Mulatu Astatke – Mulatu Steps Ahead (Strut Records)

Neobična je pozicija etiopskog vibrafoniste Mulatua Astatkea na današnjoj džez sceni. Veteran u 67. godini života postao je naširoko priznat i popularan tek nakon što se nekoliko njegovih pesama našlo na soundtracku za Jarmushev film Broken Flowers (2005). Pre toga su njegovi snimci mahom bili plen hip-hop producenata, DJ-eva u potrazi za starim afričkim pločama, i strastvenih kolekcionara svakolikih egzotičnih izdanja.

Našavši se u središtu pažnje, Mulatu nije sedeo skrštenih ruku no se bacio na posao: prošlogodišnji Inspiration Information Vol. 3 zatiče ga u saradnji sa mladim britancima Heliocentrics i donosi nekoliko modernih i poletnih hitova, na tragu već pomenutih radova za film kultnog američkog sineaste. Beogradska publika je u velikom broju ispratila njegov prošlogodišnji koncert na BELEF-u, a BBC-jeva starleta Gilles Peterson proglašava Mulatuovu ploču za album godine. Već duboko u sedmoj deceniji života, etiopski mag se našao na novom početku karijere.

Jedva da je prošlo godinu dana, a već su osvanule najave izdanja Mulatu Steps Ahead. Nekolicini članova Heliocentricsa Mulatu pridodaje muzičare iz bostonskog Either/Orchestra i lokalce iz Adis Abebe, nagoveštavajući još ambiciozniji projekat, ali i povratak korenima i nešto tradicionalnijem zvuku koji ga je krasio pre naprasno stečene slave. Tako i bi – plesni gruv i kompaktna duvačka sekcija s prošlogodišnjeg albuma ustupili su mesto nešto kontemplativnijem ugođaju: perkusijama, korama, etiopskim violinama, egzotičnim vokalima, melanholičnim trubama, kao i nezaobilaznim karipskim ritmovima i sentimentu.

Već uvodna Radcliffe pogađa pravo u centar i nagoveštava s kakvim muzičarem imamo posla: prigušeni zvuci trube asocirali bi na neki njujorški klub pred zatvaranje u sitne sate, da nije napete etiopske jednožičane violine (koja će nekoga možda podsetiti i na crnogorske gusle) i isto tako lokalne flaute, koji prizivaju atmosferu istočnoafričkih visoravni. Mulatu nije ni nacionalista ni muzičar koji je rešio da pojednostavi i približi muziku svoje domovine slušaocu sa Zapada, već kosmopolita u čijim se melodijama organski stapaju uticaji sa svih strana sveta.

Green Africa se unisonim duvačkim partiturama, poletnim perkusijama i lepršavim gudačkim eskurzijama još više obraća kontinentalnoj tradiciji, nepogrešivo asocirajući na afrička prostranstva čak i kada ne bismo znali kako se zove pesma. Jedan od bisera albuma je i ritmična Mulatu’s Mood, stara Mulatuova numera, rearanžirana i obojena prelepim zvucima kore. Ethio Blues, pesma s klasičnim baperskim ritmom, blagodareći sinematičnim duvačima i solima natopljenim bluzom i soulom zvuči neobično sveže, autentično i emotivno. A upravo ovim poslednjim epitetom najlakše je opisati srceparajuću Motherland, koju od početka do kraja obeležava jednostavna, ali raskošno interpretirana melodija na trubi.

Bondovska The Way To Nice, latino I Faram Gami i Faram, fanki Boogaloo, tranzitna Assosa i bonus pesma Derashe zaokružuju album kao raskošnu celinu sačinjenu od raznovrsnih i uredno raspoređenih egzotičnih delova.

Čari Mulatuove muzike se najpre uočavaju u vešto osmišljenim aranžmanima, poletnim ritmovima i prelepim melodijama. Ali to nikako ne znači da sviračke deonice na ovom albumu nisu vredne. Baš kao na albumima legendardnog Charlesa Mingusa, gde su solisti retko kad bili zvezde ali se s lakoćom sećamo njihovih deonica… Ponirući dalje i dublje od akademski virtuoznog pristupa džez soliranju, Mulatu se kreće ka soulu, bluzu, i etničkom patosu. Osnovni zadatak muzičara postaje izražavanje određene emocije, što će u praksi voditi ka strpljivom oblikovanju boje i jačine tona, i njegovom neprekidnom brušenju u potrazi za savršenom ekspresijom unutarnjeg bića. Iskusni vibrafonista i bendlider je na Mulatu Steps Ahead itekako uspešan u ovom naumu.

Mulatu Astatke – vibrafon & perkusije, Godwin Louis – alt saksofon, Kurtis Rivers – bariton saksofon, Russ Gershon – tenor i sopran saksofon, James Arben – tenor saksofon/flauta/oboa, Leo Blanko – balafon, Dan Rosenthal – truba, Tom Halter – truba, Byron Wallen – truba, Joel Yennior – trombon, Henry Cook – etiopska flauta (washint), Abu – etiopska flauta (washint), Endalkachew Adunya – etiopska violina (masenqo), Indris Hassan – etiopska violina (masenqo), Raven Bush – violina, Daniel Keane – čelo, Kadialy Kouyate – kora, Josh Rosen – klavir, Kaidi Tatham – klavir i klavijature, Rick McLaughlin – bas, Davide Mantovani – kontrabas, Vicente Lebron – konge i perkusije, Jack Yglesias – konge i perkusije, Masale – lira (krar), Zodu Amarre – lira (krar), Yeten Work – lira (begena), Kofi Adu – bubnjevi, Pablo Bencid – bubnjevi, Teclo i njegova grupa – bubnjevi (nagarit), truba (malakat), flauta (imbilta), Gashaw – Etiopsko nacionalno pozorište – vokali