Michael Jaeger KEROUAC meets Greg Osby and Philipp Schaufelberger – Outdoors (Intakt)

Visok životni standard i blagostanje koje uživaju Švajcarci, nisu im doneli i kreativan umetnički impuls kakav bi se očekivao od zemlje koja finansijski snažno podstiče kulturu i svoje kulturne pregaoce. Imena Erika Truffaza, Jojoa Mayera, Sylvie Courvoisier ili nove ECM-ove snage Nika Bärtscha su zvučna i bitna, ali švajcarski doprinos svetskoj džez sceni ne nadilazi dramatično učinak, recimo, balkanskih zemalja.

Jedan od interesantnih švajcarskih noviteta je Kerouac, prilično interesantan projekat ciriškog tenor-saksofoniste Michaela Jaegera, za koji se u njegovoj zemlji i bližoj okolini pročulo nakon solidnog albuma Erfindungen iz 2006. godine. Pored 34-godišnjeg bendlidera, jezgro sastava čine mladi pijanista Vincent Membrez i kontrabasista Luca Sisera, kao i renomirani bubnjar Norbert Pfammatter.

Kada sam pročitao ime Kerouac, prvo mi je pala na pamet (za mene) ne toliko interesantna koncepcija spajanja džeza i literature. Međutim, asocijacija na utemeljivača bit-kulture i autora kultnog romana Na putu je posredna, jer je projekat zapravo kršten po kompoziciji Dizzyja Gillespieja, koju je trubač još 1941. godine posvetio tada nepoznatom piscu.

Za potrebe novog albuma bend je dobio značajna pojačanja. Odjek uspeha debija ovog interesantnog benda stigao je i do ušiju renomiranog i inovativnog američkog alt-saksofoniste Grega Osbyja, koji se odazvao pozivu da gostuje u tri kompozicije. Drugi pridruženi član je gitarista minimalističkog ali izuzetno efektivnog pristupa, na švajcarskoj sceni već kultna figura Philipp Schaufelberger. Sa njima dvojicom, bend zvuči kao da oduvek svira zajedno.

Muzika koju Kerouac pravi kreće se između avangarde i modernog džeza, uz jako poštovanje tradicije. Materijal sa ovog diska čija je struktura, harmonija, melodika i ritmika uobličena iz potpune improvizacije, pokušava da pomiri naizgled nespojivo – kompleksnost i svedenost, beskompromisnost i slobodu, mirnoću i haos; to su pojmovi koji ovde ne predstavljaju suprotnosti, već na neki čudan način proizilaze jedan iz drugog.

Homogenost i kompaktnost albuma ne ostavljaju prostora za obimno analiziranje pojedinih kompozicija kao njegovih sastavnih delova. Ipak, svaki od segmenata ima neku svoju priču, tako da nas Tanz razigrano i pažljivo uvodi u ambiciozni materijal. Duel Jaegera i Osbya u Goldfaden pokriva skoro sve oblasti frekventnog opsega koje saksofon kao instrument može da pruži. Svoju priliku da izbije u prvi plan Schaufelberger koristi na Flexible i završnoj Kluss, gde su obe kompozicije direktna referenca na izvorni bi-bap.

Nakon pet godina upornog rada (koliko postoji bend) na izgrađivanju svog zvuka, može se reći da na Outdoors Kerouac pruža zaokruženu sliku o jednoj modernoj i uzbudljivoj džez postavci. Veoma značajan kapital za evropsku džez scenu.

Michael Jaeger – tenor saksofon

Greg Osby – alto saksofon

Philipp Schaufelberger – gitara

Vincent Membrenz – klavir

Luca Sisera – kontrabas

Norbert Pfammatter – bubnjevi