Miško Plavi: Samuraj iz Srbije

Mesto: Velika sala Doma Omladine, Beograd / Datum: 19.03.2011. / Foto: Ivana Čutura

Stiče se utisak da je multinstrumentalisti Mišku Plavom upravo Japan pružio priliku da nesputano izrazi svoju muzičku personu, jer pre nego što se pre nekoliko godina iz znatiželje otisnuo ka istočnoj Aziji, malo ko je znao za njegove sklonosti ka džezu i srodnim muzičkim formama. Publika ga je mahom poznavala kao gitaristu-plavušana  hit benda iz osamdesetih, Pilota, eventualno kao privremenog basistu u poslednjoj fazi rada grupe EKV.

Odabir harmonike kao primarnog instrumenta postao je jasan nakon angažmana u Mediteranom inspirisanim Đurom i Mornarima. A onda je, najpre na mala vrata, krenula da se širi priča o turnejama i rasprodatim svirkama po Japanu. Skepsa je nestala nakon mog prvog susreta uživo sa muzikom Miškovog trija; morao sam priznati da je nosila jaku dozu individualnosti, pa i originalnosti.

Harmonika je jedan od instrumenata koji zamire u popularnoj i savremenoj muzici, a kod nas mu obično pripada mesto uz autentični usklik “udri me do zore”. No njena jedinstvena boja i nemale mogućnosti mogu biti jako zanimljive, posebno publici u udaljenim delovima sveta, gde se doživljava kao egzotika. Miško Plavi je, dakle, morao u dalekom Japanu da potvrđuje svoju vrednost, koja se izdiže iznad standardnog domaćeg poimanja dugmetare.

Zahvalnost Japanu iskreno je zračila iz svake Miškove rečenice posvećene ovoj zemlji i katastrofi koja ju je zadesila. Stoga je već na početku koncerta pozvao punu salu Doma Omladine da minutom ćutanja oda poštu prevelikom broju nastradalih. Pozivom japanskom ambasadoru, koji je dobio neočekivano dugačak aplauz, još jednom je pokazao privrženost zemlji koja mu je očigledno mnogo dala. Na minut ćutanja se adekvatno nadovezalo kratko, ali emotivno izvođenje tradicionalne japanske teme Sakura.

Prvi deo koncerta imao je nešto kamerniji karakter. Sastojao se uglavnom od solo izvođenja, gde bi se na momente pridruživao Miškov redovni saradnik u poslednjih desetak godina, perkusionista Feđa Franklin. Gostovale su i četiri dame iz gudačkog Wonder String Quarteta, no njihovo izvođenje u koktel-maniru nije doraslo Miškovoj odlučnoj i emotivnoj svirci – čak ni prilikom izvođenja filmske muzike iz harmonikaševog repertoara, za koje je zaista bio neophodan lepršavi dodir gudača.

Apsolutni vrhunac prvog dela koncerta bila je dinamična interpretacija Vranjanke s ritam mašinom. Pred pauzu nakon prvog seta, Miško je odao počast Milanu Mladenoviću solo izvođenjem kompozicije Anestezija, jednim od neizbežnih momenata pri svakom njegovom nastupu.

Nakon 15-ominutne pauze usledila je promocija novog trija Miška Plavog, u kome su se našli najpopularniji domaći džez klavijaturista Vasil Hadžimanov i bubnjar sa stalnim angažmanom u njegovom bendu, Srđan Dunkić. Ako bismo prethodni trio sa Franklinom na bubnjevima i Miladinom Stojkovićem na basu mogli nazvati power trio, ovaj novi je sofisticiraniji, ali ništa manje energičan.

Uz Hadžimanova je Miško Plavi najzad dobio priliku da otelotvori svoju ljubav prema fjužnu s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. I pored toga što je najavljivan novi materijal, rekao bih da je repertoar sinoćnjeg koncerta bio sastavljen mahom od starijih Miškovih uspešnih radova, naravno za ovu priliku adekvatno prearanžiranih.

Treba pomenuti da promenom personala trio nije izgubio basistu, jer jedan od glavnih Vasilovih aduta su maštovite bas deonice odsvirane levom rukom. Dunkić je, kao i uvek, pravo rešenje kada je potreban raznovrstan bubnjar; sinoć su ubedljivo zvučali i rokerski gruv i svingovanje. Naravno, nije izostao Miškov tour-de-force Miškovo kolo, a Stevie Wonderova I Wish je Vasilovim procesuiranim vokalom dobila neobičnu dimenziju.

Na japanskoj turneji planiranoj za jun ove godine, Miško Plavi bi trebalo da predstavi sveže viđenje svog materijala. Jedno se ipak mora primetiti – koliko god ova postavka zvučala naprednije, prefinjenije, pa često i snažnije od prethodnog Miškovog trija, sumnjam da će mu na globalnom planu doneti uspeh koji je inicijalno postigao sa svojim idejama. Štaviše, slojevit zvuk klavijatura kao da gura u drugi plan harmoniku, najinteresantniji segment njegovog izraza.

Odlična reakcija publike naterala je bend da izađe na dva bisa; bend je odsvirao svoju verziju vanvremenskog klasika Sunshine Of Your Love, a u samom finišu se Miško Plavi diskretno oprostio od publike citirajući i Con te partiro, koja je sa sigurnošću bila još jedna posveta žrtvama nedavnog japanskog cunamija.