Nenad Vasilić: The Art Of The Balkan Bass (Galileo Music)

Nakon nekolicine muzičkih izdanja, etiketiranih kao više ili manje etno-džez, Nenad Vasilić je svojim drugim solo albumom „The Art Of The Balkan Bass“ nadmašio sve svoje dosadašnje kompozitorske, aranžerske i sviračke domete. Od „Yugobassije“ iz 1999. godine koji je stidljiv i ne toliko inventivan projekat, nadalje je ovaj basista igrao sve bolje i bolje džez partije.  Ako je prethodnim izdanjem „Seven“ zablistao u punom sjaju, ovim CD-om je dosegao sam vrh džez muziciranja. Kao da je muzika počela da razume basistu, ili je basista u jednom trenutku svog muziciranja zaboravio da postoji išta drugo sem onog što želi svojim muziciranjem da preda i saopšti potencionalnom slušaocu.

„The Art Of The Balkan Bass“ je muzika čvrsto utemeljena u džezu. Prisutnost tradicionalnih kompozicija ne daje etno konotaciju,  autor ih je ovog puta u potpunosti nadvisio svojom muzičkom zrelošću, posvećenošću i bezrezervnim predavanjem improvizovanoj muzici.  Koliko god da je nebitno šta je odsvirano nego kako, da ipak pomenemo. Na spisku se nalaze neke od najvećih kompozicija iz lepeze “balkanski tradicionali i standardi”. Na pomen „Kaleš bre Anđo“, „Zapevala sojka ptica“…ili „Vranjanka“, možemo se zapitati čega ima više po ovdašnjim brdima što nije odsvirano i otpevano? Da li je Balkan doista neiscrpna inspiracija? Dosad je valjda sve standarizovano i sa pečatom Balkana već izlagano muzički na sto načina, ili nije?

Vasilićeva umetnost nazvana „The Art Of The Balkan Bass“ je posve drugo od obične – ona je posebna i neispričana priča. Najbolji džez se svira kada se uhvati jedna emotivna nit i njome obaviju sve teme i improvizacije. Nenad je ovog puta tu nit iznašao u melanholiji  – srećnoj tuzi balkanaca.

Ako zavirimo u tu emociju, ispričaće se priča o nastanku pesme „Vranjanka“:  Kafana u Vranjskoj Banji davnih sedamdesetih godina bila je prepuna. Te večeri sve ori od pesme i igraju se čočeci. I svaka žena te noći, naizgled obučena u šalvare od  duvanskog dima, nalikuje gracioznim Mitketovim čočekinjama. A dole u dnu, za stolom sedi Jelena Lela Đorđević, jedna od  najlepših vranjskih dama. U njoj je sudbina već ispisala životne neuspehe. Svi pevaju i igraju osim intrigantnog nepoznatog čoveka koji stoji na drugom kraju kafane i netrimice gleda u prelepu ženu za stolom. Očevici te večeri su se čudili čoveku koji namesto da peva i igra, ispisuje kafanske salvete. I te iste, notama i tekstom ispisane salvete iznosi i unosi, na kraju ih sakuplja i nestaje.

Ovo je delom priča o nastanku pesme, Leli Numerki i kompozitoru Draganu Tokoviću. Koliko je vranjska oda ženi, a koliko pripada grčkom rebetiku „Misirlou“, nevažno je. Melodije Balkana su rađale jedna drugu. Vranjska je vremenom nadvisila svoj nastanak i živi svojim južnjačkim dertom.

Emocije tradicionalne muzike gde se naizgled nespojiva osećanja – tuga i sreća – susreću u jednoj tački i to balkanskoj, umetnost je koju je Nenad Vasilić uspeo da uhvati i rasprostre na 11 kompozicija, bilo da ih je sam sročio, ili da im je dao empatiju svojim muziciranjem. Sa „The Art Of The Balkan Bass“ uspeva da dostigne muzički izraz koji bi jedino, od projekata snimljenih u neko skorije vreme, mogao da se uporedi sa lirikom koju smo dobili od Charlse Lloyda kada je izdao svoj vanvremenski „Mirror“.

Iako Vasilić i na ovom materijalu inspiraciju traži i pronalazi na istim mestima na kojima je to činio i dosad, iako je na ovom izdanju uvrstio i kompozicije sa ranijih albuma, iako je muzika svedena na jednog čoveka i njegov instrument, ovom muzikom se vinuo iznad inspiracije, iznad balkanskih brda, Nišave, južnomoravske ravnice i sve sažeo u briljantan džez. Ova muzika pleni lepotom, a njen ritam ostavlja bez daha. Ova muzika se ne sluša i ne može čuti nikako drugačije nego na način i na koji je stvorena: otvoreno, smelo, slobodno i nadasve sa toplinom. Vasilić nam je ovog puta dao sve: lirizam, predivnu improvizaciju, ali i maestralnu  tehniku sviranja dostojnu jednog Charlieja Hadena.

„The Art Of The Balkan Bass“ je više od improvizovane muzike – ovo je vrhunsko džez delo balkanskog umetnika Nenada Vasilića. Ako je neophodno ovim muzičkim bravurama nadenuti ime, onda je jedino moguće dati mu posebnu etiketu i stil: „emotivni džez“.

Muzičar: Nenad Vasilić – kontrabas.

Spisak numera: Opener; Vranjanka; Lupafte; Kales bre Ando; Zapevala Sojka Ptica; Bass Song; Day by Day; See you at Eleven; Sila Kale Bal; Tscusch Chochek; Ja Prosetah Sefteli Sokakom.