Naked: Nakedonia (NarRator Records)

Da sviraju – umeju. Pokazali su to desetogodišnjim radom. Da pišu autorske kompozicije – i to umeju. Dokaz su dva albuma: „Noyz“ iz 2007. i „Get Naked“ od pre četiri leta. Beograđani su ih upoznali. „Znaš za bend Naked, odlični su, otkačeni“, govore oni manje upućeni koji su ih čuli makar jednom. I šta dalje kad je jedino sigurno da ova družina voli da svira i da se igra instrumentima? Šta dalje kad nisi turbo narodnjak za „Grand“ produkciju, a kad nisi ni za slične izdavačke kuće koje objavljuju samo muziku koja je lako slušljiva za siromašni srpski novčanik? Onda je krajnje vreme da napraviš sopstvenu državu i da u njoj potražiš spas i sigurnu kuću da bi radio ono što voliš. Na primer, neku imaginarnu Nakedoniju kako se zove i novi, treći album grupe Naked.

Čini se da su basista Branislav Radojković, violinista Đorđe Mijušković, bubnjar Goran Milošević i novopridošli član bande, saksofonista Ivan Teofilović, rešili da ozbiljno zbiju snage i da se izbore za svoje pravo da sviraju. Na albumu „Nakedonija“ se može čuti mnogo toga – balkanska igrarija, zavodnički sving, tuga i delirijumska sreća srpskog juga i prekobarskog Nju Orleansa, andergraund njujorških klubova i lepršavost Pariza. Međutim, najbolje se oseća jedno: muzičari znaju šta rade, dobro su odlučili, a njihova verzija Istine zbog toga deluje uverljivo čak i za one koji se sa njima ne bi saglasili.

„Nakedonia“ je kompaktna priča u 11 kompozicija koja se oslanja na pređašnji rad benda. Daleko konkretnija od one sa prethodna dva albuma. Ovoga puta, Naked je kvartet (uz veoma važnog gosta, Izraelca Amira Gvirtzmana koji svira klarinet, saksofon, duduk, flautu i zurle, i daje značajan pečat atmosferi čitavog albuma). Smanjili su sastav, nema više dve bas gitare, usputne gitare i razigrane harmonike. To je otvorilo više prostora za one koji su sada u grupi. Pogotovo za novajliju Teofilovića koji se ističe kao novi lider sastava, i koji se odlično upotpunjuje i smenjuje sa violinom Đorđa Mijuškovića. Kad mu „dosadi“ da nežno vrcka klarinetom, na momente podsećajući na starog fintaša Davida Krakauera, on uzima tenor saksofon da zareži koju.

Bas Baneta Radojkovića i bubanj Gorana Miloševića su uvek tu – da verno isprate i održe ritam kompozicija. Bez obzira da li je to otkačeni i veseli narodnjačko-svingerski „Newz Orleanz Chochek“ (gde ćete čuti da su i zurle džez instrument, pogotovo kad ih svira Gvirtzman), napeti i upozoravajući gruv „Raduj se“ ili melanholični zvuk pesme „Green brown eyes“ koji kao da skida prašinu sa neke stare muzičke kutije.

Kvazi narodnjaci su odvikli srpske uši da slušaju i čuju lepotu balkanskih melodija, a „Naked“ ih se ni ovog puta ne odriče i pomaže nekim novim naraštajima da ih upoznaju. Baš kao i ostatak sve brojnije narodnjačko-džez ekipe poput Nenada Vasilića, Bojana Zulfikarpašića, Vasila Hadžimanova, ili sastava „Serbian Jazz Bre!“. Tako je u naslovnoj, sevdaškoj numeri „Nakedonia“ i jurišnoj „Obori“, u kojoj prave kratku pauzu između dve porcije improvizacija – da na spiritualan način, uz okultne zvuke klarineta i činela, prizovu prošlost i presele je u sadašnjost. Tako je i u uvodnoj kompoziciji „Čempresi“ gde fanki gruv na basu prate folklorne deonice na klarinetu i violini, zajedno putujući od narodnjačkog do pravog džezerskog štimunga.

Kad se umorite od promena ritma i vratolomnih solaža na saksofonu u energičnim numerama „Wrong picture“ i „Stozer-Scream for Peace!“, Naked ima da ponudi i štošta za „odmor“. Tu je nežna, romantičarska i emotivna „Za starog prijatelja“ gde, uz pomoć ostalih, Mijuškovićeva violina plače, tuguje, razgovara i kao da traži oproštaj i razumevanje. Tu je i odlična završna numera „Odlazak“, takođe lagana i elegična. U njoj duva vetar (ima ga i u drugim kompozicijama), cvrkuću ptice i zrikavci, čuje se škripa čegrtaljke, a Naked setno tuguje. Možda i najupečatljiviji detalj albuma!

Nažalost, posle ovog izdanja nema opuštanja za bend Naked na sumornom koncertnom nebu Srbije. Preostaje im samo da iznova i iznova prave nove imaginarne egzil „države“ poput Nakedonije. I da rade ono što vole – da sviraju i da se igraju.

Spisak numera: Čempresi; Obori!; Raduj se; Nakedonia; Green brown eyes; Stozer-Scream for Peace!; Za starog prijatelja; Newz Orleanz Chochek; Wrong picture; Tartar-ska; Odlazak.

Muzičari: Ivan Teofilović – klariner, saksofon; Đorđe Mijušković – violina; Branislav Radojković – bas; Goran Milošević – bubnjevi, perkusije; gost na albumu Amir Gwirtzman – klarinet, saksofon, duduk, flauta, zurle.