Pawel Kaczmarczyk Audiofeeling Band – Complexity in Simplicity (ACT)

I dalje entuzijastično izučavajući strujanja u okvirima neiscrpnog muzičkog bunara zvanog poljski džez, igrom slučaja, a uz svesrdnu pomoć virtuelne mreže, došao sam do imena 25-ogodišnjeg krakovskog pijaniste Pawela Kaczmarczyka. Suvišno je reći da sam ostao očaran njegovom svirkom.

Prelomna godina za Kaczmarczyka je bila 2005, kada je živi album njegovog KBD trija Poljska televizija proglasila albumom godine, a on sam od strane poljskog džez udruženja Melomani počastvovan Velikom nagradom, tzv. „Džez oskarom“. S obzirom na to da su ga čitaoci prestižnog poljskog časopisa Jazz Forum nekoliko godina uzastopno birali za najveću muzičku nadu, prvi album svoje nove postave Audiofeeling simbolično je 2007. nazvao Album of the Year.

Međutim, iako praćen hvalospevima u granicama svoje domovine, tek sa poslednjim izdanjem Complexity in Simplicity Kaczmarczyk dobija šansu za internacionalni proboj, potpisavši ugovor sa prestižnom nemačkom izdavačkom kućom ACT.

Okružen prijateljima i poznanicima, mladi Poljak na ovoj ploči vodi različite postavke koje variraju od trija do septeta. Materijal se kreće se od ekstrovertnih up-tempo izleta do introvertnih skoro pa kontemplativnih balada koje sežu duboko u domen kamernog džeza. Ambiciozni i izuzetno inteligentno napisani aranžmani, tretirani od strane veoma kreativnih mladića, u celoj svojoj kompleksnosti deluju nepretenciozno, glatko i – jednostavno. Sam efekat je jedinstven, jer je ploča s jedne strane puna sofisticiranih detalja kojima drži pažnju ambicioznijeg slušaoca celim svojim tokom, a opet pristupačna dovoljno da u njoj uživaju i oni koje (da citiram svoju devojku) „avangardan pristup i njemu pripadajuća disharmoničnost čine nervoznim“.

Princip „jednostavnog u kompleksnom“ jasan je već u uvodnoj kompoziciji Logan, koja i pored izuzetno kompleksnih brejkova i poliritmičnih pasaža kvinteta jednostavno „klizi“, ne gubeći pri tome nimalo od inicijalno zamišljene uzbudljivosti. Ovde polako upoznajemo i prilično obiman Audiofeeling Band, koji se ni u jednom momentu na disku ne može čuti u celosti. Svaki od njegovih članova na poseban način doprinosi kvalitetu ploče, a u Logan svojih pet minuta dobija tenor saksofonista Radek Nowicki.

Gruvom oslonjena na fank i istovremeno duboko ukorenjena u bluzu, Catch More Chicks počinje agilnom bas linijom Michała Barańskog, kome se zatim u lenjom gruvu pridružuje sekstet sa tri duvača, ispaljujući sola u okvirima zaista lucidno napisanog aranžmana. Uticaj prerano preminulog Esbjörna Svenssona naslućuje se (nezavisno od direktne posvete ovom švedskom velikanu putem numere Elegy To E.S.), kako kroz na momente matematički iskalkulisan i kompleksan stil sviranja klavira, tako i kroz samu muziku koja levitira između apstraknog i intenzivnog, na momente skoro ekstatičnog. Još jedan direktan omaž, ovog puta trubaču Freddieju Hubbardu, stavlja u prvi plan duvačku liniju (pre svih odličnog alt saksofonistu Łukasza Poprawskog) ali i samog Kaczmarczyka, u čijem solu se prepliću najrazličitiji uticaji i raspoloženja.

Sve kompozicije i aranžmane napisao je Kaczmarczyk, osim minijaturne obrade Elton Johnove Blue Eyes.

Nakon stavljanja parafa na ugovor s etabliranom izdavačkom kućom, ovom mladom Poljaku su širom otvorena vrata internacionalnog uspeha. Siguran sam da priliku, koju su ne tako davno pre njega iskoristili Marcin Wasilewski i Leszek Mozdzer, mladi poljski pijanista neće tako lako prokockati. Podrazumeva se da je sada sve u njegovim rukama, a od naše redakcije ima podršku.

Paweł Kaczmarczyk – klavir

Radek Nowicki – sopran i tenor saksofon

Tomasz Grzegorski – tenor saksofon, bas klarinet

Grzech Piotrowski – sopran saksofon

Łukasz Poprawski – alt saksofon

Jerzy Małek – truba

Rafał Sarnecki – gitara

Wojciech Pulcyn – kontrabas do

Michał Barański – kontrabas

Łukasz Żyta – bubnjevi

Paweł Dobrowolski – bubnjevi

Bogusz Wekka – udaraljke