Od razuzdane perkusivnosti „Tootie Ma is A Big Fine Thing“ koja se hvata u koštac sa južnjačkim bluzom, eksperimentisanja izražajnim kapacitetima latino ritmova u „Cachasa“, milesovskog razuzdanog fanka „Miles Beyond“, redefinisanog nekonvencionalnim ritmovima, preko „Walter Hanuman“ koja se transformiše u 20-tominutnog Levijatana tema i emocija koje te teme evociraju, pa sve do iskrivljenog i izopačenog bugija „What Now“.
Ovaj album će se mnogo više svideti onima koji od MMW kataloga preferiraju „The Dropper“, “Live at Tonic“ i avanturistične izlete „Radiolarians“ trilogije, pa (drznuću se da kažem) čak i posve avangardnog „Farmer’s Reserve“. Scofieldova odvažnost i pregalaštvo izvođenja još više učvršćuje i opravdava zajednički koncept postavljen drugim studijskim albumom i slušaoca ostavlja bez reči. Izbacite iz kuće „A Go Go“ i „Out Louder“, od sada pa nadalje dovoljan vam je samo „In Case…“
John Medeski – orgulje, klavijature
Chris Wood – bas
Billy Martin – bubnjevi, udaraljke
John Scofield – gitara
Wooohooo, bas sam skoro razmisljao kako davno nisam cuo novi MMW materijal. Idem sad malo da budem fan na miru ^^
džez scene ili džem scene?
pregalaštvo?
"Džez scena" je urednički dodatak za podnaslov. Da li je džez ili džem, slobodno je polemisati i osporavati 🙂
"Pregalaštvo" ostavljamo kolegi Igoru ako ima želju da pojasni.
dedication. posveta , pregalaštvo , predanost …ubi me prejaka rec!
'Džem scene' mi se jako sviđa, ne može biti adekvatnije u ovom kontekstu Sco+MM&W! 🙂