Mladi norveški violinista Ola Kvernberg je na aktuelnom albumu okupio prvu ligu savremenog nordijskog džeza: Mathias Eick na trubi, Håkon Kornstad na tenor saksofonu, bubnjar i perkusionista Torstein Lofthus, dobro znani majstor na kontrabasu Ingebrigt Håker Flaten…, što za iole upućene u tamošnju scenu znači kvalitet bez presedana.
Predistorija Liarbirda je nastup Kvernberga i ekipe sa saksofonistom Joshuom Redmanom na Molde Jazz Festivalu u Norveškoj, koji je nekolicina kritičara ocenila kao jedan od najboljih koncerata 2010. godine. Kvernberg i kolege se potom bez Redmana sele u studio i produbljuju zadati koncept.
Balansiranje na relaciji kompozicija/improvizacija i tradicionalizam/modernizam je preovlađujuće, ali nikako na štetu jedne ili druge “strane“. Vrcave melodije, razigranost, energičnost, srčanost, ubitačan ritam, a sa druge strane elegancija, romantičnost i melanholija, samo su neki od pojmova koji se, kao delići mozaika, ugrađuju u opis muzike pune detalja i nijansi. Teško je napraviti presek i definisati preovlađujući stil, jer je zastupljena velika raznovrsnost i mnoštvo uticaja, koji se munjevito smenjuju i prepliću.
Kvernberg, iako formalno lider, gotovo nikada nije u prvom planu kao vođa benda u tradicionalnom smislu reči, već dopušta i drugima da se izraze potpuno nesputano i ravnopravno. Otuda i potiče superiornost Liarbirda u odnosu na prošlogodišnju džez produkciju i čini da ovaj disk zvuči kao jedan od favorita koji će odoleti vremenu i trendovima.
Osam kompozicija i nešto više od sat vremena muzike se čini kao sasvim dovoljan zalogaj, ali posle prvog preslušavanja postoje velike šanse da vratite album na repeat i iznova osetite vrelinu i strast hladne Skandinavije.
Ola Kvernberg – violina
Bergmund Waal Skaslien – viola, vokal
Eirik Hegdal – soprano, sopranino i bariton saksofon, vokal
Mathias Eick – truba
Håkon Kornstad – tenor saksofon, “flutonette”, vokal
Ingebrigt Håker Flaten – kontrabas, električni bas, elektronika, vokal
Ole Morten Vågan – kontrabas, vokal