Neneh Cherry & The Thing: The Cherry Thing (Smalltown Supersound)

Na prvi pogled saradnja (nekadašnje) pop zvezde i beskompromisnih pank-džezera The Thing zaista deluje bizarno. Međutim, ne i za one koji znaju da Cherryjeva nije tikva bez korena na valovitoj džez oranici, i da se njena karijera pop zvezde pre da podvesti pod izlet u mejnstrim nego kao njen primarni muzički interes.

U svakom slučaju, imamo na jednoj strani talentovanu pastorku legendarnog Dona Cherryja, koja je ukus gradila u najrazličitijim underground bendovima od post i elektro panka do hip-hopa, i na drugoj tvrdokornu i beskompromisnu trojku sa visokog Severa, koja svojom bukom, priča se, u stanju je da u skandinavskim masivima iskopa omanji fjord, a njihov saksofonista zna da u žaru svojih sviračkih ekspresija bukvalno ispljuje prvi red publike. A upravo pomenuti je bend krstio baš po jednoj od kompozicija pomenutog gospodina Cherryja. I sada, kada smo ustanovili da je takva kombinacija de facto prihvatljiva i prirodna, da vidimo šta se umetnički nudi na ploči koja je kruna njihove dvogodišnje mahom neformalne saradnje.

Uvodna “Cashback”, jedna od dve originalne numere, verovatno bi se našla na i bilo kakvom drugom povratničkom albumu Neneh Cherry. Hibrid hip-hopa i popa koji ju je krajem osamdesetih preporučio širem auditorijumu, pravi od ove kompozicije potencijalni hit. No da bi se do priče o top listama uopšte došlo, neophodno je odstraniti škripajuće-urlajući bariton saks; našoj radosti zbog Gustafssonove nemilosrdnosti naravno da nema kraja. Obazrivost u izrazu se nastavlja snenom i produženom obradom poluhita elektronskog dueta Suicide “Dream Baby Dream”, kojoj je zajedno sa numerom “Accordion” (u originalu reper MF Doom) odgovarajućim video spotom omogućeno da i vizuelno najarca maštu slušaoca.

Nekom je zasmetalo što sam basistu Håker Flatena nakon trijumfalnog koncerta Atomica na Kolarcu okarakterisao kao čoveka iz senke. No, ako je tamo bio vezivno tkivo u bendu koji savršeno balansira između kolektivnog i individualnog, na “Cherry Thing” ga ima u izobilju u prvom planu. Usudio bih se reći, na momente čak i previše, usled ne baš sjajne izbalansiranosti njegovog kontrabasa u krajnjem miksu. No žaliti se na produkciju albuma u kućnoj radinosti benda, koji se svim snagama čupa od uštogljenosti bilo kog tipa, bilo bi mašenje poente.

Elem, s onim pravim zvukom The Thing susrećemo se tek u trećem komadu “Too Tough To Die”, koja neumoljivo vozi gruvom srednjeg tempa, a u koji se ulazi direktno iz zlokobnog Gustafssonovog uvoda. A da džez trio može da zvuči isto tako sirovo i prljavo kao i kakav naloženi garažni rok bend, The Thing pokazuje pozivanjem na stvar “Dirt” proto-pankera The Stooges. Konačna dekonstrukcija kao sasvim logičan odgovor na sveprisutnu tenziju tekom kompozicije je neizbežna u vidu kakofoničnog završetka. Možda će nekom zazvučati bogohulno, ali sve obrade na ovom albumu prijaju mom uhu mnogo više od originala.

Pojava da posrnula pop zvezda pravi comeback pevajući obrade u pratnji džez benda formula je koja tržišno funkcioniše bez greške. U slučaju “Cherry Thing” imamo sve potrebne sastojke, ali iz “američke pesmarice” imamo samo dve kompozicije. Jedna je Ornette Colemanova “What Reason”, a druga je Don Cherryjeva “Golden Heart”. Ni jedna od ovih nije baš česta, i sumnjam da će ikada i biti, prilikom vokalnog osvrtanja na autentičnu američku muzičku zaostavštinu. No, za aktere ove priče i više je nego simboličan izbor, koji sumira predistoriju i sadašnjost ove uspešne kolaboracije.

Neko će se verovatno žaliti da The Thing na ovom izdanju nisu onoliko destruktivni kako smo od njih navikli. Istina je, zvuče kudikamo suzdržanije, što uz magnet oličen u imenu Cherryjeve može ozbiljno da progura skupinu čak i u krugove koji su se do sad obeshrabrivali nakon samo nekoliko taktova. Ne, poštovani drugovi hipsteri, to ne mora da bude po svaku cenu i loša vest.

Spisak numera: Cashback; Dream Baby Dream; Too Tough Too Die; Sudden Moment; Accordion; Golden Rod; Dirt; What Reason.

Muzičari: Neneh Cherry – vokal; Mats Gustafsson – saksofon; Ingebrigt Håker Flaten – kontrabas; Paal Nilssen-Love – bubnjevi