By 
U krugovima muzičkih i džez entuzijasta poznati su kao “The Rhythm Brothers”. Blizanci Louis i Francois Moutin, obojica sa doktorskim diplomama (u oblasti matematike, odnosno fizike) dobijenim u svojim ranim dvadesetim, zamenili su akademski poziv muzičkom karijerom i time prihvatili sve neizvesnosti koje ona sa sobom nosi. Do početka devedesetih zajedno su nastupali u raznim formacijama, da bi im se nakon toga putevi razišli. Basista Francois se seli u kolevku džeza, gde kao prateći muzičar svira sa mnogima – od Harryja Belafontea do Rudresha Mahanthappe. Bubnjar Louis ostaje u Francuskoj i nastupa sa Martialom Solalom, Jean-Michelom Pilcom, Michelom Legrandom, i drugima.
Ideja o ponovnom okupljanju u formi kvarteta javila se 1997, a nakon entuzijastičnog prijema kod publike Moutin Reunion Quartet 2000. izdaje prvenac i automatski dobija reputaciju jedne od “najvrelijih” evropskih džez formacija. Postava se ustaljuje 2005. kada na mesto talentovanog pijaniste Baptiste Trotignona dolazi ništa lošiji Pierre de Bethmann. Na saksofonu je skoro od samog početka (nakon preseljenja u Pariz 2003. godine) i član jednog od poslednjih Miles Davisovih bendova, američki saksofonista Rick Margitza.
Ovaj bend je od starta krasio energičan, nesputan, ali istovremeno liričan i izuzetno interaktivan izraz. Kuriozitet je da, i pored gotovo isključivo akustičnih instrumenata (s povremenim uplivima električnog klavira), muzika koju bend izvodi stilski najviše potpada pod post-fjužn, na tragu Weather Reporta, Miles Davisovih bendova iz 70-ih ili Steps Ahead. Kad se sve to ukrsti sa uticajima kasnog Johna Coltranea i Waynea Shortera, dobija se jedan od najinteresantnijih mejnstrim džez bendova na sceni.
Neskriven uticaj Weather Reporta, koliko god bio evidentan i na odličnom albumu Something Like Now, ovde najviše dolazi do izražaja. Uvodna Sold Answers, koja superponira dva tempa na način na koji je to svojevremeno maestralno radio Joe Zawinul, direktna je reminiscencija na WR klasik Night Passage, dok naredna Depths Light nedvosmisleno asocira na Pastoriusovu Three Views of a Secret. Pierre de Bethmann vokalizama i kompleksnim klavirom na sledećem komadu Momentum doziva duh albuma Domino Theory. Još jedna posveta velikanu bas gitare Jaco Pastoriousu može se čuti u Blessed and Cursed, na kojoj Francois Moutin pokazuje da je zaista svemoguć instrumentalista, fluidno i tehnički impresivno pokrivajući vrat svog kontrabasa od najdubljih do najviših tonova.
Na svakom izdanju ove postave po pravilu se nalazi duet braće Moutin, koji predstavlja omaž nekom od velikana džeza. Na ranijim pločama to su bili Coltrane i Parker, a za Soul Dancers je izbor pao na Theloniousa Monka. Duet, koji je i koncertni tour de force benda, dokazuje da su Moutinovi u stanju da sami iznesu ceo album. Ali ovo izdanje, kao i njihove ostale ploče, čini izuzetnim upravo interakcija između sva četiri muzičara.
De Bethmann je, kao i na prethodna dva albuma, uslovno rečeno najpovučeniji u svom izrazu, postavljajući temelj za nadogradnju ostalih članova benda. Tek katkad bljesne nekim solom, kao na Mr. N.R. ili Clinton Parkview. S druge strane, prvoklasni tenor-saksofonista Rick Margitza svakom odsviranom tonu daje značenje koristeći specifičan, ne toliko mišićav ton kakav bi se očekivao od tenoriste na njegovom mestu i u njegovoj ulozi, unoseći u svoju svirku istovremeno i suptilnost i snagu. Sve u svemu, izvedba ovog benda predstavlja intrigantnu, kompleksnu i jako maštovitu razmenu ideja između njegovih jedinki.
Soul Dancers, kao ni bilo koje od prethodnih izdanja MRQ, ne predstavlja revoluciju u okvirima u kojima ovaj bend više nego uspešno deluje. Ono je “samo” još jedno izvanredno izdanje grupe čiji energija i kvalitet, koliko god jaka bila studijska izdanja, isplivavaju tek na živim nastupima. Nadajmo se da ćemo ih uskoro videti i na nekoj od naših pozornica.
Francois Moutin – bas
Louis Moutin – bubnjevi
Pierre de Bethmann – klavir, klavijature, glas
Rick Margitza – tenor saksofon
By 
