Paul Lovens: Veran samom sebi

Nemački veteran slobodne muzike Paul Lovens bubnjeve je počeo da svira sa nežnih četrnaest godina u sedmoj deceniji prošlog veka, skoro potpuno zaobilazeći tada nabujalu rokenrol kulturu, i posle džez muzike sa kojom je krenuo, otišao duboko u slobodnu improvizaciju. Njegov rad u okviru Globe Unity Orchestra i trija Alexandra Von Schlippenbacha sa Schlippenbachom i Evanom Parkerom definisao je estetiku i jezik evropske slobodne improvizacije kojom se ona sedamdesetih godina prošlog veka prkosno razdvajala od američke fri džez filozofije i tražila sopstvene puteve i forme.

Za poslednjih četrdeset godina Lovens je, svirajući asortiman udaraljki, ali i muzičku testeru, radio sa nekoliko generacija prvoklasnih improvizatora od Cecila Taylora, preko Eugenea Chadbournea do Matsa Gustafssona i Thomasa Lehna. Potpuno predat sponatnom stvaranju muzike, Lovens ne samo da je poznat po paralelnom članstvu u po deset i više koncertnih sastava već je od sredine sedamdesetih i suvlasnik (sa Paulom Lyttonom) izdavačke etikete Po Torch posvećene, naravno, pre svega improvizovanoj muzici.

Intervju sa Paulom Lovensom smo planirali u sklopu akcije najavljivanja ovogodišnjeg Festivala Ring Ring, na kome ovaj nastupa u belgijsko-nemačkoj postavi Quat predvođenoj pijanistom Fredom Van Hoveom. No na prvu prepreku smo naišli kada je perkusionista glatko odbio da odgovori na pitanja koja su mu poslata preko dva posrednika (tri, ako računate da kao kontakt adresu koristi elektronsku poštu svoje supruge), obrazlažući da ne želi da priča sa zidom i da novinar kome ne zna ni ime ne može biti njegov sagovornik. Dodao je i da inače ne radi intervjue elektronskom poštom jer ne koristi kompjuter u svakodnevnom životu i radu, ali da će rado odgovoriti na pitanja ako mu pošaljemo poštansku adresu na koju može da uputi pismo sa odgovorima.

Iako bi bilo lepo na ovaj način dobiti i nešto drugo osim uobičajenog tovara računa i reklamnih letaka za novootvorene picerije, aktuelnost povoda zbog koga smo Lovensa uopšte kontaktirali dirigovala je nešto agresivniji nastup. A kad kažemo „agresivniji“ mislimo pre svega na neprikrivene suze i dizanje ruku ka nebu. Posle nektarom i ambrozijom natopljenih poruka koje su usledile i predloga da se intervju uradi uživo u Beogradu pre ili posle nastupa Quat, Lovens je, nesumnjivo raznežen, potpuno nenajavljeno poslao odgovore elektronskom poštom. Doduše pošto ih je verovatno diktirao supruzi u pero, oni su izvanredno kratki, ali i kao takvi pružaju uvid u razmišljanje jednog od najvećih živih pionira improvizovane muzike na evropskom kontinentu. Evo tog mini intervjua podeljenog na tematske celine:

O izboru instrumenta u nežnom dečačkom dobu kada bi svi da sviraju gitare (i obaraju devojčice sa nogu) a niko bubnjeve:

Ritam. Imao sam ritam i zato me je ritam i privlačio. Već u to vreme je bilo važnijih stvari od impresioniranja devojčica. No, ja sam samo sledio svoj instinkt i zapravo me ne zanima odgovor na pitanje zašto sam napravio taj izbor. Neki ljudi nisu kao ostali.

O odvajanju evropske improvizovane muzike od fri džeza i američkih uticaja:

Nije bilo nikakvog racionalnog procesa u ovome. Kao kada ptica spazi crva, tako smo ga i mi samo zgrabili. Odgovor je ponovo: sledi svoje instinkte. Razmišljanje donosi sumnju: ovde nije bilo nikakve sumnje.

O slobodi i odgovornosti muzičara u improvizovanoj muzici:

Možda slobodna muzika ima manje ograničenja za muzičara vezano za način sviranja. ali to istovremeno znači i više odgovornosti za svakog od njih. Što više imaš opcija da izabereš šta hoćeš da radiš, više si odgovoran za to što radiš.

O uticaju i trajnom pečatu koje su ostavili Globe Unity Orchestra sa svojim mnogoljudnim pristupom improvizaciji:

Teško je reći – ljudi se menjaju samo kada su oni lično spremni za promenu, zato svet i jeste u stanju u kome je. Mi se jesmo promenili i naša publika se jeste menjala. Neki ljudi vole da čuju ono što im je poznato, neki ono što im je nepoznato. Svako od nas sadrži malo i jednog i drugog. Čim nešto, bilo šta uradiš, pojaviće se neko da to pohvali ili pokudi.

O kontinentalom pogledu na slobodnu improvizaciju i šampionskim rezultatima u zemljama poput Nemačke:

Ne slažem se, mislim da ovo nije takmičenje. Za mene je engleska scena imala većeg uticaja na ovu muziku nego bilo koja druga na svetu.

O sviranju muzičke testere, njenom suptilnom tonu i mogućoj vezi sa redukcionističkim improvizatorima kao što su Radu Malfatti, Keith Rowe i Franz Hautzinger:

Zvuk testere je avetinjski i nežan. Nije tvrd, nije mekan ali može biti snažan, kao što balada ne mora da bude glasna da bi bila intenzivna. Keith je čovek sa izvora, Radu je sledbenik, Franz još uvek pokušava. Svaki od njih je napravio svoj izbor iz svojih razloga.

O improvizovanju na perkusionističkim instrumentima i potrebi da se nekada svira tiho, iako bubnjari po prirodi stvari vole da budu bučni:

Uvek pokušavam da pokrijem čitav dostupni dinamički opseg kada sviram. Ovo nije moguće u svakoj grupi u kojoj sviram, ali za mene je grupa to uspešnija što je sposobnija da svira u više dinamičkih oblasti.

O sastavu Quat sa kojim nastupa u Beogradu:

Uvek biram samo one improvizacijske sastave sa kojima ja osećam uzbuđenje. Nemam pojma šta Quat može da predstavlja ili znači vama. Ono što možete da očekujete da vidite i čujete je četvoro muzičara koji se trude da zadovolje jedno drugo u jednakoj meri kao i publiku.

O ekonomskim realnostima života muzičara koji svira isključivo avangardnu, improvizovanu muziku:

Ekonomska situacija je uvek bila teška, ali su razlozi za to pre četrdeset godina bili drugačiji nego danas. Sada kada više sveta zna za ovu muziku, ljudi misle da je nju lako praviti i tržište je puno imitatora od kojih su neki jeftini. Publika to ne ume uvek da prepozna. Ili, da citiram bluzera Lightnin’ Hopkinsa: „Moji imitatori kopiraju čak i moje greške“. Šta se tu može učiniti? Ostati veran samom sebi tako da i publika zna da može da ti veruje.

O mogućim budućim saradnjama sa Paulom Lyttonom, koji takođe ove godine nastupa na Ring Ring festivalu:

Paul Lytton i ja ne možemo da se ponovo ujedinimo jer se muzički nikada nismo ni razdvajali. Ako želite da nas čujete naprosto nam zakažite svirku!