Mickylee: deComposing Cats (Barleeyards)

“Fjužn” svakako spada u red onih bezobraznih reči kada se dotaknemo muzičkih tema.  Svojevremeno podjednako kritikovani na pr. progresivni rock zbog svoje pretencioznosti, elitizma i groteske, ili disko zbog kiča i isprazne površnosti, uspešno su s vremenom rehabiltizovani i revitalizovani. Ali ne i fjužn (u originalnom pojavnom obliku džez-rok) , koji je uporno nastavljao da bude sam svoj najveći neprijatelj, potpisujući sebi  smrtnu presudu time što je postao sredstvo za muzičku onaniju i samodokazivanje, pri tom izgubivši ikakvu vezu sa kreativnošću i emocijom. Ovo je jedan od razloga minorne zastupljenosti ovakvog žanra na našem portalu, jer je jedan od poslednjih primeraka dostojan pomena recenziran pre više od dve godine.

Ćorskokak u koji je zapao žanr savršeno ilustruje i prošlogodišnje izdanje jednog od svojevremeno najinteresantnijih fjužn sastava – Tribal Tech –  nezavisno od toga što je muzički apsolutno neiventivno, prošlo je i u javnosti maltene nezapaženo. Tako stižemo i do posmatranog prvenca gitariste Miroslava Mirosavljeva, alias Micky Lee. Koji, eto slučajnosti, stilski nije daleko od onih ranijih, prizemnijih radova pomenutih Tribal Tech.

Rođeni Vrščanin, 35-godišnji Mirosavljev je nakon standardnog beogradskog “Stankovića” školovanje nastavio u Gracu, koji je odvajkada bio učestala destinacija budućih džezera sa ex-jugoslovenskih prostora. Dok se mnogi nakon završenih studija vrate, Mirosavljev je uspeo da nađe uhlebljenje u Beču, gde pored svirki i časova gitare piše i primenjenu muziku za pozorište i film. Album prvenac “deComposing Cats” objavio je prošle godine, ali zbog izostanka ozbiljnijih promotivnih aktivnosti u Srbiji nije naišao na ikakav publicitet.  Tek nakon par nastupa sredinom novembra prošle godine u Novom Sadu i Beogradu moglo se doći do informacija o njegovom postojanju, pa i do samog diska, koji je bilo moguće naručiti jedino preko internet sajta gitariste.

Ako već pominjemo Tribal Tech, valjalo bi napraviti i odgovarajuću paralelu između Mirosavljeva i Scotta Hendersona. Pirotehničke akrobacije američkog gitariste oduvek su predstavljale vlažni san svakog gitariste okrenutog izrazu koji se da čuti na ovoj ploči (a slučajno ili ne, Mirosavljev ekskluzivno rabi gitaru marke Suhr, baš kao i iskusniji mu kolega). Mickylee nikako ne beži od standarda koje je Henderson postavio i tonom i stilom.

Tako album otvara “Are You Ready?”,  u tvrdom rokerkom maniru. Svi  protagonisti, već na početku albuma, bombastično koriste prostor u solo deonicama, a kruna je čistokrvni šrederski izliv samog lidera. Stvari postaju mnogo interesantnije kada u igru, kao gost, na tri kompozicije uskoči vanserijski saksofonista Jure Pukl – među njima su “Micky Lee” i devetominutna “Two Brothers”  najsvetliji i najuzbudljiviji momenti ploče. Kompozicija “Micky Lee” efektno nas uvodi u Puklov ritmičan fankoidni solo zamršenim unisom gitare i saksofona, dok se gitarista neočekivano odlučuje za spuštanje lopte suptilnijim wah-wah solom. Kvazi post-bop “Two Brothers” daje Puklu, Mirosavljevu i klavijaturisti Martinu Reiteru prostora za improvizaciju preko harmonski i ritmički izazovnije matrice.

Problem je sa albumom “deComposing Cats” što je, zbog prilične žanrovske raznovrsnosti, uočljivo odsustvo fokusa, te se sadržajno ne doima kao skladna i kompaktna celina. S druge strane Mickylee se pokazuje kao prilično raznovrstan gitarista koji, kao pedagog, verovatno može podosta da pokaže entuzijastičnom studentu željnom znanja.  Međutim, poenta ipak nije u pokušaju  da se po potrebi kloniraš u Allana Holdswortha (“Let’s Get Out Of Here”) ili Stanleya Jordana (“Ax-Planation”). Pomenuta dvojica ipak to rade na svoj način mnogo ubedljivije, a i Leb i sol su još početkom osamdesetih  snimili “Skakavca”, tako da tema “Ta da da da”, ako je čak i omaž Makedoncima, ne pije vodu u društvu stilski nekompatibilnih komada.

Poštujući činjenicu da je prilika za izdavanje materijala u fizičkom formatu, posebno ovako solidno opremljenog, priličan luksuz u svetu instrumentalne muzike i ništa drugo do direktan trošak, za odsustvo usredsređenosti i konzistentnosti ipak moramo teretiti želju autora da  disk popuni sa maksimalnih 70 minuta muzike. Prilično verodostojni tretmani žanrovski šarolikih stereotipa, uz par intrigantnih  izuzetaka, koji se (ironija ili ne), kreću upravo u okvirima gore kritikovane fjužn etike, nevoljno dovode do saznanja da disk “deComposing Cats” ostavlja prilično zamagljenu sliku kreativnih i kompozitorskih potencijala ovog nesumnjivo vrlo dobrog instrumentaliste.

Spisak numera: Are You Ready?; Micky Lee; 78/79; Count us Out; Two Brothers; The Mystical Tales of Danoubius Flow; Water Daughter; Let’s Get Out of Here; Ax-planation; Ta da da da; Cosa Nova.

Muzičari: Miroslav Mirosavljev – gitare; Herbert Picker, Dušan Novakov – bubnjevi; Martin Reiter – klavijature, Hammond; Vladimir Samardžić, Nenad Vasilić , Andy Kober – bas; Raphael Preuschl, Gerald Peter – klavijature; Wang Chong – alt saksofon; Nika Zach – vokal; Stefan Heckel – klavir; Jure Pukl – tenor saksofon; Toti Denaro – bubnjevi.