By 
Milan Petković trio nastupa u sastavu: Ivan Cvetković (bubnjevi), Dejan Stojanović (bas) i Milan Petković (klavijature). Repertoar benda obuhvata moderni autorski džez s uticajem različitih muzičkih pravaca kao što su rok, fank, ambiental, hip- hop itd.
By 
Napokon :)..bravo,svaka cast!
Milane, a šta ako sedneš prvo da vežbaš malo taj instrument? Ovo je kao – u manjku boljeg i ovo je ok, daj šta daš…samo što je ritam i zvuk univerzalna stvar a ovo stvarno zvuči kao, u najbolju ruku prvi demo snimak grupe Breg u začetku davne 71-e…a 2013-a je, ako mi je verovati satu.
Nikad nisam bio za dupli standard, ali ako se ovo predstavlja na isti način kao i, šta ja znam, Ken Vandermark ili Pierrick Pedron, i drugi muzičari sličnog nivoa…onda se treba otvoriti i prema iskrenoj kritici, i objaviti kritične komentare. Ovo je neuporedivo lošije zamisleno i odsvirano, totalno scensko i vizuelno početništvo, u odnosu na sve ostale bendove iz Srbije i iz uže okoline, a o audio i video zapisu i da ne pričam…Još pride grdosija od niškog kamermana u bermudama koji se šeta po bini kao da je u svom kupatilu..
Treba Milana ohrabriti da nastavi da radi i vežba, ali ne medveđu ulogu da mu se kaže – super, sad si i ti veliki igrač, evo te na njihovom sajtu. Konfuzija je mnogo gadna stvar.
Ne slazem se. Diskografsko izdanje je lična karta muzičara u TOM trenutku, treba poštovati inicijativu svakog da uđe u studio, snimi nešto sa čim će predstaviti ono čime se bavi, pa ponudi to raznim izdavačima. Ako ga neko prihvati, dobro po njega (drugo je pitanje da li izdavači vrše umetničku selekciju ili objavljuju uglavnom ono što ih ne košta ništa), ako ne – uvek može da napravi Samizdat.
Tako se stiče iskustvo. Daš nešto na uvid javnosti, pa slušaš šta ti kažu, profesionalci i drugi, i u odnosu na to ideš dalje. Ceo svet tako radi.
Kod nas, na žalost, jazzeri dočekaju penziju bez ijednog izdanja, čekajući da im neko plati snimanje, objavljivanje i fiksni honorar, o umetničkoj nesigurnosti da ne govorimo… Radije će svirati po klubovima za 2000 din po večeri, nego da plate 2000 din sat u studiju. Svaka čast Szilardu, Ilijiću, Maji Alvanović, Milanu Petroviću – oni ne pristaju da se uklope u taj šablon, nemaju vremena za gubljenje, ulažu u sebe i rezultat se vidi.
Video zapis sa kamermanom u bermudama nije krivica Petkovića, već snimak profesionalne produkcije koja radi Nisvil. Ni McLaughlin nije bio zadovoljan kako ga je snimio RTS, pa je ipak objavio DVD sa beogradskim koncertom. Dobro je da bar neko hoće da snima jazzere za TV.
Što se komentara o “velikom sajtu i velikim igračima” tiče: veličina sajta i jeste u tome da prati i Vandermarka i Hancocka (i Hiromi Ueharu, naravno:-)), ali i da obrati pažnju na jazzere iz Aleksinca, koncerte u Zaječaru, muzičku omladinu Vojvodine, jam sessione po klubovima, ili decu iz Stankovića. Pohvala portalu što nalazi prostor i za velike i za male igrače. Sve je to jazz.
A treba reći i koju o izdavaču. Zdenka iznimno poštujem i cijenim što vuče taj svoj katalog i izdaje bendove koje nitko živ ne obadaje… ali šta, ako dobijem DVD kompilaciju ‘bombardiranje new yorka 13’, bez ikakvog press-releasea sa sedam albuma pod jedno ime, a vec je prva pjesma na svakom albumu toliko lose, amaterski ili koji vec tko pridjev koristi… nemam volje da to tretiram dalje i od toga radim dalje neku priču. netko će reći da je to neprofesionalno i nepoštivajuće, ali daj, reci, pa ne možemo se cijeli život skrivat iza lo-fija, pa nisu svi loren mazzacane.
života ti, o čemu ti to.
Ovo pitanje me podsetilo na jednu lokalnu skupstinsku dogodovstinu. Naime, odbornik izlazi da replicira i na pitanje predsedavajuceg na ciju diskusiju ima repliku, odgovori zapanjeno: Kako na ciju, na SVE!
Bez obzira da li je pitanje pro ili kontra kojeg od pro ili kontra komentara o novosnimljenom materijalu, ja sam definitivno po svim pitanjima pro i kontra orijentisana. Pro za svaki zabelezni ton, jer ce nas buduci narastaji prozivati sto ne znaju sta smo ovog trena pisali, snimali…i kontra da se a priori kritikuje neodslusani materijal, jer ovde su prezentovani snimci od pre par godina i to sa Nisvila. I uz sve ovo sam pro za standardizaciju kritike, pro za davanje sto vise prostora domacoj sceni, jer ovi u svetu je sigurno nece ustupiti, bar ne dok se napravi nesto inventivno, a za to opet treba uloziti malo vise i rada i para. Kako god, ja sam pro i kontra, a sada sam se nekako i zainteresovala da budem dobrovoljac da recenziram ovaj materijal. A zna se kako dobrovoljci prolaze, ili pro ili kontra. 🙂
“moj entitet gaji natalitet jer kvantitet proizvodi kvalitet tako misli svaki propalitet suze i sline isti salinitet” Rambo Amadeus
ljudi, otvorite uši – čovek svira SVOJE teme, ne obavezanim ičime, i čovek to svira van tempa i smisla…to se zove niski kriterijumi, i vi ih nastavljate sa vašim stavovima. ovo treba da bude i sajt koji traži odličnost, kao što i ova muzika daje vrhunske rezultate…
ali sta je problem sto je sajt objavio informaciju da je izasao cd? nije sajt objavio da je izasao najbolji cd u istoriji srpskog dzeza. inace, izgleda da ovde disk niko jos nije cuo. ovi video snimci su sa nisvila iz 2010. ko zna sta se nalazi na albumu? u tom smislu, mozda bi sajt mogao da nam da neki audio klip sa cd-a – ako izdavac to dozvoljava – pa da cujemo o cemu se radi…
Objavićemo recenziju uskoro, pa ćemo staviti i par snimaka.
vidim, sami nesporazumi kad pricamo o domacim temama, a kad pricamo o strancima sve je jasno i svi sve znaju… nije ni cudo da smo tu gdje jesmo. govorim kao netko tko je radio booking za domace dzez bendove u europskim zemljama, a koji su objavljivali po etiketama mahom rock-provenijencije i to je najcesce bio kontraargument da im disk netko uzme u distribuciju. mslm da Eyot puno bolje razumiju ono sto sam htio reci.