Nenad Vasilić – Just Fly (Extraplatte)

Kontrabasista, bas gitarista, katkad i frulaš, producent, kompozitor, aranžer, ili jednostavno rečeno džezer, Nenad Vasilić na CD-u Just Fly beleži svoj sedmi muzički projekat. Okvir je etno-džez, u čijem je središtu muzički pristup koji Charlie Parker naziva „sopstveno iskustvo, tvoja misao i tvoja mudrost“.

U muzičkoj priči Nenada Vasilića nekako je najvažniji sam početak. Naime, njegova bas naracija je krenula minimalističkom i improvizovanom muzikom na prvom, solo albumu Yugobassia. Pravom i najboljem impulsu vratio se 2008. godine, snimivši sa gitaristom Armendom Xhaferijem album Beyond Another Sky. Saradnja ovih muzičara je razgovor dvojice istomišljenika; efekti ukrštanja njihovih žica su vrednosti koje ne treba zaobići.

Just Fly je simbioza više uticaja, počev od onih koje je Nenad nagoveštavao na svojim dosadašnjim albumima, poput Folk Song ili Honey And Blood, ali i novi Vasilić sa introspektivnim izrazom. Sam način njegovog komponovanja i aranžiranja pomalo je nalik mozaiku u kome se smenjuju teme i improvizacija. U sve to je nekako smešten i delić nostalgične atmosphere zadimljenih drumskih mehana sa kariranim stolnjacima – jer kako drugačije doživeti ne baš zanemarljive deonice u numerama Bolero Negotino ili C’est la vie, koje harmonikom boji Marko Živadinović.

Ljubitelji dominantnog zvuka bas gitare i džez fuzije pažnju će usmeriti na numeru Tschusch Chochek, koja poseduje i političku konotaciju. “Hteo da ukažem na rasizam i nacizam koji je prisutan u Evropi, koji se reflektuje, između ostalih, i na građane zemalja bivšeg istočnog bloka. Reč “Tschusch“ je u Austriji, gde ja živim, pogrdna reč za ex-Jugoslovene“, objašnjava Vasilić.

O muzici koju stvara kaže: “Balkanski motivi, kao i svi ostali ne samo muzički činioci prisutni u mojoj muzici, moj su lični izraz. Individualizam je jedna od najbitnijih stvari u stvaralaštvu i taj izraz se traži i gradi vrlo dugo. Klasifikacija muzike je nepotrebna i ničemu ne služi. Svoje kompozicije, i generalno svoju muziku, nazvao bih jednostavno – svojom muzikom” .

Druga polovina albuma je ona koja pleni, i čiju bih emociju rado preslikala na prethodne kompozicije. Vasilić je spojio latino ritam, gipsy, rok, balkanske ornamente, ali se esencija nalazi u samom središtu ovog muzičkog izvorišta. Baladerstvo u kompozicijama Just Fly ili Stupid Lady, na svetlost dana i u punom sjaju uznose njegov bas i sofisticiranost ostatka benda. U tangu Emptiness, Živanović kao da je krenuo u susret Richardu Gallianu – prepoznatljivom etno zvuku su se u ovim numerama nekud zameli tragovi.

I kada dodjemo do kompozicije For The Car, posvete Šabanu Bajramoviću i njegovoj Barbari, nailazimo na specifičan pristup nasnimljenih originalnih vokala koji se nastavljaju na muzički omaž. Projekat finišira tradicionalna ciganska Tu si nyan lolodi sa izvrsnim pevanjem Nena Ilieva. Kvalitet albuma je u samoj osnovi ovog muziciranja – transformaciji tradicije!

Nenad Vasilić je sjajan kontrabasista/kompozitor sa sijaset ideja i veštim aranžmanima nalik kaleidoskopu ili vrteški, na kojoj je svaka kompozicija posebno oslikana. Iako se na Just Fly mogu čuti njegove improvizacije na kontrabasu, ima mesta za prigovor da ih je nedovoljno, jer ove solo deonice to zaslužuju.

Vasilićeva muzika traži od slušaoca poznavanje veštine letenja. A ta veština se stiče tamo negde u dnu i crnilu poda, ispod istih onih stolova zastrtih isflekanim stolnjacima, po svim tim našim balkanskim krčmama, na razmeđi svetova i uzdaha, slobode i sapetosti duha, na granicama padova i pridizanja, suza, slomljenih čaša i razvučenih mehova harmonike. Sakrivena je odveć često iza pogleda koji nam saopštava koliko duša stalno želi da – leti. Upoznali ste takve ljude, zar ne?

Nenad Vasilić – kontrabas, bas gitara

Romed Hopfgartner – sopran i alt saksofon

Marko Živadinović – harmonica

Wolfi Rainer – bubnjevi

Dušan Novakov – bubnjevi (1)

Neno Iliev – vokal (9)