Ossa Quartet – Jazzy Bite (SKC Novi Sad)

Južnije od Novog Sada Ossa Quartet nije naročito poznat, čak ni među zagriženim ljubiteljima džeza koji se trude da isprate dešavanja na domaćoj sceni. Nešto drugačija slika o bendu dobija se kada saznamo koji muzičari stoje iza ovog projekta. Uz Aleksandra Turukala na električnoj gitari (komponovao sve pesme) i violinistu Sergeja Šapovalova, nalazi se kontrabasista Ervin Malina, blizak saradnik i član raznih postava Szilarda Mezeia, vodećeg domaćeg fri-džez muzičara, veoma cenjenog i u inostranim krugovima ljubitelja improvizovanog zvuka. I bubnjar Ištvan Čik je sarađivao sa Mezeiem, ali i sa Borisom Kovačem i raznim drugim novosadskim postavkama. Već i sam pomen ovih imena i referenci zaslužuje poštovanje.

Naziv albuma bi, pak, mogao u startu da obeshrabri tvrdokorne džezere – termin „jazzy“ obično nosi konotacije koje bi se pre mogle povezati sa nekakvom pop/lounge svirkom u kojoj se čuju udaljeni zvuci trube, nego sa muzikom punom uzbuđenja, avanture i improvizacije. I zaista, ova džez ploča bi mogla da prija puritancima i avangardistima samo ako ostave prevelika očekivanja po strani – Jazzy Bite je tu da nas dobro zabavi, opusti, i da odmori intelekt.

Već na prvo slušanje upadljiva je sličnost sa beogradskim sastavom Naked – grapelijevska violina svinguje punom parom povrh fanki ritmova i melodija, a pesme su jasno strukturirane i ne dopuštaju previše improvizacija. Ipak, u poređenju sa masnim gruvom i povremenom gitarskom bukom Nakeda, Ossa Quartet gaji dosta nežniji zvuk. Kontrabas Ervina Maline zvuči veoma prisno i toplo, a Turukalo ne samo što ne koristi distorziju, već se mahom oslanja na prigušenu, mekanu intonaciju, karakterističnu za džez gitariste pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Iako dominira kolektivna svirka, bezbedno je reći da su Malina i violinista Šapovalov najupečatljiviji instrumentalisti na albumu.

Materijal je i kvalitativno i stilski dosta ujednačen, uz tek par iskakanja iz koloseka. Tezgaroška Jazzy B je, po svoj prilici, svesno stavljena na početak albuma ne bi li nas postepeno uvela u priču benda, ali ostavlja prilično mlak utisak, baš kao i zatvarajuća Dj. Dj. Dj , koju ipak koliko-toliko spašava poletna violina. S druge strane, vrhunci albuma su Samba Rasha, u kojoj bend umešno nadograđuje brazilske ritmove i umesto lenjeg latino senzibiliteta nudi slovensku dušu na tacni, i Happy 7up koju obeležava interesantan ritam, umiljate deonice na basu i romantična violina, koja naizmenično skače iz tanane emocionalnosti u punokrvni sving i bluz.

Na kraju, da kažemo i pokoju reč o marketingu. Ne morate biti preterani ekspert da biste primetili nehajan odnos Ossa Quarteta prema vlastitoj promociji. Informacije na zvaničnom sajtu benda su dosta šture (što je i inače boljka domaćih džez bendova, koji često uopšte nemaju nikakvu internet prezentaciju, pa čak ni stranicu na majspejsu), CD-ova baš i nema po prodavnicama, pa se – opravdano ili ne – stiče utisak kao da je i sam bend zadovoljan trenutnim statusom poluanonimusa.

Ovde pominjani Naked baš se nedavno vratio iz Pariza sa uspešne promocije vlastitog materijala na festivalu Jazzy Colors. Početkom sledeće nedelje putuju u Banjaluku na tamošnji džez festival. Ossa Quartet možda ima manji mejnstrim potencijal od beogradskih kolega, ali po kvalitetu nimalo ne zaostaje, i uveren sam da bi, uz malo bolju samopromociju, mogao da stekne status klupske atrakcije i mimo lokalnih okvira.

Aleksandar Turukalo – gitara

Sergej Šapovalov – violina

Ervin Malina – kontrabas

Ištvan Čik – bubnjevi