Misterija Karavana (2)

Night and stars above that shine so bright
The myst’ry of their fading light
That shines upon our caravan

Sleep upon my shoulder as we creep
Across the sand so I may keep
The mem’ry of our caravan

This is so exciting
You are so inviting
Resting in my arms
As I thrill to the magic charms

Of you beside me here beneath the blue
My dream of love is coming true
Within our desert caravan

(Irving Mills)

Nije prošlo puno vremena pre nego što je Caravan postao standard i obavezna lektira za veliki broj džezera. I ne samo za njih – lepršava Tizolova tema sjajno se adaptirala u najrazličitijim mogućim žanrovskim okruženjima, pa je do danas doživela na stotine obrada. Naravno, teško je i gotovo nemoguće reći koje su najbolje. Pred vama su neki od najzanimljivijih filmskih i TV snimaka, uz nekoliko subjektivnih izbora autora teksta.

Valaida Snow (1939)

Valaida je bila jedna od naživopisnijih figura američke popularne muzike tridesetih godina. Do 15. godine je naučila da svira čelo, bas, violinu, bendžo, mandolinu, harfu, harmoniku, trubu, klarinet, i saksofon! Pored toga, igrala je, pevala, i glumila u filmovima. Kada se konačno skoncentrisala na trubu prozvali su je “Little Armstrong”, po Louisu Armstrongu. Zvezdane dane karijere je doživela u Parizu i Londonu, a nakon što su je za vreme Drugog svetskog rata zarobili nacisti, nikada se nije u potpunosti oporavila od traume.

Mills Brothers (1942)

Koliko nam je poznato, braća Mills nisu ni u kakvom srodstvu s jednim od heroja naše priče – Irvingom Millsom. Ali su zato tokom dugog niza godina bili velike komercijalne zvezde, sa desetinama zlatnih tiraža i preko 50 miliona prodatih nosača zvuka. Ovde ih čujemo kako svojim glasovima maestralno podražavaju zvukove instrumenata. I još nešto – ako ste mislili da je brejkdens nastao sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj video će vas momentalno razuveriti.

Billy Eckstine (1949)

Jedan od najpopularnijih džez pevača svog vremena obrađuje jedan od Ellingtonovih najvećih hitova. Ukratko, Ecksteinova verzija bila je predodređena za uspeh. Po prvi put nakon 1937. Caravan je žario i palio na listama popularne muzike, i do današnjih dana ovo je jedna od komercijalno najuspešnijih verzija.

Nat King Cole (1956)

Pored toga što je bio sjajan muzičar, Nat King Cole je poznat i kao veliki borac protiv rasizma i učesnik prave revolucije na američkom TV nebu. Naime, kada mu je 5. novembra poverena uloga voditelja televizijske emisije The Nat King Cole Show na NBC-ju, ujedno je postao i prvi crnac koji se ikada našao u toj ulozi! Šou je izazvao velike kontroverze i polemike, a ugašen je nakon godinu dana. Kako će se kasnije pokazati – ne zbog pritisaka rasista, već usled komercijalne neisplativosti. Svoju verziju Caravana iz 1956. izveo je upravo u pomenutom šou programu.

Martin Denny (1959)

Kakav bi ovo bio prikaz bez “oca Exotice”, najistaknutijeg predstavnika žanra kome je temelje postavio upravo Juan Tizol? Više nego u bilo kojoj drugoj verziji, ovde je naslov pesme u skladu s muzikom i atmosferom – gotovo da možete da zamislite kamile kako se ožarene suncem vuku kroz pustinju, dok Lorens od Arabije loče poslednje kapi vode iz čuture. Ako biste radije probali nešto malo modernije, poslušajte kako su Dennyjev repertoar doživeli Sex Mob na albumu Sexotica (2006).

The Skatalites – Ska-ra-van (1964)

Muzičke enciklopedije ih pamte kao ska pionire. Manje je poznato da članovi benda The Skatalites dolaze upravo iz džez miljea, što se itekako oseća u njihovoj svirci. Jedna od najzabavnijih interpretacija Caravana, kakvu biste lako mogli zamisliti na vrhuncu pijane žurke.

The Ventures (1965)

Devojke što vrište u publici, prašteće gitare, bubnjar koji dobuje palicama po basu… Kada su Tizol i Ellington komponovali Caravan, ovakva slika im verovatno nije bila ni na kraj pameti. The Ventures, članovi R’n’R kuće slavnih sa preko sto miliona prodatih nosača zvuka, oživeli su opisani prizor na jednom od televizijskih nastupa i pokazali kako je poznata tema dušu dala za rok i surf obrade. Ubedljivije i od Dick Daleove verzije…

Ab Baars (2005)

Vreme je da se prebacimo u savremeno doba, i najbolje je da to učinimo uz verziju koja je inicirala ovaj dvodelni tekst. Iako je Ab Baars poznat kao veoma avangardan muzičar, ovde nećemo čuti nametljivu dekonstrukciju, već elegantnu interpretaciju u kojoj svirka na trombonu budi asocijacije na sam nastanak teme i neke od njenih prvih izvođenja.

Rosenberg Trio (2008)

Evo i jednog ciganskog Karavana. Umesto elegancije i mistike, stiže nam kitnjasta verzija u kojoj nabacani zvuci gitara naviru sa svih strana. No, kako bi drugačije mogla izgledati povorka koju bi predvodio Django Reinhardt ili neko od njegovih sledbenika? Kao što će vam odmah upasti u oči, ovaj snimak je napravljen u Beogradu, i to na Guitar Art Festivalu:

Fanfare Ciocărlia (2010)

Kako to već obično ide, kada malo poznati bras bend iz neke istočnoevropske nedođije dosegne svetsku popularnost, i repertoar počinje da biva prilagođen situiranom zapadnjačkom potrošaču. Čisto sumnjam da su Rumuni iz sela Zece Prăjini fascinirani Ellingtonovim delom, i njihova verzija Caravana zvuči sasvim odmereno u odnosu na ono što mogu da pruže. No, ipak ima izvesnog šarma…a i nije zgorega da unesemo još raznovrsnosti u ovaj izbor.

Melody Gardot (2010)

Jedna od nadolazećih zvezda vokalnog džeza poseduje i jednu od najpotresnijih biografija – novembra 2003. doživela je tešku saobraćajnu nesreću koja ju je prikovala za krevet čitavih godinu dana. Sa brojnim neurološkim posledicama borila se godinama, između ostalog i pomoću muzike – u bolnici je počela da piše pesme… Studijska izdanja Melody Gardot nose tek delić uzbuđenja njenih živih nastupa. Pogledajmo zato harizmu na delu:

A gde su domaći Karavani? Sva je prilika da ih je bilo više nego što sam uspeo da ih iskopam… finiširaćemo s dve vokalne verzije – Gabi Novak (1961) i Madam Piano (1997).

Misterija Karavana (1)